U toku prethodne nedelje Rebelgrade vas je izveštavao o novom modnom događaju „Guess it“ održanom u klubu Drugstore. Nama je to samo bio povod da se dublje pozabavimo temom održiva moda, ali ovog puta sa autorima revije.
Mladi dizajneri su prikazali, ali i dokazali da moda može biti održiva, a na nama je da učimo i tako se zalažemo za bolje sutra. Dizajneri koji su tada prikazali svoje modele su: Tamara Vojnovski, Tatjana Grandić, Dino Puljić, Bogdan Mrša, David Lulić – Flat Blonde, Varikina studio, Anđelka Rakić, Luna Bognar, Sara Nikolić i Marina Kaplarević.
Nakon revije su govorili panelisti o održivoj modi, modnoj industriji, o implementiranju održive mode u svakodnevni život. Pričali su i o eksploataciji radnika u fabrikama brze mode, kakve ekološke posledice ima industrija brze mode na planetu.
Foto: Rebelgrade
Gosti panela bili su glumac Vladimir Aleksić, modna dizajnerka Ana Trošić Trajković i generalna direktorka udruženja za održive inicijative/F.fm platforme, autorka i voditeljka podkasta F.fm, Dunja Jovanović.
Održiva moda – Šta raditi?
Nama je ova tema važna pa hajde još jednom da porazgovaramo o tome – kako možemo da budemo osvešćeniji ljubitelji mode.
Sve više upoznajemo termine kao što su održiva moda, brza moda, spora moda, green wash, hiper konzumerizam. Učesnici panela su pokušali da približe šta to tačno znači.
– Da krenemo od termina brza moda. To je termin koji je u nastanku nekih 10 i kusur godina. Odnosi se na brzinu proizvodnje i izbacivanja novih trendova. To je uslovilo nisku cenu zahvaljujući tome što se ti proizvodi neetički proizvode u državama trećeg sveta. Tako smo dobili jednu pogrešnu vrednost tekstilnih proizvoda. Mi kao savremeni konzumeristi smo navikli da jedna majica košta koliko i kafa u kafiću što nije prava cena te majice. To je postignuto samo što je neka starica zloupotrebljena ili je proizvod napravljen neetički. Promena se dešava sporo – objasnila je Ana.
Modna dizajnerka je dodala da je održiva moda termin koji obuhvata sve one akcije i aktivnosti koje se trude da modnu industriju vrate na jedan čestit put. Nastankom brze mode se otvorio prozor za mogućnost da se stvari uspore, vrate na neke tokove koji su bili pre 20, 30 godina.
Foto: Rebelgrade
– Održiva moda je holistički pristup proizvodnji, dizajniranju i upotrebi odeće. Uljučuje i sve nas kao potrošače i na kraju kako se ophodimo prema odeći kad je odbacimo – ispričala je Dunja.
Vladimir Aleksić smatra da bi svi umetnici koji imaju mogućnost da nešto komuniciraju, trebalo da se bave temama koje su goruće. Aleksić je naveo primer jedne krokodilske torbe, nekog većeg brenda, bilo da je to Gucci, Prada ili Hermes.
– Poenta je da je to vrhunski predmet za koji postoji lista čekanja od 15 meseci, a cena su astronomske. Da bi se proizvela jedna torba potrebno je tri krokodila. Pitanje je da li bismo određeni proizvod jednako želeli kada bismo znali pod kakvim uslovima on nastaje. Tu je i briga o životnoj sredini, o životinjama, ali i pitanje prava radnika. Postoji i pitanje kriminala jer imamo i crno tržište na kom se mogu naći replike luksuznih proizvoda. Pojavljuju se i „nove pare“, a to su tajkuni koji svoji status kupuju. Odnosno, modni brendovi privlače te ljude jer imaju pare koje su im potrebne. I onda odjednom imate ljude čiji se novac sumnjivog porekla troši na te stvari. Bivaju i pozivani na Met Gale i ostale događaje. To je taj put te Prada torbe ili bilo god takvog brenda – sagledao je Vladimir drugačiju stranu problema.
Aleksić je rekao i da su svi ti brendovi počeli biznis kao male zanatske radnje, ali, kada su njihovi naslednici prodavali firme, kada su došli tajkuni, jedini cilj je bio da se demokratizuje moda, da bude dostupna svima.
– Sve deluje toliko idealistički, ali je jedini razlog bio da se pravi što više para. Onda su krenuli principom: „ti nemaš da kupiš torbu, za tebe ćemo proizvesti majicu“. Mi neznajući postajemo robovi tih brendova jer se trendovi menjaju na svakih šest meseci. Imamo i to da majica košta pet dolara i samim tim znamo da tu nešto nije u redu. Ne zato što ja mislim da treba da košta 55, već to znači da neko nije plaćen za svoj rad – kaže Vladimir.
Dunja napominje da je tema o održivoj modi postala popularna upravo zato što modni brendovi koji posluju po sistemu brze mode koriste te termine kako bi prodali svoju odeću iako ne posluju održivije.
Foto: Rebelgrade
Foto: Rebelgrade
Foto: Rebelgrade
Foto: Rebelgrade
Foto: Rebelgrade
Foto: Rebelgrade
– Održivost je u današnjem trenutku izgubila značenje jer je postao jedan trend koji se iskorišćava da bi prodali garderobu što je oksimoron. Smatram da ništa ne mora da se gasi, već da se napravi novi sistem. Moda je sistem koji bi trebalo promeniti, urediti i naći rešenje koje će to moći da kontroliše, ali je bitno da se sistem ne oslanja sam na sebe. Važno je da postoje zakoni koji će regulisati sve – jasna je Dunja.
Budućnost mode je, kako panelisti kažu, prošlost i održiva moda.
– Rekla bih da je budućnost mode prošlost mode. Ne treba načiniti neke velike promene, samo možda da se vratimo načinu razmišljanja koje je postojalo pre 40, 50 godina kada smo čuvali garderobu, krpili je ako se pocepa, odnosili se prema odeći s ljubavlju. Tada smo imali kolekcije za jesen, zimu, proleće i leto, a sada godišnje imamo 52 kolekcije koje izbaci svaki brend – rekla je Ana.
– Mislim da je održiva moda jedina budućnost mode. Ako nastavimo ovako neće više biti resursa za proizvodnju. Ne može da opstane – ispričala je Dunja.
Mladi dizajneri na „Guess it“ događaju
Treći segment događaja „Guess it“ predstavio je mlade dizajnere čiji su proizvodi bili dostupni za kupovinu.
Dizajnerka torbi, Marina Lerner rekla je da je iz ljubavi prema torbama krenula da ih dizajnira. Kako kaže, za ovo je „tipično žensko“, ima preko 20 torbica u privatnoj kolekciji.
Foto: Rebelgrade
– Oduvek sam volela modu i torbe, ali sam oduvek želela da prenesem nešto svoje na Balkan, pošto nisam iz Srbije. Samo mi je došlo da želim da kreiram, želim „svoje dete“. U svaki model sam uložila svoju dušu. Napravila sam posebnu tehniku pletenja, a postoje dve vrste perli koje koristim za torbe – ispričala je Marina.
Centar Bebe, koji se bave prvljenjem nakita od perli, su takođe na prodajnim štandovima predstavile svoje proizvode.
Foto: Rebelgrade
– Centar Bebe su krenule na kampovanju, iz dosade. U suštini, svoj najveći uspeh su dobile zbog prijateljstva i presrećne smo što nam ide ovako lepo – ispičale su devojke koje stoje iza ovog brenda kroz smeh.
Događaj „Guess it“ jeste ispitni projekat studentkinja Fakulteta dramskih umetnosti sa Katedre za menadžment i produkciju pozorišta, radija i kulture. Ovu grupu čine Nikolina Dikić, Ana Konstantinović, Teona Milićević i Anja Stanković, a mentor je prof. Nina Mihaljinac.
View this post on Instagram
Projekat je nastao kako bi se ljudi osvestili i podržali održivu modu, ali i zbog opasnosti masovne proizvodnje. Potrebno je napomenuti i da kod nas nema dovoljno prostora za promociju održive mode mladih dizajnera. Brza moda je jedan od najvećih izvora zagađenja na planeti. Problem zagađenja, eksploatacije i konzumerizma raste iz godine u godinu. Masovna produkcija je glavni problem koja dovodi do izrabljivanja jeftine radne snage u fabrikama i ekoloških zagađenja.
