-Svaki put kad napišem neki roman zapitam se zašto nisam napisao roman o kugi. Pomislim da nisam još spreman, da treba dosta da istražujem. Trebalo mi je 35 godina za pripremu. Hteo sam da napišem istorijski roman koji se dešava tokom kuge u osmanska vremena, a upravo je takav “Noći kuge“ – rekao je Orhan Pamuk na video konferenciji za novinare.
Roman „Noći kuge“ turskog nobelovca prvo je objavljen na srpskom jeziku. Radnju novog romana, objavljenog u martu u Turskoj, Pamuk smešta u proleće 1901. godine tokom kuge na zamišljenom ostrvu Minger, gde sultan Abdulhamid šalje glavnog zdravstvenog inspektora Bonkovski-pašu, a potom i mladog i uspešnog doktora Nurija da zaustave epidemiju.
U „Noći kuge“ Pamuk razmatra temeljna pitanja života, smrti i ljubavi kroz panoramsku sliku poslednjih godina Osmanskog carstva, koja se kreće od straha pred smrću do protivljenja zdravstvenom zaključavanju, od tekijskih šejhova do grčkih nacionalista, od hodočasničkih brodova do pobuna protiv karantina.
-Najpre sam razmišljao da napišem roman o kugi da se supostavim orijentalističkom predstavljanja muslimana kao fatalista. Potom sam shvatio da će roman biti zanimljiviji ako progovori o političkom procesu nametanja karantina. Кoliko je to teško sprovesti nad ljudima koji nisu bili pismen ili vrlo obrazovani. To je opšti problem kuge i karantina u srednjem veku. Na kraju sam smestio radnju u treću pandemiju kuge 1894. Godine – objasnio je Pamuk, koji je pripremajući se za pisanje ovog dela dosta čitao o brojnim zarazama.
-Кad je počela pandemija kovid-19 bio sam u Americi. Panično sam otišao na aerodrom i došao u Istanbul. Razmišljao sam četiri decenije o svom romanu o kugi. Pomislio sam kakva slučajnost sada moram završiti svoj roman. I svi će reći da sam se setio da ga napišem sada kada je izbila pandemija – rekao je Pamuk.
