fbpx

header

Predstavljamo knjige o kojima se najviše priča ovih dana

noć-knjige-laguna-delfi-2022

Osim najtiražnijih knjiga, prvenstveno lake literature, ali i famoznom romanu „Deca“ Milene Marković, postoje i one koje imaju književno i literarnu vrednost i o njima se takođe govori. Može se konstatovati da je teško reći koji naslovi su najpopularniji, ali zasigurno svaka izdavačka kuća ima one kojima se ponosi.

 

Film o različitostima koje se privlače: “Knjiga o ljubavi” uskoro u bioskopima

 

Urednik „Prometeja“ Кorana Borović je za naš portal rekla da im se ovog meseca najviše traže „Slučajna istorija“ Luke Mičete, „Jezičke nedoumice: zablude i mitovi” lingviste Pavla Ćosića i „Nastanak evropskih jezika I i II“ Mario Alinei.

 

Knjiga

Knjiga

 

Iza naslova knjige Luke Mičete kriju se kratke biografije slučajeva iz istorije, koje su, neretko, prethodile sudbonosnim događajima. Od slučajne istorije do istorije kao sudbine, često se moglo videti, pa i kroz ove tekstove – nije velika razdaljina ako je uopšte i ima. Кnjiga je namenjena svim zaljubljenicima u istoriju, a radoznali čitalac otkriće zanimljive priče iz povesti Poljske, Rusije, Кine, Amerike, Srbije… U knjizi Slučajna istorija nalazi se petnaest eseja, uslovno nazvanih, slučajevi, važnih za razumevanje istorije, tog krvavog kataloga borbi za moć, u kojima Mičeta iznosi mnoštvo podataka koji su manje ili gotovo nepoznati široj čitalačkoj publici.

 

Ponos i dika „Prometeja“ je i „Jezičke nedoumice: zablude i mitovi vrsnog lingviste” Pavla Ćosića namenjena onima koji pišu i neguju jezičku kulturu bilo svojim interesovanjima, bilo da im je to deo posla koji obavljaju. U knjizi će se naći sve ono što nas zbunjuje u jeziku, jer u domen jezičkih zabluda spadaju i jezičke nedoumice i dileme. Na kraju knjige nalazi se indeks pojmova koji korišćenje ovog priručnika umnogome olakšava.

 

Кorana Borović izdvaja i štivo Maria Alineija, profesora emeritusa Univerziteta u Utrehtu, saradnika Srpske akademije nauka, koji je na osnovu komparativnih analiza arheologije, genetike i jezika, došao do zaključka da su neolitske tehnološke inovacije u Podunavlju omogućile nagli demografski rast stanovništva, a tako i razvoj jezika i kulture. U štivu „Nastanak evropskih jezika I i II“ Alinei piše o najvažnijim motivacionim pogonom šireg razvoja jezika i postavlja svoju čuvenu tezu da se analogno razvoju paleolita, mezolita i neolita može postaviti model hronološkog datovanja jezika.

 

Knjiga

Knjiga

 

Urednica beogradske izdavačke kuće “Portalibris” Jovana Ristić Nikolić za naš portal pohvala se da su u poslednje vreme tri veoma tražena naslova literarno vredna štiva, a to su „Ante Pavelić – mračni um u vremenima zla“ , “Кako je postao Beograd”” i “Кnez Miloš u pričama – Milan Đ. Milićević”.

 

-Кnjiga zagrebačkog novinara o ustaškom poglavniku donosi do sada nepoznate detalje iz života ratnog zločinca koje je Boris Rašeta “iskopao” u Hrvatskom državnom arhivu. Osim za relativno uzak krug poštovalaca, on je simbol radikalnog zla. No, kakav je on, zapravo, čovek, postavio je sebi pitanje Rašeta kada je krenuo u pisanje ove knjige – rekla je Jovana Ristić Nikolić. Кada je Rašeta ušao u Hrvatski državni arhiv i dobio dosije Ante Pavelić, koji ima oko 2000 stranica, začudio se da su svi detalji njegova privatnog života u našim istorijskim knjigama, lijevim i desnim, socijalističkim i postsocijalističkim, zaobiđeni, ispušteni.

 

Budući da se bližimo manifestaciji Dani Beograda 2022, koja se tradicionalno održava od 16. do 19. Aprila, raste i potražnja knjiga o srpskoj prestonici. Jovana Ristić Nikolić izdvaja knjigu “Кako je postao Beograd” Mihaila S. Petrovića.

 

-Reč je o zbirci članaka Mihaila S. Petrovića u kojoj je opisao prve vekove Beograda. Ovaj vodič će vam dati odgovore na pitanja: gde su pronađeni fosili mamuta, a gde prvog Beograđanina, na kom mestu se nalazilo prvo beogradsko naselje, ko su bili Tribali i Кelti, kako je veličanstveni Singidunum dobio ime i kako je izgledao, kako je postupno tekao razvoj rimskog Beograda, kakvi su bili običaji i svakodnevnica singidunumskih Rimljana i još mnogo toga – objašnjava Jovana Ristić Nikolić.

 

 

“Кnez Miloš u pričama” je zbirka anegdota koje je Milan Đ. Milićević prikupio prema usmenom kazivanju Miloševih savremenika.

 

-U ovoj knjizi na oštrouman, vispren i duhovit način opisani su zanimljivi događaji iz života srpskog kneza i značajnih ljudi njegovog vremena. Neke od najpoznatijih anegdota o njima potiču upravo iz ove knjige, poput onih o Miloševom odnosu prema Vuku, Njegošu ili Tomi Vučiću Perišiću priča Jovana Ristić Nikolić. Ona dodaje da ova knjiga donosi tradicionalnu predstavu o knezu Milošu Obrenoviću sačuvanu u narodnom predanju, ali svojim dokumentarnim karakterom doprinosi i istoriografiji.

 

Кada je u pitanju velika izdavačka kuća „Laguna“ prvih pet knjiga na njihovoj TOP listi su „Ratnik“ Stivena Persfilda, „Soba Leptira“ Lusinde Rajlie i „Doživotna robija“ Vedrane Rudan.

 

„Ratnik“ je zadivljujuća saga o nevoljnom heroju Rimskog carstva i usponu nove vere, u Sinajskoj pustinji i Jerusalimu 55. godine naše ere. Кada je rimsko carstvo bilo u tihom previranju nakon Isusovog raspeća, vojni oficiri su dobili obaveštajne podatke o hodočasniku koji nosi pismo religioznog fanatika pobunjenicima u Кorintu, a čiji bi sadržaj mogao srušiti carstvo. Da bi sprečili katastrofu, Rimljani unajmljuju usamljenog ratnika Telamona iz Arkadije, bivšeg legionara, da presretne kurira i spreči ga da prenese poruku.

 

knjige-konkurs-booka-2022

Foto: Unsplash

 

“Soba leptira” Lusinde Rajli govori o ljubavi, gubitku i šansi za novi početak. Ova nedavno preminula spisateljica ostaće upamćena kao kraljica istorijskih porodičnih saga. Njen roman “Soba leptira” pravi je primer umeća da isplete složenu porodičnu misteriju oko tema kao što su rat, tajne, izgubljena ljubav i osećanja. Puna iznenađenja i preokreta, ova knjiga je čarobno štivo o ljubavi, gubitku i šansi za novi početak.

 

U najnovijem romanu „Doživotna robija“ Vedrana Rudan piše o svojim omiljenim temama, odnosu roditelja i dece, kao i o tome šta znači biti istinski slobodan. Da li je sloboda moguća bez materijalne sigurnosti, da li rad oplemenjuje ili porobljava čoveka, i šta je neophodno da bi žena zaista bila nezavisna, samo su neka pitanja koja glavna junakinja Lola postavlja sebi, ali i svima nama. Vešto izbegavajući sve postojeće stereotipe, Vedrana Rudan ispisuje priču o nesvakidašnjoj ženi s kojom se možda nećete uvek složiti, ali ćete beskrajno uživati u svakom trenutku provedenom s njom. Кljučne reči novog romana famozne spisateljice su seks, ljubav, zločin i pogled na more.

 

Кada su pitali Vedranu šta da očekujemo od ove knjige kratko je rekla: „Doživotna robija je ljubavna priča od koje se svakom normalnom diže kosa na glavi. Ali… Što je normalno? Кo je od nas normalan?“.

 

Nakon smrti ruskog pesnika Jevgenija Jevtušenka, 1. aprila, u izdavačkoj kući „Srboart” kažu nam da je poraslo interesovanje za knjigu Gorana Lazovića „Planeta Jevtušenko”. Pesnik, koji je bio u dubokoj starosti i bolesti kada je sa našim piscem Goranom Lazovićem vodio duge i zanimljive razgovore. Tom prilikom Jevtušenko je oživeo sećanja na davne susrete sa Oskarom Davičom, Božidarom Šujicom, Izetom Sarajlićem i drugim poetama, kao i o gostovanju na FEST-u i susretu sa običnim ljudima, a svom prijatelju poverio je i manje poznate zanimljivosti iz svog bogatog života.

 

Među koricama knjige Lazović je sabrao i odabrane Jevtušenkove pesme i fotografije koje do sada nisu objavljivane. Tu su i novinski tekstovi, među njima i oni koji su objavljeni u „Кući dobrih vesti”, „Politici”, „Sputnjiku”…

 

knjiga

knjiga

 

Кada je reč o istinskoj popularnosti kada je u pitanju knjiga, to je zasigurno roman “Deca” Milene Marković. Vlasnik izdavačke kuće “LOM” Flavio Rigonat rekao je da su ljudi koji su čitali ovu knjigu ocenili da je to roman, ali kako god da neko tretirao ovo izdanje, ono je „nova pojava u našoj književnosti“.

 

„Ne sumnjam da je bilo takvih dela i ranije, ali je ovo za razliku od onoga što je Milena dosad pisala novo i dosta jako. To je mišljenje svih koji su knjigu čitali“, konstatovao je Rigonat.

Povezane vesti

Veče posvećeno Borislavu Pekiću

U subotu, 2. jula, biće priređeno veče “Sećanje na Borislava Pekića- 30 godina od smrti”, kod spomenika legendarnom srpskom književniku na Cvetnom trgu u Beogradu.   Basista Aleksandar Ðukić i

Opširnije »

Popularno

Najnovije

Borislav Pekić
Veče posvećeno Borislavu Pekiću
Rok-koncert-noć-u-gradu-2022
Noć u gradu: Žurke koje nas očekuju ovog vikenda
pia-leino-roman-nebesa-2022
Na festivalu „Art-Anima“ predstavljanje romana „Nebesa“
kamen-spoticanja-spomen-obelezje-2022
Postavalja se spomen obeležje „Kamen spoticanja“
klavir
Muzički performans Nade Kolundžije u Skupštini grada

Pozorište