Izložba „Počnimo ljubav ispočetka: Beogradsko proleće“ u RTS klubu, o muzici, pesmama i ljudima koji su stvarali Festival od 1961. do 2000. godine, predstavlja omaž stvaraocima, muzici i pesmama koje su zauvek ostale utkane u kulturne kodove mnogih generacija.
Iza jednog stakla u Knezu nalazi se zlatna folija
Otvaranju izložbe prisustvovali su doajeni Beogradskih proleća, kompozitori, izvođači, tekstopisci i potomci nekih od njih, kao i učesnici ovogodišnjeg Festivala.
Izložba je predstavljanje istorije „Beogradskog proleća“, RTS kao organizator festivala odlučio je da izložbom publiku podseti na ovu značajnu srpsku i jugoslovensku manifestaciju zabavne muzike.
Izložba „Nepredmetni svet u nastanku“ u KvArt BW
Na izložbi „Počnimo ljubav ispočetka: Beogradsko proleće“ pobrojane su sve uspešne pesme, kao i njihovi autori i izvođači, mada je akcenat na pobednicima od 1962. godine do danas, a o svemu za Rebelgrade govorila Lidija Jakšić, istoričarka umetnosti i kustos u RTS klubu.
– Može se reći da su najveće legende ovog festivala šezdesetih godina bili Radosav Graić, koji je prvi pobednik, a trijumfovao je s pesmom „Anđelina“, i naravno Đorđe Marjanović koji je dobitnik najvećeg broja nagrada. Potom Lola Novaković, Zafir Hadžimanov, Miki Jevremović kao i Dragan Stojnić, koji nije redovno učestvovao, ali su njegovi nastupi značajni za „Beogradsko proleće“ jer je bio ogromna zvezda jugoslovenske muzike šezdesetih godina – priča Lidija Jakšić. Ona je podsetila da su se te decenije pesme izvodile u alternacijama, pa je svaka imala po dva izvođača i dva aranžmana, jer su svirala dva orkestra. Bilo je to doba kada su nastajale velike, evergrin pesme koje se i danas vole. Kvalitet se podrazumevao i morao je da se održi, ali se 1965. to nije dogodilo pa je upravni odbor „Beogradskog proleća“ na predlog stručnog žirija doneo odluku da se manifestacija ne održi usled nedostatka kvalitetnih radova i materijalnih sredstava.
– U tom periodu kritičari su imali slobodu i iznosili su i negativne kritike na račun festivala. Pripremajući ovu izložbu u pres klipingu nailazili smo na mnogo kritika da „Beogradsko proleće“ nema inovacija, te da je zabavna muzika u krizi, pa smo tako naišli i zašto je predloženo da se 1965. ne održi festival. Taj predlog jeste usvojen, ali je „Beogradsko proleće“, ipak, održano, ali u drugom formatu, bilo je to jedno lepo revijalno veče – priča Lidija Jakšić.
Čuveni Miki Jevremović obeležio je i sedamdesete godine „Beogradskog proleća“, ali u saradnji sa Borisom Bizetićem. Zatim, čuveni Boba Stefanović koji je 1970. pobedio sa „Obriši suze, draga“. Može se reći i da je te decenije svoje ime snažno utisnuo i Oliver Dragojević sa „Molitvom za Magdalenu“ za čije je izvođenje odneo nagradu za interpretaciju, a sledeće 1976. godine nastupio je sa čuvenim „Nocturnom“ i dobio drugu nagradu publike.
Sedamdesetih je učestvovala i Tereza Кesovija, tada ogromna zvezda. Ona je 1970. osvojila drugo mesto sa numerom „Stani, stani“ Кornelija Кovača, a 1978. sa pesmom Đela Jusića „Sva su moja proljeća u meni“ odnela apsolutnu pobedu. Večne pesme „Beogradskog proleća“ te epohe su i „Кad bi znao da je sama“ Mikija Jevremovića, „Ja te volim“ Lea Martina, a posebno „April u Beogradu“ Zdravka Čolića koja je postala sinonim za ovaj festival. Maja Odžaklijevska je zasijala 1979. sa baladom „Daljine“ odnoseći apsolutno sve nagrade.
Ta godina značajna je za istoriju festivala jer se tada uvodi i veče rok muzike. Kao perspektivan bend predstavljena je „Riblja čorba“, a nastupala je i „YU grupa“, „Atomsko sklonište“, „Leb i sol“, „More“, te Slađana Milošević kao ikona novog talasa s pesmom „Simpatija“. Osim po tom hitu, upamćena je i po tome što je bila izuzetno provokativno odevena što nije bilo uobičajeno za festivalsku scenu.
– „Beogradsko proleće“ nije održano jedino 1980. zbog Titove smrti. Devedesetih godina afirmisale su se nove zvezde poput Vladimira Graića, Ekstra Nene, Filip Žmaher, Madam Piano, Svetlana Slavković…
Budući da je RTS davao radio i TV lica za vođenje festivalskog programa, tu je i segment posvećen i voditeljima. Uz legendarnog Miću Orlovića 1971. program je vodila mis SFRJ Daliborka Stojšić. Najpopularniji voditeljski par „Beogradskog proleća“ bili su Dunja Lango i Mića Orlović. Tu je i Minja Subota, koji je „Beogradsko proleće“ obeležio u različitim ulogama, od osnivanja do devedesetih godina. Minja je učestvovao i kao voditelj, izvođač i autor, a bio je potom i umetnički direktor – priča Lidija Jakšić.
Poseban segment izložbe „Počnimo ljubav ispočetka: Beogradsko proleće“ posvećen je osnivačima festivala, a to su Vojislav Bubiša Simić, Ilija Genić, Dušan Vidak i Petar Vulić. O njima, ali i o svakoj festivalskoj zvezdi kao što su Lola Novaković, Nada Кnežević, Anica Zubović, Maja Odažklijevska, Gabi Novak, Bisera Veletanlić, Senka Veletanlić, Miki Jevrememović, Đorđe Marjanovića ili Zdravko Čolić, možete čuti zanimljive priče.
Izložbu „Počnimo ljubav ispočetka: Beogradsko proleće“ možete pogledati do 6. maja 2022. godine.
