Iz Kombank dvorane najavljuju povratak nekada kultnog Festivala zabavne i popularne muzike „Beogradsko proleće“, koji će biti održan na sceni na kojoj je i rođen pre šest decenija u tadašnjoj Dvodani Doma sindikata.
Konkurs za prijavu učešća na festivalu otvoren je od danas, 5. januara, pa sve do 15. februara putem veb adrese prijava@beogradskoprolece.rs.
Podsetimo, pre tačno 61 godine, 17. aprila 1961. godine, na sceni Dvorane doma sindikata, počeo je svoj glamurozni život tadašnji prestižni Festival zabavne muzike „Beogradsko proleće“, koji je smatra se bio pandan tadašnjem Opatijskom festivalu, kao i Italijanskom festivalu u San Remu. Bilo je to doba kada su postojale prave zvezde poput Lole Novaković, Đorđa Marjanovića, Tereze Kesovije, Mikija Jevremovića… Ne zna se da li su bili bolji i veće pevači ili pesme sa „Beogradskog proleća“.
Udruženje džez muzičara je raspisalo konkurs, prispelo je oko dvesta pesama, a žiri je odabrao četrnaest. Pesme su izvođene u dve verzije (alternacije), sa dva različita vokala i aranžmana. Jedan aranžman je izvođen u pratnji Revijskog orkestra, u pop-zabavnom maniru, a drugi u pratnji Džez orkestra. Alternacije su tada bile omiljene na festivalima. Na prvom Beogradskom proleću publika je dobila priliku da bude isključivi žiri.
Svaki izvođač koji je nastupio na „Beogradskom proleću“ s ponosom bi odmah nakon festivala objavio singl ploču sa tom numerom, na omotu longpleja bi naznačio da je sa njom učestvovao, a i sam festival bi objavio ploču sa svim pesmama. Nakon raspada SFRJ „Beogradsko proleće“, baš kao i svih drugi festivali, izgubili su popularnost, ali je i dalje zadržao umetnički novo. Što se tiče tih devedesetih godina, može se reći da je i tada bilo pesama za pamćenje, na primer „Daj, ne pitaj“ koju je izvela Viktorija i „Katarina, nemoj plakati srušićeš mi sne“ kojom je na pop sceni zablistao Filip Žmaher.
Vest da će se uprkos koroni održati „Beogradsko proleće“, ljubitelji festivala i muzike dočekali su s radošću, ali se samo po sebi nameće pitanje ima li smisla ovakva manifestacija kada nema dovoljno muzičara velikih formata.
