Like, share, comment, subscribe – nekad nove reči koje su se podmuklo nastanile u našoj svesti, danas sistem vrednovanja pojedinaca širom planete. Društvene mreže su ranije predstavljale još bolji, još moderniji način komunikacije među dalekim rođacima i prijateljima koji žive u krajevima do kojih pisma stižu i po nekoliko meseci.
Međutim, tokom poslednjih godina, prvobitna ideja se transformisala u surovu realnost, a nekadašnji potencijal društvene mreže ,koji je dobroćudno mogao da donese mnoge benefite, postao je uragan koji “lomi” skoro sve pred sobom.
Društvene mreže – od ideje do uništenja
Posmatrajući sa stanovišta cele nacije, nesmotreno smo se dovezli do stanice koja nalaže da su online metrike važnije od offline vaspitanja dece ili neukaljanog druženja tinejdžera koje se ne hrani veličanjem ili hrpom uvredljivih komentara. Ruku na srce, društvene mreže uticale su i na odrasle osobe nudeći im priliku da listanje papirnih novina zamene “skrolom”, prilog na LCD televizoru notifikacijom i nekad “seoska govorkanja” nastala iz dosade serviranjem upakovanih laži koje oči “gutaju” a um pamti.
Generacija Z i društvene mreže
Milenijalci kao eksperimentalna generacija
Kao poslednje generacije koje su odrasle “normalno”, daleko od wi-fi rutera i prilika za kršenja privatnosti sa svih strana, uglavnom se navode 1998, 1997. i 1996. Prekretnica koju je obeležio dolazak čuvenog Facebook-a uticala je na ove sada odrasle ljude samo jednim delom. Razlog za to je što su spomenute generacije imale priliku da spoznaju šta znači igrati se u parku, vikati ispod terase drugara u pokušaju da ih dozovu ili moliti njihove roditelje da ih “puste” napolje, a domaći zadatak završe kasnije.
Pojavljivanjem prve društvene mreže oni ipak nisu promenili svoje stare navike, već su navikli svoju uveliko oformljenu svest i sveopšti sistem vrednosti da upoznaje nove termine, trendove i “čari” tehnološkog doba. Dopustili su sebi da uhvate novonastali talas, ali da sa sobom ponesu i sve ono što je zaista važno na kraju dana – poštovanje, zahvalnost, ljubav, sreću, skromnost, empatiju, kao i osećaj za lepe stvari koje se ne mogu “share-ovati”.
Verovatno biste se složili sa hipotezom da su milenijalci uticali na to da se halapljive mreže interneta dodatno rašire planetom povezivanjem sve više “incognito” ljudi, ali i skupljanjem šumova koji će kasnije zadati ozbiljne udarce kompletnoj ljudskoj psihi. Ipak, čini se da ove generacije ostaju na zlatnoj sredini koristeći novu tehnologiju pretežno za potrebe poslovnog umrežavanja i razvitka kreativnih ideja. To znači da se znatno manji akcenat stavlja na neobavezno upijanje svih segmenata koje društvene mreže neumorno nude.
Generacija Z i društvene mreže
“Početak kraja” i generacija Z
S druge strane, ne možemo da se ne osvrnemo na generaciju Z. Današnji tinejdžeri koji još uvek “greju stolicu” u osnovnim i srednjim školama sebe cene prema visini lajkova koje su prikupili, komentara koji malo po malo uobličavaju ego u masu neosnovane tižine i pratilaca koji stvaraju lažnu sliku iskrenog prijateljstva i osećaja usamljenosti. Njihova svest bi mogla da se opiše i kao mehur koji puca pri svakoj distrakciji pažnje, a čiji broj je toliko veliki da se ne može ni izmeriti u skladu sa kolateralnom štetom koju nesumnjivo pravi.
Nekadašnji prirodan, zdrav, ljudski urođen sistem vrednosti sebe i sveta oko sebe dezinformisao se u tolikoj meri da je jaz između generacije Z, milenijalaca, ali i starijih generacija, toliko nepremostiv da je pitanje hoće li forma zdravog balansa ikada postojati.
Društvene mreže u budućnosti
Ako je milenijalcu dovoljno da pogleda lajkove na fotografiji i nesmetano nastavi sa svojim životom, a generacija Z će pre obrisati tu istu fotografiju ukoliko nema onoliko lajkova koliko je bilo očekivano, kako da se ikad dovoljno osvestimo i prekinemo ovaj lukavi teror?
Sve više ljudi stavlja prst na čelo, pitajući se u kakvom će okruženju morati da odrastaju buduće generacije. Koliku dozu otrova će roditelji često nesvesno ponuditi svojoj deci kada im se u rukama po prvi put nađe najnoviji Android ili iPhone? O kojoj količini planetarne štete govorimo i koliko zapravo možemo da iskontrolišemo društvene mreže? Za početak, možda bi trebalo da krenemo od jednostavnijeg zadatka – da iskontrolišemo nas same i “trgnemo” se iz ovog online eksperimenta.
