Poezija je mekana kao latica koju osetite na koži. Teška je i kao kamen. Zato nema cenu, ni vremensku odrednicu, niti spada u trend jer nikada neće moći. Vanvremenska je, a sada je ponovo u usponu. To je ono što nas drži kod poezije.
Milena Marković je svojim poetskim romanom „Deca“ učinila da se poezija nađe u centru zbivanja. Ipak je proza ta koja je uvek bila popularnija, ali i gurana u visine. Nagrada NIN-a je Mileni donela uspeh, svakako, ali i to da njene pesme budu čitane više nego pre. Lagano se može reći da je Milena za Srbiju uradila ono što je Rupi Kaur uradila na svetskom nivou.
Upravo u čast „vaskrsnuća“ poezije vam donosimo naše preporuke koje ne bi trebalo samo da zaobiđete. Izdvajamo i neke delove poetskih romana.
Milena Marković
Snažno i uznemirujuće štivo pisano autentičnim pesničkim glasom.
– „Deca“ su roman o djetinjstvu, o djeci koja rađaju drugu djecu, o obitelji – disfunkcionalnoj, jer tko, osim popova i pedagoga, zna za funkcionalnu obitelj. „Deca“ su poema o osujećenom, vječno nedovršenom odrastanju, moćna, u našim jezicima neusporediva, najveća knjiga o ženskosti, o majčinstvu, kćerinstvu i sinovstvu, opasan roman o povijesti, onoj nama najvažnijoj i traumatičnoj, koja poteče s Drugim svjetskim ratom, nastavi se kroz osamdesete, to desetljeće našeg odrastanja, i pregazi nas tokom devedesetih – rekao je o ovoj knjizi, između ostalog, pisac Miljenko Jergović.
Takođe i ostale njene knjige nikako ne zaobilazite: „Pas koji je pojeo sunce“, „Istina ima teranje“, „Crna kašika“, „Ptičje oko na tarabi“, „Pre nego što sve počne da se vrti“ i „Pesme za žive i mrtve“.
„Deca“
bila jednom jedna devojka
lepa i ponosna
brza i smejava
sa dugom kosom i belim rukama
i ta je devojka mislila
ja sam najbolja i najlepša
ovde nema nikoga za mene
gde je taj koji je za mene
jednom je dobila cveće devojka
bacila je
drugi put dobila je pesmu
bacila je
treći put dobila je prsten
bacila je
i jednog dana došao je vetar
i vetar je tako zagrlio
da nije mogla da diše
i vetar joj je podigao suknju
i vetar joj je podigao kosu
i vetar je okrenuo i obrnuo
i nije znala devojka
šta se sa njom dešava
i onda je nju vetar podigao
i odneo daleko daleko
više je nikad nisu videli
ni mama ni tata ni bata ni seka
postala je strašna vetrovita kraljica
tamo u oblacima
i jedino što je volela
to su bila deca
deca dole što trče i skaču
deca što se smeju
deca što ne plaču
a sad spavaj
Rupi Kaur
Popularna „Med i Mleko“, druga knjiga „Sunce i njeno cveće“ i „Home body“. Treća knjiga je najnovija i još uvek nije prevedena kod nas.
Rupi Kaur je u svetu popularizovala poeziju. Kada se njena knjiga „Med i Mleko“ pojavila, društvene mreže su se usijale. Iako to nije nikakvo merilo za kvalitet, istina je da su poziju počeli da čitaju i oni koji nikada nisu.
View this post on Instagram
Kaur je išla na radionice kreativnog pisanja i imala veliku želju da objavi svoj rad. Susretala se sa konstantnim „NE“, naročito kada je želela da objavi zbirku pesama. Govorili su joj „ne“ i kao savet da ni ne pokuša ili da proba da objavi pojedinačne pesme. Nakon svih odbijanja i pokušaja uvidela je da se njen rad čita drugačije kada je celina i da je to pravi smisao dela. Rešila je sama objavi svoju knjigu, te je ilustrovala stranice za istu i prodavala sa porodicom svoje knjige. Zatim je usledila globalna popularnost.
Ovo je put
preživljavanja kroz poeziju
ovo su slatke krvave suze
dvadesetjednogodišnje
moje srce
u vašim rukama
ovo je
povređivanje
ljubljenje
rastajanje
isceljenje.
Ognjenka Lakićević
Pesnikinja i muzičarka Ognjenka Lakicević je pevačica i tekstopisac alternativne rok grupe „Autopark”. Završila je Filološki fakultet na katedri za anglistiku. Iz njene pesme „Sve je pank i sve je poezija” se vidi da kao svoje književne „pretke” uvrštava i rokere i pankere.
View this post on Instagram
Ognjenka je napisala zbirke poezije „Vodič kroz požare“, „Ljubavna pisma Guglu“, „Ispod stepeništa“, „Ulubljenja“. Knjigu „Troje“ je Lakićević napisala zajedno sa Ivanom Tokinom i Vladimirom Tabaševićem.
„u tvojoj kosi“
gledaš ekran telefona
povremeno komentarišeš vesti
tvoje blage spuštene oči
razočarane svetom
grickam keks i posmatram
jedna čarapa ti se malo izvrnula
peta je na risu
nema ničeg dirljivijeg od
nečije nesvesnosti kada ga posmatraš
želim da te zaštitim od otrovnog vazduha
u čemu je smisao života
pitaš više za sebe
moj odgovor nikad spremniji
u tvojoj kosi
u tvojoj kosi.
Tihana Smiljanić
Tihana je diplomirana filološkinja opšte lingvistike, a trenutno živi u Beogradu i bavi se digitalnim marketingom. Na konkursu za neobjavljeni rukopis „Prvenac“ Studentskog kulturnog centra Kragujevac dobila je nagradu za zbirku poezije „Kad opet bude sunčan“, koja je izašla na jesen 2021. godine.
View this post on Instagram
Njena prva zbirka je dnevnik jednog raskida i shodno sa tim prožeta je dubokim intimnim emotivnim stanjima koja su lična, ali u kome se lako možemo pronaći, naročito u proleće.
„Subote“
Šetaj sa mnom
hajdemo po kolače
voliš brauni i onaj sa šargarepom
posle ćemo na kafu
na pločniku, među izduvnim gasovima
na neudobnim stolicama
ti ćeš pivo
vikend je, možeš
pušićemo ili nećemo
– zavisi u kojoj smo fazi –
sijaće ti oči
bićeš srećna
ja se neću setiti da se zapitam dokle će trajati
Irena Plaović
Irena je rođena u Beogradu 1992. godine gde je završila Filološku gimnaziju i Srpsku književnost i jezik sa komparatistikom na Filološkom fakultetu. Objavila je tri knjige poezije „Iza oka“, „Veliko toplo“ i „Temelji čega tačno“.
View this post on Instagram
Piše i naučne radove u oblasti retorike i istorije književnosti, eseje, ali najviše poeziju. Piše doktorsku tezu iz oblasti srednjevekovne retorike i objavljuje u naučnoj periodici.
„Ka milosti“
Puno proleće mutava pesma glava u hladnom
jogurtu
Dugo se nisam stresla na ispravne odluke,
dobre izbore, ledene riblje izvore krupne
oči što kao česma leti u parku spasavaju
od preznojene istine: sad leto našeg
nezadovoljstva postaje slavna zima sinova
što nam iz mimova prodire u zenice i bruji:
krenite, i raspinje se po nama i prvog dana
rata već strada u stomaku, i kaže mom ogledalu:
volim te takvu i raspojasa poraz devetog časa
kad je već klonula glava mrtve ljubavi i možda
slava sa očima koje škrguću kao orkestri
umnjaka dođe u ovom letu i ispod svakog dna
izgradi svetlo sutrašnjem flertu:
ekseru koji izusti poslednju krv uz drvo; dugo
se nisam mrštila na milosti
Ovim vam skrećemo pažnju na pesnikinje čija dela treba pročitati. Koliko važi za iskusne ljubitelje poezije, toliko važi i za početnike koji tek žele da uplove u ove vode.
