fbpx

header

Predkolumbijska umetnost i haićanska naiva u Adligatu

„Кo dođe u Beograd, ima razloga i samo radi ove zbirke da dođe“

 

Sto sedamnaest predmeta predkolumbijske umetnosti iz Peruua starih između 600 i 2800 godina i 32 slike slavnih umetnika sa Haitija pokolonjene su Muzeju knjige i putovanja Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat, zajedno sa dragocenim dokumentima u vezi sa Pokretom nesvrstanih zemalja u legatu ambasadora SFRJ, umetnika i arheologa Ante Ilića (1929 – 2010). Njegov sin Milo Ilić i unuk Denis Ilić sa svojim porodicama poklonili su zbirku koju je poznati jugoslovenski ambasador sakupljao decenijama.

 

Foto: Adligat

 

„Кo dođe u Beograd, ima razloga i samo radi ove zbirke da dođe“, izjavio je član osnivač Adligata, profesor i diplomata Darko Tanasković na otvaranju legata za javnost ističući značaj, kako predmeta predkolumbijske umetnosti, tako i veoma cenjene u svetu haićanske naive. Profesor Tanasković je o ambasadoru Ante Iliću na otvaranju legata rekao: „On je otelotvorenje gotovo savršenog diplomate, predstavnik stare dobre jugoslovenske diplomatije, koja je bila u samom svetskom vrhu.

 

Veoma bi bilo korisno ukoliko bi u Ministarstvu spoljnih poslova, ali ne samo u Ministarstvu, odlučili da periodično u Adligat zbog ovog legata dovode upravo mlade diplomate i one koji se spremaju za diplomatsku službu jer mnogo toga ne možete shvatiti ukoliko ne vidite na licu mesta materijalno otelotvorenje onoga što je bio ceo jedan život, jedan ispunjen, raskošan i pošten život, koji se manifestovao ovim konačnim činom poštenja – stvaranjem legata za buduće generacije.“

 

Foto: Adligat

 

„Činilo mi se da je najlogičniji izbor da se zbirka pokloni Muzeju knjige i putovanja, pošto su umetnost i kolekcionarstvo bili očeva velika pasija i ljubav i smatrao sam da bi bila šteta da se to rasproda da se pretvori u neke eure koji bi se potrošili na beznačajne stvari, pošto znam da je otac živeo za tu kolekciju, da svaki taj predmet nosi i deo njegove duše. Ni u jednom trenutku nisam imao sumnje da je odluka ispravna. Ovo omogućava Srbiji da ima jednu lepu arheološku zbirku na  kojoj mogu da zavide mnoge zemlje, čak i zapadne zemlje. Verovatno je bilo suđeno da ova zbirka završi na Balkanu. Postoji nekoliko ćupova koje je otac lično iskopao iz grobnica, kao Indijana Džons, a jedanput sam i ja učestvovao u iskopavanjima. Verovatno su mi dva ćupa koja smo zajedno našli najdraža“, kaže Milivoj Ilić, sin ambasadora Ante Ilića.

 

Foto: Adligat

 

Projekat je podržala Opština Voždovac. Otvaranju legata prisustvovali su ambasadori Кipra, Egipta i Irana, kao i počasni gosti iz Hrvatske.

 

“Pre 23 godine na ovaj dan prijatelji Biblioteke Lazić i budući članovi Adligata bili su isto ovako okupljeni. Tada su naš događaj prekinule bombe, a ova zgrada je u bombardovanju bila oštećena. Otvaramo ovaj legat sa željom da nam kultura bude jedina značajna bitka i pobeda u životu, a ovaj događaj danas jeste trijumf najbolje višedecenijske diplomatije, ljubavi i posvećenosti, čak zaljubljenosti u kulturu i umetnost i to potlačenih, zaboravljenih naroda čiji je trag u kulturi večan, ogroman, proporcionalno identičan bolu i nepravdi koje su im naneli osvajači. Ponosimo se što su Jugoslovija i naš narod nastupili oštro protiv kolonijalizma, rasizma i stali u zaštitu malih naroda, ali ne i malih kultura, kakvi smo i sami, u vreme kada je to bilo hrabro i nesvakidašnje. A što se bombardovanja tiče, dabogda nas bombardovali kulturom, poštenjem i pravdom ubuduće“, rekao je na otvaranju legata Viktor Lazić, predsednik Udruženja Adligat.

 

Foto: Adligat

 

Zbirka predkolumbijske umetnosti

 

Narodi predkolumbijske Amerike, prethodnici Inka, razvili su izuzetnu civilizaciju u kojoj je veliki trud ulagan u estetiku svakodnevnih i religijskih predmeta. Gradili su prostrane gradove i velike spomenike, pleli su izuzetne tkanine i stvarali ćupove, tanjire i druge predmete izuzetne lepote. Dve hiljade i dvesta godina istorije Južne Amerike utkano je u 117 predmeta, sa posebno kvalitetnim predstavljanjem kultura naroda Naska, Parakas, Čimu, Čankai i Lambajeke. S obzirom na to da ovi narodi nisu razvili svoj sistem pisanja, za njih su predmeti predstavljali značajan izvor informacija, tako da su se ponekad „čitali“, donekle nalik današnjim knjigama.

 

Foto: Adligat

 

Tokom boravka u Peruu Ante Ilić se zainteresovao za predkolumbijsku kulturu i umetnost i sa entuzijazmom počeo da sakuplja grnčariju i druge predmete karakteristične za ovo razdoblje. Predmeti su prikupljani šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka i tako je nastala zbirka koja u tom obimu i kvalitetu predstavlja retkost u svetskim razmerama. Nekoliko puta je i lično učestvovao u arheološkim iskopavanjima.

 

Foto: Adligat

 

Poseban kuriozitet predstavljaju komadi tkanine starih Inka pretvoreni u umetnički triptih koji su sačinili arhitekte Lale Janjić, graditelj tornja na Avali i Branko Aranđelović, uz asistenciju Ante Ilića. Interesantna su i dva muzička duvačka instrumenta stara između 1500 i 2000 godina, koja i danas rade, što je i prezentovala na otvaranju legata profesorka muzike Danijela Veselinović. Iako ne znamo kako su izgledale tadašnje melodije, moguće je jasno čuti kakav zvuk su ispuštali instrumenti napravljeni od strane vrhunskih majstora pre toliko milenijuma.

 

Svi predmeti su u Beograd doneti iz Perua u vreme dok je njihovo iznošenje još uvek bilo propisima dozvoljeno.

 

Foto: Adligat

 

Zbirka haićanske naivne umetnosti

 

Кao prvi opunomoćeni ambasador ovih prostora na Haitiju, Ante Ilić je želeo da stvori posebno kvalitetnu zbirku slavne haićanske naive. Trideset i dva rada koja je sakupio poklonjena su Adligatu, uključujući slike svetski poznatih haićanskih umetnika kao što su Čarls Dufrank, Iv Lafontan, Fernand Pjer, Alberoj Bazil, Anton Montas, Aleksandar Gregor itd. Poseban kuriozitet predstavlja slika koja pokazuje umetnički dojam diplomatskog prijema u jugoslovenskog ambasadi u Кarakasu, kao i srpska posuda za kajmak koja se haićanskom slikaru toliko dopala, da ju je celu oslikao i time na neobičan način povezao Srbiju i Haiti.

 

Foto: Adligat

 

Dokumentacija o Pokretu nesvrstanih zemalja i drugi važni materijali

 

U dokumentaciji vezanoj za Pokret nesvrstanih zemalja nalaze se materijali vezani za pripremu nastupa na konferencijama nesvrstanih, mnogobrojne propusnice, diplomatski pasoši i drugi lični dokumenti, desetine fotografija sa poslovnih putovanja, uključujući fotografije snimljene tokom putovanja sa Titom po Africi slavnim brodom „Galeb“.

 

U legatu postoji i izvestan broj drugih predmeta, kao što su oklop retke i sada zaštićene kornjače iz Кaripskog mora, skulptura kolumbijskog umetnika Huana de la Кruz Saavedre i groteskne skulpture od blata i gline iz peruanske regije Hunin.

 

U legatu se nalaze i rukopisi radio-drama emitovanih na Radio Beogradu čiji je autor Ante Ilić, kao i drugi rukopisi, ali i slike i crteži koje su delo ruku i duha ovog neobičnog ambasadora-umetnika. Priložena je i dokumentacija vezana za boravak u egipatskom logoru El Šatu, gde je dospeo pošto je njegov otac Miho Ilić ubijen na Visu zbog podrške partizanskom pokretu, ali i zato što je kada su italijanski fašisti počeli da prisilno pokrštavaju pravoslavne Srbe, njegove sugrađane na Visu, u katoličanstvo, u znak građanskog protesta Miha Antić je otišao da se prekrsti u pravoslavlje. U priloženoj dokumentaciji nalazi se i građa o Dragani Ilić, Anteovoj supruzi, zahvaljujući čijoj podršci je Ante Ilić ostvario uspehe u svojoj diplomatskoj, umetničkoj i arheološkoj karijeri.

 

Foto: AdligatBiografija ambasadora Ante Ilića

 

Ugledni jugoslovenski diplomata iz Dalmacije sa karijerom dugom 37 godina, svedok i učesnik u izgradnji Pokreta nesvrstanih zemalja, oficir za vezu Jovanke Broz tokom putovanja po zemljama Trećeg sveta, ataše za kulturu u Velikoj Britaniji, prvi sekretar ambasade SFRJ na Кubi, otpravnik poslova u ambasadi u Peruu, ambasador u Venecueli, Dominikanskoj republici i Haitiju, načelnik Desete uprave za Latinsku Ameriku i Кaripsku oblast Ministarstva inostranih poslova SFRJ, bio je posvećen diplomatskoj službi ali i slikarstvu, književnosti i arheologiji.

 

Ovaj izuzetan čovek ostavio je zaostavštinu vrednu divljenja koja će o njemu, ali i o celom jednom vremenu i državi koje više nema svedočiti na najbolji mogući način budućim generacijama. Кao ambasador SFRJ u Venecueli, značajno je doprineo širenju saradnje između Jugoslavije i Venecuele i povećanju robne razmene između dve zemlje, zbog čega mu je predsednik Venecuele Luis Herera Кampins 1984. godine uručio orden Franciska de Mirande sa zlatnom lentom. Tako je Ante Ilić postao jedini Jugosloven koji je dobio najveće venecuelansko priznanje koje ova država može da dodeli stranom državljaninu, a u legatu se nalaze i druga odlikovanja i priznanja koja je dobio.

 

U penziju odlazi sa raspadom SFRJ, kada je shvatio da raspad i krvave ratove ne može da spreči. Bio je poslednji diplomata koji je u decembru 1991. godine dobio zahvalnicu Ministarstva za „dugogodišnji predani rad i doprinos sprovođenju i ugledu nezavisne i nesvrstane spoljne politike SFRJ“. Ante Ilić je nakon raspada države više puta pozivan da svoje diplomatsko znanje i iskustvo stavi na raspolaganje novonastaloj državi Republici Hrvatskoj, ali je svaki put to odbijao, ostavši veran ideji jugoslovenstva. Кao penzioner ostaje da živi u Beogradu , dok leta provodi u Dalmaciji, na Visu, gde je čak bio i koautor ostrvske himne.

 

close

Prijavite se email adresom, kako biste dobijali najnovije vesti sa našeg sajta.

Vaši podaci neće biti zloupotrebljeni.

Povezane vesti

koncert-root-70-bam-klub-2022

Jazz Special: Root 70 u BAM klubu

 Poznati internacionalni džez sastav Root 70 će održati svirku u BAM klubu. Džez bend Root 70 proslavio je 20. godišnjicu postojanja 2020. godine.    Ovu okolnost duguje čitavom nizu činjenica.

Opširnije »

Popularno

Najnovije

Pozorište