Na dan, 4. februara 1932. godine, Kolarac je počeo sa radom. Tada je u zgradi u Studentskom trgu broj 5 održan koncert Beogradske filharmonije kojom je dirigovao Stevan Hristić.
Zato je 2022. godina posebno važna za Kolarac jer se navršava 90 godina kontinuiranog rada.
U tu čast će orkestar Beogradske filharmonije nastupati sa solistom Nemanjom Radulovićem, pod dirigentskom palicom Danijela Rajskina. Na programu je čuveni Koncert za violinu i orkestar Čajkovskog.
Povodom obeležavanja 90. rođendan koncertne dvorane, 4. februara će publika moći da prisustvuje koncertu.
Član Saveta Centra za muziku dr Srđan Teparić izjavio je da ne mogu a da se ne zapitaju koliko je u toj sali ostalo emocija, uzdaha oduševljenja i svega onoga što muzika donosi.
– Bilo je tu bezbroj dobrih koncerata, nastupa vrhunskih profesionalaca, ali i muzičara amatera. Mnogi kompozitori ustreptalo su očekivali prvo izvođenje svojih dela. Koliko je samo mladih umetnika, pre svog muzičkog putovanja ka svetskim karijerama, drhtalo od treme ispred Velike dvorane. I koliko puta smo bili svedoci popunjenosti svih 883 sedišta. Sedenje na balkonskim stepenicama ili stajanje sa strana desnog i levog partera uvek sa sobom nosilo magiju atmosfere punog Kolarca. Često ga od milošte nazivamo Velikom dvoranom.
Teparić je rekao da iz nekog razloga često propuštaju da istaknu pojedine jubileje. Kaže da svaki onaj koji je vezan za Kolarčevu zadužbinu od ogromnog je značaja jer doprinosi dostojanstvu zemlje u kojoj živimo.
– Pomislimo samo koliko bi ljudi za ovih devedeset godina moglo da kaže da su Kolarac i njegova Velika dvorana bili sastavni deo njihovih života. A brojke su u tom smislu impresivne: do današnjeg dana održano je 18.373 koncerta, 16.695 solista, 3.956 ansambala i 1.615 dirigenata je nastupilo, odsvirane su kompozicije 7.967 kompozitora, dok je izvedeno 41.030 različitih dela – rekao je on.
Teparić je istakao da vi zaista bilo teško zamisliti šta bi Beograd i Srbija bili bez Zadužbine Ilije M. Kolarca i Velike dvorane.
– Kakva bi to metropola Beograd bio bez institucije u kojoj se održavaju brojni značajni festivali poput Bemusa. U njoj su između ostalih nastupali i Sergej Prokofjev, Artur Rubinštajn, Svjatoslav Rihter, Ivo Pogorelić, Herbert fon Karajan, Miša Majski, Maksim Vengerov, Stefan Milenković, Moskovska filharmonija i da stanemo sa nabrajanjem. Spisak je takav da se ni mnogo veći kulturni centri od naše prestonice ne bi postideli. Zbog toga, našoj Velikoj dvorani možemo da poželimo dugo trajanje. Uz zavet da ćemo uvek stajati uz instituciju koja je zaslužna za životno bogatstvo koje nam Kolarac nesebično pruža – zaključio je Teparić.
