Ovo je prva izložba koja je posvećena jednom od najumnijih Srba 20. veka – Milanu Кašaninu (1895–1981) kojom se obeležava 125 godina postojanja Pedagoškog muzeja u Beogradu.
Izložba je organizovana i pripremljena povodom 40 godina od smrti Milana Кašanina, hronološki prati buran život jedne od najuticajnijih i najupečatljivijih ličnosti u istoriji srpske kulture.
Za one koji nisu upućeni dovoljno u lik Kašanina, smatran je za najelitnijeg Srbina 20. veka. Bio je prvi srpski istoričar umetnosti, student Sorbone, romansijer, esejista, direktor Muzeja kneza Pavla (današnjeg Narodnog muzeja), a posle Drugog svetskog rata direktor Galerije fresaka.
Poslednji srpski aristokrata živeo je sa porodicom u Beogradu u ulici Tadeuša Košćuška. Na porodičnu kuću je u Drugom svetskom ratu pala bomba nakon čega su Kašanin i njegova porodica ostali beskućnici. Čak i tada ostao je posvećen Muzeju kneza Pavla u kom je radio, iz kog je na kraju isteran, i nateran da se penzioniše.
Iz penzije je prinudno vraćen radi osnivanja Galerije fresaka jer je jedini imao kvalifikacije i sposobnosti za to. Dobitnik je ordena svetog Save, ordena Legije časti i drugih, ali nikad nije primljen u Srpsku akademiju nauka i umetnosti. Prema gradskim pričama razlog je protivljenje njegovog kućnog prijatelja i pesnika Vaska Pope koji je smatrao da je Kašanin saradnik okupatora.
Preminuo je tiho i neprimetno, nenametljivo 21. novembra u Beogradu, a opelo je održao Patrijarh srpski German. U Hilandarskoj ulici u kojoj je sa porodicom živeo do kraja života nalazi se i spomen ploča.
Na inicijativu Biblioteke „Milutin Bojić”, Skupština grada Beograda donosi odluku da deo Palmotićeve ulice između Džordža Vašingtona i Bulevara despota Stefana nosi naziv po ovom izuzetnom intelektualcu.
–Od detinjstva, kroz sav život, svega mi je malo bilo – malo prostora i vremena, malo ljubavi i radosti, malo znanja, gledanja, slušanja, malo osećanja sigurnosti na zemlji i malo vere u život na ovom svetu. Šta sve nisam radio! Vodio državne ustanove, uređivao časopise, organizovao izložbe, predavao po muzejskim i univerzitetskim dvoranama, držao zborove po selima. I šta sve nisam pisao. Pripovetke, romane, eseje, članke, putopise, kritike enciklopedijske beleške, mnografije… Gde me nije bilo! U sirotinjskim podrumima i kraljevskim dvoranama, u osvetljenim katedralama i sumračnim ćelijama, putujući po svetu brodovima, vozovima,avionima, od Edinburga do Atine i od Varšave do Montreala. Da li sam dobro radio? Da se nisam, slično ravnici, suviše raširio, previse obuhvatio, previsoko gledao? Don Кihot sam možda i bio, no Sančo Pansa nisam – govorio je Milan Кalašanin.
Posetiocima izložbe Milan Кašanin nije predstavljen samo kao književnik, nego i kao direktor Muzeja savremene umetnosti, Muzeja kneza Pavla (današnji Narodni muzej) i Galerije fresaka. Po prvi put se izlažu lični predmeti Milana Кašanina, kao što su ordenje, radni sto, pribor za pisanje, pisma koja je pisao članovima porodice.
Izložbu prati katalog, a autorke izložbe i kataloga su prof. dr Zorica Hadžić i Marina Bojić, rođena Кašanin (kćerka Milana Кašanina).
