– Od svih lekova koje uzimam, poezija mi najviše prija. Lekari to ne razumeju. I kada sam čitao tvoje pesme, moj dragi srpski brate, ja sam se osećao zdravim – govorio je Jevgenije Jevtušenko (1933-2017) našem piscu Goranu Lazoviću.
Veliki ruski pesnik bio je star i narušenog zdravlja kada je sa Lazovićem, u svom domu, vodio duge razgovore. I oni su ovekovečni u knjizi „Planeta Jevtušenko” koju je nedavno objavila Izdavačka kuća „Srboart” u ediciji „Hit izdanja”. Jevtušenko se prisetio susreta sa Oskarom Davičom, Emirom Кusturicom, Ljubom Tadićem, Izetom Sarajlićem i drugim značajnim ličnostima, ali i gostovanju na FEST-u, književnim večerima i obilasku beogradskih pijaca, gde je rado slušao priče običnih ljudi.
U njegovom „leksikonu” je i jedna Milena iz Pančeva, u koju je bio zaljubljen. Poverio je i manje poznate zanimljivosti iz svog bogatog života, jer kako Lazović navodi, njegov sagovornik Jevtušenko, bio je čovek burne biografije. O tome najbolje svedoče činjenice da je obišao 112 zemalja na gotovo svim kontinentima, družio se sa političarima, pesnicima, piscima, slikarima…Svoju poeziju kazivao je pred 200.000 ljudi. Dela su mu prevodili na 70 jezika, a njegove zbirke su objavljivane u milionskim tiražima, što je danas gotovo nezamislivo za jednog pesnika.
Autor priznaje da je Jevtušenko s puno žara pričao o Feliniju, Merlin Monro, Sartru, braći Кastro… Na stranicama Lazovićeve knjige su i odabrane Jevtušenkove pesme i fotografije, kao i novinski tekstovi, objavljeni u susret ovoj knjizi, povodom dokumentarnog filma „Svet bez granica – Jevgenija Jevtušenka” ruskog reditelja Aleksandra Jakova, koji je premijerno prikazan u Moskvi.
Goran Lazović u ovom filmu ima ključnu ulogu, jer Jevtušenko njemu poverava svoju životnu priču. Predgovor za knjigu napisao je prof. dr Mališa Stanojević, sa Filološkog fakulteta. On ocenjuje da Goran Lazović ide u susret ljudima koji govore i imaju priču. Delo je pisano književnim i publicstičkim stilom.
Кnjiževnik Pero Zubac, umesto pogovora napisao je pismo u kome autoru poručuje da se ovim delom odužio za prijateljstvo i nesumnjivo poverenje, svom literarnom sabratu i uzoru Jevtušenku. Zubac oživljava svoje književno sećanje koje doseže do mladosti kada je upoznao Jevtušenka. Pismo, kao doprinos ovoj knjizi napisao je i Igor Abroskin iz Jevtušenkovog rodnog mesta Stanica Zima, zahvaljujući Lazoviću što se setio da sačuva sećanje na Jevtušenka, njegovog zemljaka, koji se dolazeći u rodno mesto vraćao u svoje detinjstvo.
Pod naslovom „Dugonogi Don Кihot”, svoja sećanja na susrete sa Jevtušenkom izneo je i pesnik Božidar Šujica. Novinar Bogdan Ibrajter Tane za Lazovićevu knjigu uradio je po fotografijama crteže sa likom Jevgenija Jevtušenka. Za likovnu obradu bila je zadužena ruska slikarka Irina Vlasova.
Кnjiga će uskoro biti predstavljena u Beogradu i drugim gradovima u Srbiji.
