„Ukoliko se ja pitam da kažem nešto od Plazmi, opisaću to ovako. Kako mi je mama pričala, dan nije mogao da prođe, a da se Plazma ne jede. Od ranih dana, naročito za doručak. Flašica, mlevena plazma i mleko su bili svetinja. Kasnije je to prešlo u činiju sa standardnom plazmom i mlekom i ta ljubav traje i dan danas. Miris Plazme koji se prožimao fabrikom ostaće ukalemljen u mojoj glavi. Ta ekskurzija i neopisiva dečija sreća ostaju kao jedno od najlepših sećanja iz tog doba. Uvek kažem, ako bih morala negde da odem, što se hrane tiče, najveći žal bi mi bio za Plazmom“, autorka teksta.
Svako jutro počinje sa Plazmom. Zvuči kao slogan za reklamu, ali je radnja koja je obeležila dan većine dece koja su rođena osamdesetih i devedesetih godina, ali i sam početak dvehiljaditih.
Zahvaljujući gospodinu Petru Tutavcu, stanovnici bivše Jugoslavije dobili su objektivno najlepšu poslasticu koju su mogli. Osim Plazme, on je tvorac i keksa Domaćica. Retki su izuzeci koji ne vole plazmu. Oni koji su je prvi put probali, ostali su joj verni i dan danas. Time želimo da odamo omaž tvorcu – čoveku koji je obradovao decu, ali i odrasle na ovim prostorima. Iako nas je napustio, ostaće upamćen jer njegova dela govore za njega.
Petar Tutavac je preminuo 88. godini. Ovde ćemo se osvrnuti na njegove ideje i dela i šta nam je ostavio u amanet. Smatra se tvorcem keksa Domaćica, štrudle od smokava, Belvit keksa, Bakinog kolača, ali i jednim od autora za recepturu Plazma keksa.
Dok se u svetu redovno jela Nutlela ili Oreo, nama je Petar „doneo“ poslastice koje su obleležile Jugoslaviju. Time je ostatak sveta dobio šansu da oseti ukus i miris naše zemlje. Dok su nekome sarme, ajvar i rakija asocijacija na zemlju Srbiju, drugima su Domaćica i Plazma.
Domaćica
Tutavac je prvi u Jugoslaviji napravio grisine i bio prvi stručni majstor keksar u bivšoj državi. Završio je pletarski zanat u Opuzenu (danas opština Slivno). Nekoliko godina je pleo korpe u kojima se nosio hleb, ali tim poslom nije bio zadovoljan.
Kompanija Kraš je 1949. godine raspisala konkurs za keksara u Zagrebu na koji se Tutavac prijavio. Bio je prvi školovani keksar u Jugoslaviji, koji se posle vojske zaposlio upravo u Krašu.
Kako je Petar govorio u jednom od svojih intervjua, kompanija Kraš je tada bila jedina konditorska industrija, a da su sve ostale potekle su od njega. Tada je on dok je radio, pohađao višu Krašovu školu za inženjera konditora u proizvodnji.
Pedesetih godina, iz te više škole, iznikao je diplomski rad, ali i poslastica koja može da stane rame uz rame sa Plazma keksom. Domaćica je bila njegov diplomski rad i prvenac u konditorskoj industriji. Osnova keksa je uvek ostala ista, iako je imala različite varijacije.
Nastanak Plazma keksa
Sigurno ste čuli da je Plazma potekla iz Italije. Te davne 1902. godine, Cezare Skoti je u Milanu osnovao kompaniju „Sindacato italiano del Plasmon“, a 1916. godine, ime kompanije je promenjeno u „Società del Plasmon“.
Iz naziva firme se mogao zaključiti i glavni sastojak proizvoda. Plasmon, tj. plazma je izolaz proteina iz mleka za koji se smatra da je jedan od najboljih izvora proteina.
Početkom pedesetih godina, Tutavac se zapošljava u italijanskoj fabrici, ali nakon deset godina dobija otkaz. Masovno otpuštanje radnika usledilo je posle Cezarove smrti, kada je fabriku kupila američka kompanija „Heinz“. I danas je „Heinz“ vlasnik, koji je prvo pokušao da postane poznat zbog proizvodnje pasulja, ali ga je kečap proslavio.
U nameri da pokrene svoju konditorsku kompaniju, Petar odlazi u Požarevac rešen da napravi Plazmu. Teži deo posla, kako je sam govorio, bilo mu je ime keksa. U Italiji je u to vreme originalna plazma reklamirala pod sloganom „Biscotti per bambini“ (Keks za decu), te je on želeo da se keks nazove „Bambini“. S obzirom da reč nije srpskog porekla, tadašnja vlast odbija ovaj predlog. Između ostalog, raspisan je konkurs za ime fabrike. Naziv „Bambi“ su dali roditelji i deca na tom konkursu, a nagrada je bilo porodično letovanje na moru. Tako je nastala fabrika u Požarevcu 1967. godine. Skoro da nije bilo deteta koje nije gledalo Diznijev crtani Bambi, te je ovo bio pun pogodak za posao.
Plazmi je ime dao Momčilo Filipović, jedan od osnivača kompanije „Bambi“. Filipović je tragao i za stručnim kadrom, te je doveo Miloša Reljina i Petra Tutavca.
Jednom prilikom je Petar pričao da je sa Italijanima potignut dogovor oko plazme. Naime, dogovor je bio da se srpski proizvod ne može izvoziti u Italiju, a italijanski Plasmon u Srbiju.
Tutavac je ispričao i da nijedan svoj proizvod nije patentirao jer su „to bila neka druga vremena, kada se znanje delilo, a ne skrivalo“.
– Sve što sam radio, sve moje recepture i proizvodi, rađeni su pod imenom Bambi tehnologije. Uvek sam smatrao da sve to pripada narodu, da se tako jača društvena snaga i ugled naše zemlje na domaćem i svetskom tržištu. Bila su to vremena kada su važila neka druga pravila i odnosi među ljudima. Ma meni je dobro i ovako, ja sam srećan čovek – rekao je on.
Devojčica sa naslovnice
Pre devojčice, čiji je lik obeležio pakovanje Plazma keksa, druga devojčica krasila je ambalažu. Onda je 1999. godine raspisan konkurs. Aleksandru Nedošan iz Kikinde komšije i dan danas zovu „Bambika“. U konkurenciji od 2.000 devojčica izabrana je ona. Punih sedam godina je ona bila lice Plazme, do 2006. godine kada se kompanija odlučila za jednostavniji dizajn.
Plazma kutija – Aleksandra Nedošan
Plazma je i 1994. godine dobila nagradu „Oskar za proizvod koji je obeležio XX vek“ koju dodeljuje Briselski Institut zajednica za promociju preduzeća. Isto je dobila i prestižnu nagradu „Gold Trade Mark“ Instituta ICEPEC u Briselu.
Danas, plazma nudi mnogo više od običnog i mlevenog keksa, od čokoladne do slane plazme i svojih mini izdanja. Uspeh se vidi u širokim osmesima i stalnoj potražnji koja traje već 55 godina.
