Da li ste znali da tamo negde na Istoku jedan stih velikog pesnika može predodrediti, pretkazati ili proreći, u zavisnosti kako ko tumači, vašu sudbinu za celu godinu? Da. Na primer, još u dobu persijskog carstva na određene verske praznike nasumično se otvori knjiga mističnog pesnika Rumija i negledajući u list Irani stave prst na list, a onda stih ispod jagodice pročitaju i protumače zajedno sa porodicom. Кako bi shvatili, probajte da protumačite ove retke murosti:
“Zalivanje voćki je pravda a zalivanje trnja je nasilje. Pravda je kada blagodet staviš tamo gde joj je mjesto. Zato pazi šta zalivaš i nemoj misliti da je zalivanje svakog korena blagodet”.
U toj ogromnoj Aziji ima toliko toga, svako carstvo i država imaju ličnosti kojima se diče, ne završava se sve na nama poznatoj književnosti poput domaće, ruske, engleske ili francuske. Кada se pomene Azerbejdžan, književnim fanaticima je jasno ko je Nizami Gandžavi… Upoznajte se i vi. On je bio persijski pesnik iz 12. veka.
Promocija knjige „Čitanje Nizamija Gandžavija“ održana je juče (15.januara) u Svečanoj sali Skupštine grada Beograda u organizaciji Međunarodne organizacije turkijskih kultura „Turksoj“ i Ambasade Azerbejdžana u Beogradu, a povodom obeležavanja 880 godina od rođenja ovog azerbejdžanskog pesnika.
Delo Nizamija Gandžavija, koje obiluje mnogim univerzalnim temama, imalo je veliki uticaj na pesništvo i zbog toga ovaj pesnik slavi ne samo u Azerbejdžanu, već i na svetskom nivou. Gandžavi predstavlja esenciju svetske književnosti i filozofije, postao je spiritualno blago. Azerbejdžanci vole da istaknu da je srž njegovog dela čovek i ljudskost i njegova sveta misija da svaki deo svog opusa posveti svom narodu. Upravo delo ovog poete će zauvek voditi čoveka na večnom putovanju otkrivanja njegove svrhe.
Nizam Gandžavi se smatra najvećim pesnikom romantične epike u persijskoj književnosti, u koju je doneo kolokvijalni i realistični stil. Pored toga, slovi i za filozofa i gnostika koji je ovladao različitim poljima islamske misli i često je oslovljavan počasnom titulom „hakim Nizami“.
Gandžavijeva zaostavština veoma je cenjena i zajednička za Avganistan, Azerbejdžan, Iran, Кurdistan i Tadžikistan. Njegove najpoznatije knjige su „Riznica tajni“ („Mahzan al-Asrar“), „Husro i Širin“, „Lejla i Medžnun“, „Кnjiga o Aleksandru“ („Iskender-name“) i „Sedam lepih tela“ („Haft pejkar“).
