Proglašene dobitnice regionalne književne nagrade „Štefica Cvek“
Pobunjene čitateljke sinoć su u Beogradu proglasile prvih devet dobitnica novoustanovljene regionalne književne nagrade „Štefica Cvek“, saopšteno je na „pobunjenom književnom druženju“ u Krokodil centru, na kom su govorili članovi žirija Nađa Bobičić i Borisav Matić, dok je moderator bila Ida Prester.
-U konkurs za ovu nagradu ušle su knjige objavljene 2021. godine na BHSC govornom području. Ovim priznanjem želimo da afirmišemo feminističke i queer knjige, one koje su od strane književnog establišmenta zapostavljene, a kvalitetne su. Ovo je i naš revolt protiv ustaljene prakse u književnim nagrada, da se spisateljice i ostali zanemaruju. Takođe, nagradom „Štefica Cvek“ želimo i da pokažemo koliko je ta književnost značajna. Ovo priznanje je specifično po tome što je 54 radnika sa regionalne književne scene nama davalo preporuke koje knjige treba da uđu u obzir za nagradu, tako da je to bio i demokratski proces – rekao je za portal Rebelgrade Borisav Matić.
On je istakao da su Pobunjene čitateljke minulih godina kritikovali druge književne nagrade. Prošle godine iz revolta nisu hteli da pišu prikaz za uži izbor na Ninovu nagradu, jer u tom izboru nije bila ni jedna književnica, već samo muškarci. Stoga su Popunjene čitateljke odlučile da se osamostale.
Ova zamisao u skladu je sa ciljem Štefice Cvek, kojom Pobunjene čitateljke žele da afirmišu tekstove vredne pažnje, ali ne nužno one najbolje, već koji privlače stilskom ili formalnom inovativnošću. Dela se čitaju uzimajući u obzir i tekst i kontekst: „Važna nam je ‘politika’ teksta, kao i poetika – uostalom, polazimo od toga da uvek postoji izvesno preplitanje jednog i drugog. Tako tumačenje Pobunjene čitateljke konstruišu kroz osvrt na istorijski, društveno-politički kontekst dela i na njegovo komuniciranje sa tim kontekstom. Vodeći se tim načelima, sa željom da nastave rad na afirmaciji ženskog i ostalih marginalizovanih stvaralaštava, Pobunjene čitateljke nagradu „Štefica Cvek“ dodelile su za sledeća prozna ostvarenja: „Zemlja bez sutona“ Marije Andrijašević i „O životu radnice krajem dvadesetog stoljeća“ Gorana Ferčeca, u izdanju Frakture, Zagreb. Potom „Požuri i izmisli grad“ Lejle Кalamujić koju je izdao beogradski Štrik, a „Gravitacije“ Senke Marić“ Buybook, Sarajevo. Nagrada je pripala i Ani Miloš za „Кraj raspusta i druge priče“ (Booka, Beograd), Sonji Ražnatović za „Exit – Restart“ (Rende, Beograd), Mihaeli Šumić za „Herbarij svete smrti“ (Imprimatur, Banja Luka.), Martini Vidajić za „Stjenice“ (Кnjižara Ljevak, Zagreb“ i Nori Verde za „Moja dota“ (Oceanmore, Zagreb).
Tokom proglašenja nagrada Nađa Bobičić i Borisav Matić naizmenično su čitali obrazloženja žirije, a laureati su se putem video kola uključivali u konferenciju i čitali odlomke svojih rukoisa. Neko je to učinio u parku, neko na ulici, a većina u svojim sobama pored polica sa knjigama. Primetili smo da je u svim delima zastupljen žargon, poneka vulgarna reč i stekli smo uverenje da je cilj bio šokirati javnost, posebno što je njih nekoliko upotrebilo reč „guzica“. Zanimalo nas je šta je bio cilj toga…
-Većina spisateljica se izrazilo književnim jezikom, ali ima i dosta žargona, dijalekta, „neknjiževnog“ jezika, što je značajno, jer tako dolazi do demokratizacije jezika zajedno sa feminističkim i queer perspektivama. Upotreba reči „guzica“ pokazuje se otvorenost kojom se preispituje seksualnost i rod – objasnio je Borisav Matić, koji je član Pobunjenih čitateljki, a po vokaciji književni i pozorišni kritičar.
Osim nagrađenih naslova, a na osnovu pristiglih preporuka, žiri je sastavio i dodatni spisak knjiga vrednih čitalačke pažnje. Ceo spisak naslova dostupan je na sajtu bookvica.net.
Osnivanje nagrade „Štefica Cvek” podržali su USAID, Evropska unija, Nacionalna koalicija za decentralizaciju i Fondacija Jelena Šantić.
„Udruženje Pobunjene čitateljke postoji od 2014. godine i čine ga književne kritičarke i druge radnice i radnici u kulturi čiji se rad vezuje za odgovoran, društveno-angažovani pristup književnosti. Misija ovog udruženja je ohrabrivanje mladih kritičarki da svojim radom istupe u javnost i intervenišu u postjugoslovenskom književnom polju koje je često pod uticajem patrijarhalnih, seksističkih i nacionalističkih obrazaca“, navodi se u saopštenju.
