Samostalna izložba autora Boška Atanackovića svečano je otvorena u Galeriji Udruženja likovnih umetnika Srbije u Beogradu pred velikim brojem publike.
Autor je veoma specifična, svestrana ličnost, jer je završio dva fakulteta, koja na prvi pogled nemaju mnogo toga zajedničkog. Prvo je diplomirao na Mašinskom fakultetu (1969) u Beogradu, vazduhoplovni smer. Zatim, diplomirao je 1972. na Fakultetu likovnih umetnosti (1972), slikarski smer, u klasi čuvene profesorke, slikarke Ljubice Sokić.
Nova postavka predstavlja retrospektivnu umetničku priču gospodina Boška Atanackovića (81), koji u svojim poznim godinama i dalje neumorno stvara.
– Kada predmet izgubi svoju funkciju, onda postaje estetika. Svidela mi se ta misao, i na neki način moja izložba govori o tome. Mada, trudio sam se da moji predmeti ovde ne izgube funkciju – kaže Atanacković.
Objasnio je da u spajanju inženjerstva i umetnosti u njegovom radu nema mnogo nauke, koliko tehnike.
– Izloženi radovi pred vama nisu postojali u originalnoj ideji. Virus Kovid 19 je učinio svoje da se ova izložba toliko dugo odlaže, pripreme su trajale godinu dana, a onda sam se okrenuo nekim drugim temama, zamislima, nečemu što je malo neuobičajeno. Tu je presek sfera u tri ravne, čime se bavim poslednjih godinu i po dana – kazao je.
U Galeriji ULUS Atanacković je već izlagao svoja dela 1997. i 2010. godine.
Publika je imala priliku da na otvaranju treće samostalne izložbe u ovom prostoru pogleda multimedijalni projekat. Tu spadaju slike, metalne konstrukcije i poslednju od bespilotnih letelica kao najnoviji deo njegovog opusa.
Tako ljubitelji njegovog stvaralaštva mogu posmatrati neobična dela likovne umetnosti kroz karijeru dugu više decenija, gde je uvek klackalica vizije profesionalnog slikara i vazduhoplovnog inženjera, kao i projektanta metalnih konstrukcija.
Autor je na izložbi istakao sliku „Lebdenje“ (1970), delo „Orbitalne stanice“ (1986), avione – letelice zvane „Vilin konjic“ (2011), i „Stršljen“ (2011). Takođe, istaknute su i razne atraktivne umetničke predmete – „Rotiranje tri prstena“ (2016), „Njihalice“ (2018), „Stolica“ (2019), „Piramida“ (2018) i poslednje projekte – „Mehur od sapunice“ i „Kruženje“, oba iz 2021. godine.
Potrebno je posebno obratiti pažnju na letelicu „Skakavac“ (2017), kao njegovo značajno delo. Njemu je 2018. priznato pravo na industrijski dizajn kod Zavoda za intelektualnu svojinu RS, sve do 2042. godine, upravo za tu mini letelicu kratkog doleta sa prestenastim krilom.
Boško Atanacković je rođen 1940. u Beogradu, i od 1970. do 2005. godine radio je u Vazduhoplovnotehničkom institutu na poslovima Strukturalne mehanike i Proračuna čvrstoće vazduhoplovnih konstrukcija.
Ispred Instituta je učestvovao na 16 domaćih i međunarodnih skupova iz Nacrtne geometrije, Analitičke geometrije, Informatike, Opšte mehanike.
Član ULUS-a postao je 1976. godine. Do sada je imao 38 samostalnih izložbi u Srbiji i inostranstvu i više od 250 kolektivnih postavki svuda po svetu.
Atanacković je laureat prestižne nagrade „Zlatno leto“ za skulpturu „Stub sa dve grane“ na Prolećnoj izložbi ULUS-a za 2009. godinu.
Samostalna izložba Atanackovića je za sve posetice otvorena do 30. januara.
