fbpx

header

Ne propustite izložbu „Milan Кašanin – u senci slave”

Ovo je prva izložba koja je posvećena jednom od najumnijih Srba 20. veka – Milanu Кašaninu (1895–1981)  kojom se obeležava 125 godina postojanja Pedagoškog muzeja u Beogradu.

 

Izložba je organizovana i pripremljena povodom 40 godina od smrti Milana Кašanina, hronološki prati buran život jedne od najuticajnijih i najupečatljivijih ličnosti u istoriji srpske kulture.

 

 

Za one koji nisu upućeni dovoljno u lik Kašanina, smatran je za najelitnijeg Srbina 20. veka. Bio je prvi srpski istoričar umetnosti, student Sorbone, romansijer, esejista, direktor Muzeja kneza Pavla (današnjeg Narodnog muzeja), a posle Drugog svetskog rata direktor Galerije fresaka.

 

Poslednji srpski aristokrata živeo je sa porodicom u Beogradu u ulici Tadeuša Košćuška. Na porodičnu kuću je u Drugom svetskom ratu pala bomba nakon čega su Kašanin i njegova porodica ostali beskućnici. Čak i tada ostao je posvećen Muzeju kneza Pavla u kom je radio, iz kog je na kraju isteran, i nateran da se penzioniše.

 

 

Iz penzije je prinudno vraćen radi osnivanja Galerije fresaka jer je jedini imao kvalifikacije i sposobnosti za to. Dobitnik je ordena svetog Save, ordena Legije časti i drugih, ali nikad nije primljen u Srpsku akademiju nauka i umetnosti. Prema gradskim pričama razlog je protivljenje njegovog kućnog prijatelja i pesnika Vaska Pope koji je smatrao da je Kašanin saradnik okupatora.

 

Preminuo je tiho i neprimetno, nenametljivo 21. novembra u Beogradu, a opelo je održao Patrijarh srpski German.  U Hilandarskoj ulici u kojoj je sa porodicom živeo do kraja života nalazi se i spomen ploča.

 

Na inicijativu Biblioteke „Milutin Bojić”, Skupština grada Beograda donosi odluku da deo Palmotićeve ulice između Džordža Vašingtona i Bulevara despota Stefana nosi naziv po ovom izuzetnom intelektualcu.

 

 

Od detinjstva, kroz sav život, svega mi je malo bilo – malo prostora i vremena, malo ljubavi i radosti, malo znanja, gledanja, slušanja, malo osećanja sigurnosti na zemlji i malo vere u život na ovom svetu. Šta sve nisam radio! Vodio državne ustanove, uređivao časopise, organizovao izložbe, predavao po muzejskim i univerzitetskim dvoranama, držao zborove po selima. I šta sve nisam pisao. Pripovetke, romane, eseje, članke, putopise, kritike enciklopedijske beleške, mnografije… Gde me nije bilo! U sirotinjskim podrumima i kraljevskim dvoranama, u osvetljenim katedralama i sumračnim ćelijama, putujući po svetu brodovima, vozovima,avionima, od Edinburga do Atine i od Varšave do Montreala. Da li sam dobro radio? Da se nisam, slično ravnici, suviše raširio, previse obuhvatio, previsoko gledao? Don Кihot sam možda i bio, no Sančo Pansa nisam – govorio je Milan Кalašanin.

 

 

Posetiocima izložbe Milan Кašanin nije predstavljen samo kao književnik, nego i kao direktor Muzeja savremene umetnosti, Muzeja kneza Pavla (današnji Narodni muzej) i Galerije fresaka. Po prvi put se izlažu lični predmeti Milana Кašanina, kao što su ordenje, radni sto, pribor za pisanje, pisma koja je pisao članovima porodice.

 

Izložbu prati katalog, a autorke izložbe i kataloga su prof. dr Zorica Hadžić i Marina Bojić, rođena Кašanin (kćerka Milana Кašanina).

Povezane vesti

Veče posvećeno Borislavu Pekiću

U subotu, 2. jula, biće priređeno veče “Sećanje na Borislava Pekića- 30 godina od smrti”, kod spomenika legendarnom srpskom književniku na Cvetnom trgu u Beogradu.   Basista Aleksandar Ðukić i

Opširnije »

Popularno

Najnovije

Borislav Pekić
Veče posvećeno Borislavu Pekiću
Rok-koncert-noć-u-gradu-2022
Noć u gradu: Žurke koje nas očekuju ovog vikenda
pia-leino-roman-nebesa-2022
Na festivalu „Art-Anima“ predstavljanje romana „Nebesa“
kamen-spoticanja-spomen-obelezje-2022
Postavalja se spomen obeležje „Kamen spoticanja“
klavir
Muzički performans Nade Kolundžije u Skupštini grada

Pozorište