Na ovogodišnjem Međunarodnom sajmu savremene umetnosti u Madridu, Beograd će predstaviti nova dela Ksenije Jovišević i Vladimira Miladinovića, umetnika koji žive na relaciji Nemačka – Srbija.
ARCOmadrid je španski međunarodni sajam savremene umetnosti koji je od 1982. godine bio jedna od glavnih platformi umetničkog tržišta i suštinski deo međunarodnog kruga posvećenog promociji i širenju umetničkog stvaralaštva. Na ovoj famoznoj međunarodnoj manifestaciji biće predstavljene domaće i međunarodne galerije.
ARCOmadrid se vraća na svoj uobičajeni datum kako bi proslavio svoju 40 (+1) godišnjicu, od 23. do 27. februara. Jedinstveni projekat koji povezuje prošlost i sadašnjost kroz galerije i njihov suštinski odnos sa umetnicima i kolekcionarima.
Nakon izuzetne proslave 2021. godine izdanja koje je ponovo aktiviralo dugo očekivane susrete galerija i kolekcionara, ARCOmadrid 2022 će nesumnjivo biti jedinstven događaj i vreme za proslavu, okupljajući selekciju velikih imena međunarodne galerijske scene, galerije koje su tokom njegove istorije uvek bile prisutne na ARCOmadridu, a koje će biti pozvane da učestvuju u komemorativnom delu sajma, ARCO 40 (+1) Anniversari. Ovaj program sastavljen je od oko dvadeset galerija koje su odabrali Marija Ines Rodrigez, Frančesko Stoki i Serhio Rubira.
Ova počast sajmu odvijaće se uporedo sa sadržajima koje izlaže čuvenih 150 galerija, a u programu Opening bi Allianz posvećenom mladim galerijama, biće zastupljeno petnaest novijih galerija. U delu sajma pod nazivom “Nikad isto” nastupiće latinoamerički umetnici, tačnije deset galerija.
Umetnica Ksenija Jovišević diplomirala je na Univerzitetu likovnih umetnosti u Beogradu, a trenutno živi na relaciji Nemačke i Srbije. Kaže da se njen opus suočava sa univerzalnim pitanjima postojanja u savremenom vremenu, igrajući se mogućim rešenjima. Radi u različitim medijima, fokusirajući se na sliku kao suštinsku pretpostavku umetničkog stvaralaštva i medij koji se više puta preispituje. Među raznim grupnim i samostalnim izložbama u Beogradu, Frankfurtu na Majni, Berlinu, Rejkjaviku, Antverpenu, Parizu, Nantu, Cirihu i Bazelu.
Glavna interesovanja četrdesetogodišnjeg Vladimira Miladinovića kao umetnika leže u politici sećanja, medijskoj manipulaciji i stvaranju i reinterpretaciji istorije. Njegov rad se bavi ratnom i posleratnom traumom, medijima, forenzikom, političkom i etičkom identifikacijom i prezentacijom ratnih zločina, ali i aktuelnim tranzicionim ideologijama poricanja i brisanja. Propituje se kako mediji i institucije u posleratnim društvima stvaraju javni prostor, posledično oblikujući kolektivno pamćenje. Vladimir Miladinović koristi umetnost kao forum za stvaranje kontra-javne sfere koja postavlja pitanje o ratu, medijskoj propagandi, manipulaciji narativom, istorijskoj odgovornosti i intelektualnom angažmanu. Bio je laureat Nagrade 53. Oktobarskog salona u Beogradu i izlagao je širom Evrope.
Bosnu i Hercegovinu predstavljaće Šejla Kamerić, vizuelna umetnica koja se bavi filmom, fotografijom, objektima, crtežima i instalacijama. Dobila je široko priznanje zbog dirljive intimnosti i društvenih komentara koji su postali glavni elementi njenog rada. Baveći se temama koje proizilaze iz nelinearnih istorijskih narativa, kao i ličnih istorija, Šejla Kamerić se fokusira na politiku sećanja, načine otpora u ljudskom životu i posledične idiosinkrazije ženske borbe. Insistirajući na empatiji kao temeljnom komunikativnom mehanizmu između sebe, svojih subjekata i gledalaca, Šejla Kamerić upozorava na, a istovremeno i stvara, mesta moći i političke arene.
Rad Šejle Kamerić je deo nekoliko međunarodnih umetničkih kolekcija, a i ona je takođe izlagala u mnogim evropskim galerijama. Njeni filmovi prikazani su na više od četrdeset međunarodnih filmskih festivala, uključujući Međunarodni filmski festival u Veneciji, Međunarodni filmski festival u Roterdamu, Međunarodni filmski festival u Adani i Sarajevo Film Festival. Šejla Kamerić živi na vezi Sarajeva i Berlina.
