fbpx

header

Prateći program izložbe „Nepouzdani pripovedač“ Mrđana Bajića

Mrđan Bajić

Na početku svoje skulptorske karijere Mrđan Bajić je u jednom intervjuu istakao da „rad počinje da se sklapa“ kada postoji neki „specifičan, opsesivni događaj ili slika“ i to od materijala „koji dozvoljavaju različite tipove ekspresije a njihove kombinacije različita značenja“.

 

Četiri decenije kasnije postavka retrospektivne izložbe njegovih skulptura i crteža pokazuje zapravo istrajnost u odabranom formalno-problemskom rešenju koji je zasnovan na (postmodernističkoj) fragmentarnosti, žanrovskom i stilskom (formalnom) eklekticizmu, citatnosti, intertekstualnosti, na parodijskom odnosu prema savremenom i prošlom, prema istoriji, te na fikcionalnosti i konfabulaciji, relativizovanju ili ravnodušnosti prema hijerarhijskim podelama na elitnu i popularnu kulturu, predmet i materijal, odnosno skulptorske ili neskulptorske materijale.

 

Velike geopolitičke i kulturne promene posle 1989. godine donose nove teme u kojima se adresiraju aktuelni konflikti ili aktuelna društvena pitanja (postsocijalizam, postkolonijalizam, (post)antropocen). Takođe, produkcija s godinama postaje zahtevnija, tehnološki sofisticiranija, uključuje saradnike, dimenzije skulptura su monumentalnije, ali u osnovi svaki rad je i dalje „sklop“ u kojem je ekspresija materijala (re)semantizovana u funkciji oprizorenja ili pripovedanja o „specifičnom događaju“, i dalje je ‘velika’ skulptura dvojnik one ‘male’, i dalje je svet dečijih igračaka i igara, doslovno preuzetih ili rekontekstualizovanih, važan elemenat Mrđanove skulpture i ova izložba je prilika da se razmotri kako je od ovih ‘konstanti’ i njihovih varijacija nastao jedan, na mnogo načina raznovrstan, raskošan, slojevit, senzibilan i ironičan, ponekad surovo ciničan, u isto vreme i zabavan i nelagodan univerzum.

 

Jasmina Čubrilo je redovna profesorka na Seminaru za studije moderne umetnosti Odeljenja za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu. Njeno polje istraživanja obuhvata fenomene moderne i savremene umetnosti. Pored stručnih i naučnih članaka i studija objavljenih u domaćim i međunarodnim publikacijama, autorka je i nekoliko knjiga među kojima su i sledeći naslovi: Zora Petrović, Beograd 2011; Jelica Radovanović i Dejan Anđelković: symptom.dj, Beograd 2011; O razmeri: monumentalizovanje minijaturnog, Beograd 2019; Jovan Kratohvil: studija o jednom modelu jugoslovenskog modernizma, Beograd 2021.

close

Prijavite se email adresom, kako biste dobijali najnovije vesti sa našeg sajta.

Vaši podaci neće biti zloupotrebljeni.

Povezane vesti

Novogodišnja čarolija na Kolarcu

Novogodišnja čarolija na Kolarcu

Praznični gala koncert “Novogodišnja čarolija” zakazan je za 27. decembar od 20 časova u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine. Na uzbudljivo muzičko putovanje publiku će povesti solisti Tamara Rađenović, sopran i

Opširnije »

Popularno

Najnovije

Pozorište