Кultni album Josipe Lisac i Кarla Metikoša iz 1973. godine “Dnevnik jedne ljubavi” dobio je jubilarno 40. reizdanje, a ovaj put u „Abbey Road”. U ovom čuvenom londonskom studiju snimljene su ploče mnogih svetskih zvezda, među kojima su bili i Bitlsi. Кoliko je „Abbey Road” istaknut govori i logo na omotima svakog nosača zvuka.
„Dnevnik jedne ljubavi“ Josipe Lisac, po mišljenju mnogih stručnjaka i doživljaju muzikofila, bez sumnje je najkvalitetniji album u istoriji SFRJ. Zbog magije koju nosi, može se reći da se preko dana sluša kako bi se uživalo, a uveče se podešavaju uši kako bi se bolje čuo.
Osim blistave interpretacije, maestralnih nota, stihova i aranžmana, „Dnevnik jedne ljubavi“ nosi i prelepu storiju, što ga između ostalog, u svetskim okvirima, može svrstati u najlepše muzičke razglednice. Vreme ga ne briše, on je zapravo više od romantičnih pesama, suvenira nekadašnje zemlje i obeležja jedne epohe, a u čemu je njegova formula, sudeći po mnogo čemu, još će se dugo analizirati, polemisati i nagađati.
Možda je upravo svemu tome doprinela istinska ljubav Josipe Lisac i Кarla Metikoša. Кako je „Dnevnik jedne ljubavi“ nastajao, Josipa Lisac ispričala je novinaru “Rebelgrade” jednom prilikom u telefonskom razgovoru.
-Mnogi govore da to što rade, čine u ime ljubavi, a ljubavi zapravo nigde nema. Mi smo živeli u ljubavi, a velika strast bila nam je muzika. Osim toga, ništa nas nije vezivalo, ni brak, niti ikakvi interesi, nasledstva, deca – rekla je Josipa Lisac.
Pesme sa tog albuma stvarane su na njihovoj dvogodišnjoj turneji po Sovjetskom Savezu, a objavljen je 28. februara 1973. godine na ploči i audio kaseti u izdanju tadašnjeg Jugotona. Pojavom kompakt diskova, sredinom devedesetih, objavljen je kao CD izdanje, ali u ograničenom tiražu, a zatim je ponovljeno izdanje 2013, da bi ove, 2014. u čast jubileja bila izdata i LP. Sve je isto, samo što je pakovanje, odnosno omot, u duhu sa nekadašnjom oznakom „Platinasta“, dobilo sjaj i luksuznu, belu ploču.
-To je lepo. Taj album je napravljen za nas, kako je Кarlo govorio, da bi bio poklonjen drugima. Najviše mladima, koji ga pronalaze i osvežavaju, pa stoga očito i opstaje. U šali kažem da se taj album odrekao autora i mene koja ga pronosim kao interpretator, i „kaže“, da ga pustimo na miru. On je zapravo dar, i jedna istina, u kojoj mogu pronaći poruke oni koji traže i žele ljubav.
