Paviljon „Srbija“ na 59. Međunarodnoj izložbi savremene umetnosti u Veneciji otvoren je 21. aprila. Na Međunarodnoj izložbi Republiku Srbiju predstavlja projekat „Hod sa vodom“, delo umetnika Vladimira Nikolića i kustosa Biljane Ćirić.
Ovaj jedinstveni događaj skoro 140 godina na jednom mestu okuplja najznačajnije savremene autore, ljubitelje i poštovaoce umetnosti. Paviljon „Srbija“ je za našu zemlju jedan od najvažnijih kulturnih događaja.
Izložba „Hod sa vodom“ suštinski odgovara na temu ovogodišnjeg Bijenala „Mleko snova“. Temu je definisala umetnička direktorka Ćećilija Alemani.
Veliki je značaj i uloga kneza Pavla Karađorđevića u izgradnji Paviljona. Imao je pomoć najeminentnijih muzejskih stručnjaka tog doba, na čelu sa Milanom Kašaninom. Zahvaljujući tom vizionarskom činu, nastupi naše zemlje organizuju od 1938. godine.
Foto: MKII
Biljana Ćirić, kustos izložbe, istakla je da „Hod sa vodom“ sugeriše i promišljanje sa vodom. Ćirić kaže da ono, po mišljenju Done Haravej, podrazumeva suživot sa poteškoćama, da naučimo da postanemo drugačija vrsta ljudi u svetu koji prepoznaje našu međusobnu povezanost.
– „Hod sa vodom“ podseća na činjenicu da smo svi mi sačinjeni od vode. Voda u nama i okolo nas primorava da se pozabavimo relacionom ontologijom i našim sopstvenim odnosom sa drugim vodenim telima i površinama – ispričala je Ćirićeva.
Skrenula je i pažnju da je umetnik stvorio oba rada u poslednje tri godine tokom svog kontinuiranog istraživanja na temu filma, slikarstva i ljudskih odnosa sa svetom koji ne pripada samo ljudima. Izložba ima dva nova rada – 800 metara i Dokument, koji su rezultat Vladimirovog odnosa sa vodom i tehnologijom.
Komesar nastupa Srbije u Veneciji i direktorka Muzeja savremene umetnosti u Beogradu Marijana Kolarić napomenula je da je na raspisanom javnom konkursu za predstavnika pristiglo 35 projekata. Rekla je da su po svojim umetničkim kvalitetima i oni bili izuzetni. Kolarić je napomenula da je umetnički projekat „Hod sa vodom“ jednoglasno izglasan za predstavnika Srbije.
Foto: MKII
Knjeginja Jelisaveta Karađorđević, gošća Paviljona „Srbija“, izrazila je uverenje da nema boljeg načina za promociju jedne države od onog u kome umetnost igra glavnu ulogu. Podsetila je da je tadašnja Kraljevina Jugoslavija prvi put uzela učešće na Venecijanskom bijenalu 1938. godine. Njen otac, knez namesnik Pavle Karađorđević otvorio naš paviljon u Đardinima. Tada su bili izloženi radovi jugoslovenskih umetnika Ljube Babića, Vladimira Becića, Petra Dobrovića, Matije Jame, Mila Milunovića i Tome Rosandića.
– Poznajući svog oca, velikog zaljubljenika u umetnost, sigurna sam da je učešće Jugoslavije na najprestižnijoj umetničkoj manifestaciji na svetu, smatrao jednim od najznačajnijih postignuća u životu. Verovao je da umetnost ima moć da više kaže o nekoj državi. Da promoviše njene najveće vrednosti, od bilo kog drugog sadržaja – rekla je Jelisaveta Karađorđević.
Ona je i istakla značaj da je naša zemlja uspela da duže od osam decenija bude prisutna na Bijenalu.
