Jugoslovenstvo, nostalgija, šovinizam, ali i priče o mnogo čemu o nekadašnjoj SFRJ zasugurno još dugo neće prestati. To je tema mnogih istoričara, sociologa, istraživača, pisaca, a jedna je bila predmet interesovanja i kolumniste “Politike” Ivana Ergića, pa je tako nastala njegova zbirka poezije “Cveće živi na vodi”.
Knjiga koja je opčinila svet konačno prevedena na srpski jezik!
Ergić je zakoračio u petu deceniju života, a na svet je došao u Šibeniku. Piše kolumne i za Tages-Anzeiger, TagesWoche, zagrebački nedeljnik Novosti, portal Lupiga i povremeno za časopis NIN. Objavio je zbirke poezije Bajronovski junak i Priručnik za čekanje.
Kritika je zabeležila da Ergić konstatuje ogroman apsurd naših postjugoslovenskih, nekada bratskih društava, i upire prstom, tačnije stihovima, u naše noge zaglavljene u balkanskom žitkom blatu, koje odbijaju da nas odnesu sa mesta kolektivne traume. Dosledno se vraćajući tom emocionalno neobrađenom podvesnom prelomu, on uspeva da konstatuje njegove simptome i posledice u sadašnjem trenutku.
-U pesmama Ivana Ergića pojavljuje se mnogo onoga što smo inače navikli da nalazimo u poeziji nekih minulih vremena: zavičaj, domovina, ljubav, drugarstvo, nacionalni ponos… Međutim, on nastavlja da s njima radi ono što je započeo u svojoj prethodnoj zbirci – da ih ogoljava, demistifikuje, deromantizuje… On ih opsesivno goni u fokus naše čitalačke pažnje, ali tako da istupe na svetlo istorijske pozornice, kažu svoje pravo ime i pokažu svoj pravi lik – konstatovao je Danilo Lučić pišući o Ergićevoj zbirci “Cveće živi na vodi”.
