Izložba „Sibil Bergeman. Fotografije“ otvorena je 7. maja u Umetničkom paviljonu Cvijete Zuzorić na Кalemegdanu.
Retrospektiva jedne od najznačajnijih nemačkih fotografkinja prošlog veka trajaće do 2. juna, a otvaranje izložbe uveličaće Frida fon Vild, kustoskinja i ćerka Sibil Bergeman, saopštili su organizatori iz Goethe-Instituta Srbija i ULUS-a.
Mauerpark, Prenzlauer Berg, Berlin, 1996, Deutschland#Mauerpark, Prenzlauer Berg, Berlin, 1996, Germany
Delo Sibile Bergeman je izuzetno raznovrsno – pored reportaža, pejzaža i gradskih prizora, intenzivno se bavi i fotografskim portretima, ali je postala poznata pre svega kao modna fotografkinja. Od 1970. je fotografisala za „Sibile – časopis za modu i kulturu“ koji je osnovan 1956. godine u Nemačkoj Demokratskoj Republici.
Кuriozitet je da je retko fotografisala u studiju – modele je uglavnom smeštala na javna mesta, ulice ili ispred industrijskih građevina i prikazivala ih kao samouverene, pametne žene, ne sledeći državni diktat dočaravanja socijalističkog društva u NDR.
Nakon ujedinjenja Nemačke, Sibil Bergeman nije promenila svoj način rada, a fotografisala je za časopise „Geo“, nedeljnike „Di Cajt“, „Špigel“, „Štern“ i „Njujork tajms magazin“.
Foto: Sibil Bergeman
– Mene zanima periferija sveta, a ne centar. Meni je bitno ono što je nezamenljivo. Кada nešto nije u redu sa licima ili pejzažima – govorila je umetnica.
– Na slikama iz afričkih zemalja – modne fotografije i fotografije situacija – prepoznaje se sva raskoš njenih umetničkih mogućnosti. One prikazuju lepotu bez egzotizma, život kao pobedu nad zatečenim okolnostima, nad svakodnevicom podvojenom između tradicionalne kulture i prodiranja globalizovanih oblika življenja. To su motivi kakvi se često viđaju, ali su bili nepoznati u ovom vidu: fotografija uosećavanja u nešto strano koje se doima kao posve blisko – zabeležio je Matijas Flige o opusu Sibil Bergeman.
