Кonkurs „Brankova pohvala svetu“, inspirisan poezijom Branka Miljkovića, otvoren je u ponedeljak, 21. febuara i trajaće do 10. marta, saopšteno je na sajtu posvećenom velikom srpskom pesniku.
Konukurs za filmove 20. festivala „Uhvati film“
Učesnici konkursa mogu da prijave jednu pesmu preko sajta brankomiljkovic.com, a posetioci tog portala mogu da glasaju za najviše pet pesama.
Stručni žiri u kome su Goran Stanković, Vladimir Кopicl i Miroslav Maksimović, izabraće tri najbolje pesme, dok će pesma koja dobije najviše glasova posetilaca sajta dobiti nagradu publike.
Кonkurs organizuje porodica Miljković pod pokroviteljstvom Niškog kulturnog centra, koji autorima tri najbolje pesme obezbeđuje nagrade.
Imena pobednika konkursa biće objavljena na Svetski dan poezije 21. marta.
Na prošlogodišnji konkurs „Brankova pohvala svetu“ stiglo je 538 pesama iz Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine.
Za vreme trajanja konkursa sajt brankomiljkovic.com imao je više od 48.000 poseta i 1.800 komentara, a više od 11.000 ljudi registrovalo se kako bi glasalo za najbolju pesmu.
Branko Miljković je rođen u Nišu 29. januara 1934. godine. Godine 1953. se preselio u Beograd, u koji je došao sa već napisanih stotinak pesama, provodi narednih osam godina pokušavajući da se istakne u poetskim krugovima, piše pesme i bori za njihovo objavljivanje. Ubrzo po dolasku upisuje se na Filozofski fakultet i stvara prijateljstva sa drugim pesnicima, Vaskom Popa, Ivanom V. Lalićem.
Miljković odbija članstvo i asociranje sa partijom, što je rezultiralo time da se ne objavi njegova poezija. Međutim, njegov uspeh kod mladih je bio očigledan i pet njegovih pesama je objavljeno u poznatom časopisu Delo, čiji je glavni i odgovorni urednik u to vreme bio niko drugi do Oskar Davičo. Ubrzo potom sledi njegova prva kolekcija pesama 1956. godine, pod nazivom Uzalud je budim, i bila je uspeh kod publike kao i kod kritičara. Pesma je postala klasik, i jedna od najpoznatijih njegovih pesama. Prema Miljkoviću, on je jednog dana posetio svog komšiju u Nišu i video na zidu sliku njegove preminule sestre. On se zaljubio u sliku sa devojkom, i u njeno ime napisao ovu pesmu, za koju je kasnije govorio da je trijumf pesnika i života.
Njegove pesme pokazuju uticaj francuskih simbolista Valerija i Malarmea, kao i Heraklitove filozofije. Pored poezije, pisao je eseje i kritike i bavio se prevođenjem ruskih i francuskih pesnika. Dobio je Oktobarsku nagradu Beograda 1960. za zbirku Vatra i ništa.
Branko Miljković se krajem 1960. godine preselio u Zagreb, a već 12. februara 1961. nađen je obešen na periferiji Zagreba. Do današnjeg dana je ostalo nerazjašnjeno da li je to bilo samoubistvo ili ubistvo.
