fbpx

header

Šta nam poručuje izložba skulptura “Refleksije”?

Izložba skulptura Teodore Vojinović i Marka Jozovića “Refleksije” biće otvorena 12. aprila u Likovnoj galeriji Kolarčeve zadužbine u Beogradu, a prema rečima umetnika, svi radovi govore o prirodnim elementima i koriste ih kao konceptualni stub za podizanje ideja.

 

Radovi na izložbi “vizuelno prate paralelu između čoveka i prirode”, naveli su Teodora Vojinović i Marko Jozović, čije se umetničko polje interesovanja nalazi u prožimanju umetnosti, prirode i humanistike prevashodno u smislu istraživanja odnosa čoveka i prirode. Istraživanja realizuju radeći samostalno ili odnedavno kao umetnički par, u različitim medijima (skulptura, crtež, digitalna grafika i interaktivna instalacija).

 

Pažnju umetničke javnosti Teodora Vojinović privukla je studentskim radovima biomorfnih formi od minuciozne pletene pocinkovane žice. Motivima grane i/ili drveta okačenim iznad postamenta ili slobodno u prostoru sa senkom koja dodatno dematerijalizuje prizor, stvaran je utisak prefinjene igre linija i mase koji je odavao nežan i osećajan stil autorke i nagoveštavao da će Priroda biti njeno ozbiljno umetničko određenje, navela je istoričarka umetnosti Julka Marinković u tekstu objavljenom u katalogu izložbe “Prepoznavanje 5” u Umetničkoj galeriji u Kruševcu (2021).

 

Polazne tematske okvire Teodora Vojinović koncepcijski je razrađivala u seriji skulptura sa dominantnim motivom šume od pletene žice na kubusnoj podlozi (metal, kamen, drvo), u kojima uvodi boju u pastelnim tonovima kojima “sakriva materijal” i “tom vizuelnom dematerijalizacijom”, prema njenim rečima, rad “pravi momenat iznenađenja u kontaktu sa posmatračem”. Istovremeno, ograničavanjem uočljivog spektra boja na jednu monohromatsku nijansu, Teodora Vojinović postiže da umetničko delo bude u funkciji podizanja svesti kod posetilaca, dajući im osećaj hiperdetaljne vizije, čime se njena umetnost približava poetici Elijasona Olafura.

 

Na principu interakcije, u smislu koncepta i umetničke prakse, zasnovana je i prostorna instalacija “Prepoznavanje” (2021), zajednički rad Teodore Vojinović i Marka Jozovića, koji opisuju kao “svojevrsni omaž vremenu”, sa polazištem u univerzalnom značenju odnosa konstrukcije i destrukcije: “Rad je sastavljen od metalne konstrukcije osmougaonog oblika, spolja prikriven pločama od inoksa koje imaju nezavisne nosače i prelamaju svetlo, odraze na nedefinisane strane.

 

 

Unutrašnje ivice konstrukcije obavijene su pletenom žicom tako da je konstantno prisutan osećaj nelagodnosti kod posmatrača dok je unutar nje. Usled spontanog pomeranja stvara se utisak da instalacija diše. Postavlja se pitanje da li se u tom paralelnom odnosu ogleda svaki pojedinac, kroz jednu vrstu Gordijevog čvora, ili izranja kolektivna svest? Ako se postavimo u ulogu posmatrača, oni (barem za sada) obitavaju u jednoj paradoksalnoj simbiozi”.

 

Primarno iskustvo rada u oblasti grafičkog dizajna koji pretpostavlja stvaranje kompozicije vizuelne komunikacije (u smislu celine), Marko Jozović je, kako je navela Julka Marinković, na najbolji način ugradio u umetničke koncepcije i prakse okrenute de-ekstraktivističkoj poetici i posvećene brizi i zaštiti prirode i njenih resursa. Sagledana iz takve pozicije, njegovu umetnost karakteriše otvorenost značenja, što podrazumeva naglašene asocijativne i simboličke potencijale (Reka, 2021). Tako u seriji crteža “Sunčanica” (2020), rađenih neonskom bojom usled čega se teško sagledavaju, umetnik simulira osećaj zaslepljenosti usled dugog gledanja u sunce i, kako sam navodi, “pravi paralelu sa čovekovim svesnim ili nesvesnim delovanjem na prirodu”.

 

 

Sastavni deo rada je lampa sa UV svetlom koja otkriva celu kompoziciju, te je “posmatrač taj koji kontroliše intezitet”. Čoveku kao pojedincu, ali i celom društvu, umetnik se obraća i trodelnim radom, skulpturom “Slon u sobi” (2021) koji koristi poznatu englesku metaforu (Elephant in the room) za problem koji se pojavljuje i svima je poznat, ali se ignoriše ili se prikriva, iako svi znaju da on postoji: “Rad aludira na trenutno klimatsko stanje i sve prisutnije probleme koji se bave pitanjem čovekovog uticaja kao i odnosa pojedinca i njegove svesti. Pored osnovnog metaforičnog simbola koji nosi, skulptura poprima personifikovanu stranu i izlaže se na manje vidljivim mestima. Oblik je robustan, nedefinisan, najviše podseća na kamen (spoticanja), tako da vizuelni simbol upotpunjuje metaforu. Skulpture su od metala, ofarbane u belu ili crnu boju i stopljene sa okruženjem, tako sakrivene i izolovane postaju neprimetne posmatraču”.

 

Dvoje umetnika rođeni su u Čačku, a izložbom “Refleksije” predstavili su se 2021. godine u Galeriji “Reflektor” u Užicu.
Teodora Vojinović, rođena 1993. u Čačku, završila je master akademske studije 2018. godine na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, na smeru primenjeno vajarstvo. Od 2014. godine izlagala je na više od 30 grupnih izložbi u Srbiji i inostranstvu. Dobitnica je nagrade “Radeta Stanković” za najbolje skulptorsko ostvarenje studenta FPU u Beogradu, te nagrade ULUPUDS-a.

 

Marko Jozović, rođen 1994. u Čačku, diplomirao je 2017. na FPU u Beogradu, na smeru grafički dizajn. Izlagao je na više grupnih izložbi u zemlji, a samostalno je izlagao u okviru projekta “Šansart” 2014. godine u Galeriji “Risim” u Čačku, te u Galeriji “Hadži” u Beogradu (2016).

 

Izložba “Refleksije” u Likovnoj galeriji Kolarčeve zadužbine biće otvorena do 7. maja.

Povezane vesti

Veče posvećeno Borislavu Pekiću

U subotu, 2. jula, biće priređeno veče “Sećanje na Borislava Pekića- 30 godina od smrti”, kod spomenika legendarnom srpskom književniku na Cvetnom trgu u Beogradu.   Basista Aleksandar Ðukić i

Opširnije »

Popularno

Najnovije

Borislav Pekić
Veče posvećeno Borislavu Pekiću
Rok-koncert-noć-u-gradu-2022
Noć u gradu: Žurke koje nas očekuju ovog vikenda
pia-leino-roman-nebesa-2022
Na festivalu „Art-Anima“ predstavljanje romana „Nebesa“
kamen-spoticanja-spomen-obelezje-2022
Postavalja se spomen obeležje „Kamen spoticanja“
klavir
Muzički performans Nade Kolundžije u Skupštini grada

Pozorište