Otvaranje izložbe „Lift“ autorke Jelene Ilić održaće se 16. maja u Galeriji „Remont“ (Maršala Birjuzova 7), sa početkom u 19 časova.
Posle izložbi “Po kući” i “Igralište” ovo je treća Jelenina izložba tog tipa. Iako je akademski slikar koji pretežno stvara u polju slike, crteža i objekata karakteritično je da je za prikazivanje intimnog, disperzivnog stanja elaboracije svaki put koristila fotografiju kao medij kojim je kadrirala delove realnosti i otkrivala nam “svoj umetnički pogled” na život i svoje životne uloge.
Ovu izložbu možemo definisati kao intimnu ispovest o graničnom pejzažu umetnice – domaćice – majke Jelene Ilić.
Odnos umetnosti i života je kompleksan i tumačen različito kroz društvenu istoriju. Sa jedne strane menjalo se shvatanje njene ontologije i funkcije u društvenim sistemima, a sa druge, svaki stvaralac ima ličnu liniju razgraničenja umetničkog i egzistencijalnog.
Izložba “LIFT” otkriva polje granice i pretakanja. Ne postoji napor ka uobličenju konačnog umetničkog rada već sadržaj izložbe ostaje da levitira i prikazuje umetnicine težnje, misaone alate, načine kontekstualizacije – amorfni sadržaj stanja i mogućnosti spoznaje.
LIFT
Vozim se liftom
Ulazim i izlazim
Vozim se gore, vozim se dole
Vodim jedno dete u školu, drugo u obdanište, s trećim idem napolje
Idem u prodavnicu, idem kod mame i tate, jurcam Žurim
U liftu sam sama. Trenutno.
50 sekundi pauze. Do prizemlja.
Pratim i beležim svoj život.
Pretvaram svoju svakodnevicu u likovni rad.
Izlazim iz kuće, nosim fotoaparat svuda sa sobom.
Radim. Kroz objektiv, sve je drugačije.
Svaki dan.
Po nekoliko puta gore – dole,
svuda moram liftom.
Lift je ozbiljno prevozno sredstvo ako živiš na 17.spratu.
Fotografišem lift.
Slikam ljude u njemu, scene iz života, detalje lifta.
Sve što uđe u kadar, zanimljivo je.
Crtam kroz objektiv.
Neplanirano, potrajalo je godinama ovo beleženje života „van kuće“.
Posle dve serije fotografija u kući, javila se potreba da izađem sa aparatom.
Isti je pristup radu – dnevnički, jer pratim kroz duži vremenski period jedan isti prostor, u njemu primećujem i beležim promene, a najvažnija mi je likovnost. Beležim ritam našeg života, mog života u porodici.
Sa “liftom“ sam izašla iz kuće, ušla u javni prostor. Odmah tu, na 3 koraka od stana.
Fotografišem detalje lifta kao crteže.
Fotografišem svoju decu. Sebe u ogledalu.
Prijatelje koji nam dolaze u goste, i komšije iz zgrade, ljude koje poznajem baš iz lifta.
Likovni elementi na metalnim vratima lifta, izgrebanim i izlizanim, tragovi ljudi i vremena.
Znakovni jezik lifta – dugmići starog i novog dizajna, slova, brojevi… Kutija, “telo lifta” – prostor u koji ulaze ljudi.
Hvatam trenutke svakodnevnog života, skoro žanr scene – kese iz prodavnice, ljubimci, bicikl, kese sa đubretom, kolica za pijacu, …
Lift je, samo naizgled, uvek isti.
Jelena Ilić
Jelena Ilić rođena 1973. godine u Zemunu. Diplomirala i magistrirala slikarstvo na FLU u Beogradu, 2008. godine. Član je ULUS-a od 2004.
Imala sedamnaest samostalnih izložbi i učestvovala na više grupnih.
