Koliko puta ste se pitali, dok ste gledali istorijski film, da li su tačne informacije o događajima u filmu? Bezbroj polemika se vodilo, a i dalje se vodi, šta je prava istorijska činjenica i koliko je verno prikazana. Bilo da su to filmovi i serije u srpskoj ili stranoj produkciji, uvek ima mesta da se ubace ne tako tačne informacije. Da li je to zarad zanimljivije radnje u filmu, kako gledaocima ne bi bilo dosadno, odgovara za Rebelgrade istoričarka i istraživač saradnik Natalija Dimić Lompar.
Upravo ona je više puta bila zadužena da pri pravljenju glumačkih ostvarenja koja se oslanjaju na istoriju činjenice budu tačne i verodostojne.
Koliko je prihvatljivo izmeniti istorijsku činjenicu zarad kvaliteta priče u filmu? Koliko daleko pisac sme da pusti „mašti na volju“?
– Filmski stvaraoci imaju tu slobodu da „puste mašti na volju“ koliko god žele. Umetnost nije ograničena pravilima koja obavezuju stručno bavljenje prošlošću. Stoga, granice dozvoljenog povlači autor filma, odnosno serije. Kada se snima film ili serija sa istorijskom tematikom, nužno je izvesno sažimanje prošlih zbivanja ili odabir ključnih momenata koji nose priču. Nemoguće je predstaviti totalitet prošlih zbivanja, niti je to u krajnjoj liniji zadatak umetničkog dela.
Da li je lakše izmišljati činjenice za film ili seriju koja se dešava u budućnosti ili promeniti činjenice iz istorije?
– To je pitanje za filmske stvaraoce. Verovatno je stvar ličnih afiniteta, interesovanja i žanrovskih preferencija.
Da li postoji neko ograničenje koliko scenarista može da „izmisli“ informacije za film ili seriju, da bi uopšte moglo da bude odobreno i snimljeno? Da li postoji neki standard po kom se rade filmovi i serije i koji je?
– Ukoliko je namera filmskog stvaraoca da ponudi što verniji prikaz prošlih događaja, najčešće pri izradi umetničkog dela bivaju angažovani i istoričari. Taj angažman nekada se svodi na istraživački posao za određene segmente datog filma, odnosno serije. I tu je jako važno da autor filma što preciznije odredi šta bi trebalo da bude krajnji rezultat istraživanja, kako bi on bio upotrebljiv za potrebe snimanja određenog ostvarenja. Nekada je potrebno ustanoviti hronologiju događaja. Nekada je pomoć potrebna pri karakterizaciji istorijskih ličnosti. Nekada je potrebno „uhvatiti“ atmosferu određene istorijske epohe. Nekada je važan samo istorijski kontekst u koji se smešta sasvim fiktivna priča. Koji god da je zadatak, smatram da je komunikacija ključna kako bi saradnja bila uspešna, a rezultat istraživanja upotrebljiv.
Foto: Instagram/printscreen
Natalija Dimić Lompar kaže da su istoričari nekada angažovani i kao stručni konsultanti na izradi celokupnog filma ili serije. Dodaje da u tim slučajevima najčešće i bivaju potpisani na tom ostvarenju kao stručni saradnici. Dimić Lompar smatra da u takvim situacijama istoričar nije (samo) istraživač. On služi i kao izvesni korektivni faktor koji snosi i daleko veću odgovornost za verodostojnost prikaza prošle stvarnosti u umetničkom delu.
Koliko je generalno bitno da jedno delo sadrži tačne istorijske činjenice?
– Mi istoričari neretko zameramo određenim filmovima i serijama „sitnice“. Poput neadekvatnih uniformi, pogrešnih modela naoružanja i slično. Međutim, po mom mišljenju, ovi elementi uopšte nisu od prevelikog značaja. Daleko značajnija jeste istorijska interpretacija koju film ili serija nudi gledaocima. I to je upravo ono što „sedmu umetnost“ čini moćnim faktorom u kreiranju savremene svesti o prošlosti. Dobar primer za činjenično tačna, ali ipak pristrasna dela su određena ostvarenja britanske kinematografije. Dela poput filma „The Queen“ ili serije „The Crown“. Oba su sa čisto činjenične strane veoma precizna, dok je istorijska interpretacija ono što može biti podložno diskusiji. Tako „The Queen“, na primer, govori o veoma kontroverznoj reakciji kraljevske porodice na smrt princeze Dajane. Nastoji da nesumnjivo opravda ćutanje koje je dovelo do drastičnog pada popularnosti porodice i same kraljice u britanskoj javnosti. Sa interpretacijom koju film nudi mnogi se neće složiti, iako istorijske činjenice nisu netačne – kaže Dimić Lompar.
Možda posebno o filmovima i serijama, na primer, šta i koliko nije/jeste tačno za: The Crown, Peaky Blinders, Braveheart, Boj na Kosovu, Titanik, Senke nad Balkanom, Bitka na Neretvi, Marš na Drinu, Šindlerova lista, Troja, Poslednji Mohikanac…
U pitanju su filmovi i serije u kojima prošlost figurira na sasvim različiti način, te ih je teško porediti. Tako je, na primer, u „Peaky Blinders“ prošlost samo kontekst u koji se smešta sasvim imaginarna radnja. Veoma sličan primer je nemačka serija „Babylon Berlin“ ili naša „Senke nad Balkanom“. U tim serijama je važnije od istorijskih činjenica bilo uhvatiti atmosferu određene epohe. U „Peaky Blinders“ je na veoma dobar način prikazan problem ratnih veterana iz I svetskog rata. „Babylon Berlin“ na sjajan način prenosi teškoće života u međuratnoj Nemačkoj, probleme sa kojima se suočavalo najsiromašnije gradsko stanovništvo, inflaciju, nezaposlenost, teške socijalne i zdravstvene uslove života. Iako sa čisto činjenične strane ima dosta propusta, pa se tako govori o razvijenoj mreži trockista tokom 20-ih, iako je IV internacionala osnovana tek 1938. i sl.
Foto: Instagram
Kaže da su ti propusti koji su u seriji snimljenoj po književnom delu, koja ne pretenduje da ponudi istorijski tačan prikaz prošle stvarnosti, sasvim dozvoljeni. Natalija Dimić Lompar navodi da, s druge strane, „The Crown“ nudi srazmerno verodostojan istorijat kraljevske porodice za vreme života Elizabete II. U takvoj seriji je prag tolerancije na činjenične pogreške i propuste daleko niži.
– Mislim da je važno reći i da kada kao istoričari gledamo određeni film ili seriju sa istorijskom tematikom, najčešće nam to ostvarenje ne služi samo kao izvor saznanja o temi kojoj je posvećen. Priča i o vremenu u kom je nastao. Konkretno, pomenuli ste filmove poput „Neretve“ ili „Sutjeske“, to su paradigmatični primeri. Danas ih nećemo gledati kao izvor saznanja o bitkama na Neretvi i Sutjeski. Gledaćemo ih prevashodno kao izvor saznanja o tome kakvu je istorijsku predstavu o Drugom svetskom ratu režim u komunističkoj Jugoslaviji nastojao da nametne kao dominantnu i jedino postojeću. Mnogi filmovi i serije kroz sadržaj koji je naizgled čisto zabavnog karaktera prenose „između redova“ daleko snažniju političku ili ideološku poruku. I to nije rezervisano samo za komunističke režime i diktature – priča Dimić Lompar i dodaje:
– Pojedina društva, poput nemačkog, ozbiljno i veoma temeljno se bave politikom istorije. U tom kontekstu značajnu ulogu imaju i filmovi i serije. Tako je u poslednjih petnaestak godina u Nemačkoj snimljen niz filmova posvećenih istoriji Istočne Nemačke. To su dela poput „Goodbye Lenin“, „Život drugih“ ili „Tiha revolucija“. Iako su u pitanju, po mom mišljenju, veoma dobri istorijski filmovi, njihova nedvosmislena funkcija jeste da ponudi „pravilnu“ interpretaciju istočnonemačke prošlosti.
Lista filmova i serija koji su dobro ispratili istorijski tok: „The Crown“, „The People v. O. J. Simpson: American Crime Story“, „Trotsky“, „Marš na Drinu“, „Kraj dinastije Obrenović“, „Chernobyl“…
Lista filmova i serija koji su loše ispratili istorijski tok: „Nemanjići“, „Argo“, „Aleksandar“, „Sveti Georgije ubiva aždahu“…
Natalija Dimić Lompar je za kraj rekla da istorijska preciznost ne korelira uvek sa kvalitetom određenog filma ili serije. Drugim rečima, istorijska tačnost, iako poželjna, nije garant toga da će film/serija biti dobri i obrnuto. Ima sjajnih filmskih ostvarenja koja su puna nepreciznosti.
