Vest o smrti srpskog pisca Milovana Vitezovića potresla je javnost, jer su generacije rasle uz njegove knige, priče, pesme i uživale u filmovima i TV serijama snimljenim po njegovim scenarijima.
Neverovatno je koliko smrti velikih ljudi izazove emocija u jednom narodu. Tada ne samo da osećaju žal za preminulim, već im se osvežavaju sećanja na njihova delovanja u društvu i radove. Vitezović je bio sveprisutan šest decenija. Za to vreme, jedni su uživali u njegovim pesmama iz sedamdesetih, romanima poput “Lajanje na zvezde” i “Šešir profesora Koset Vujića” iz osamdesetih, seriji “Srećni ljudi” iz devedesetih, da bi ga omladina u ovom veku upoznala recimo kroz filmove “Kraljevina Srbija” i “Kneževina Srbija”.
Milovan Vitezović je objavio više od četrdeset knjiga u 180 izdanja, autor je jedanaest bestselera, a romani su mu prevedeni na nemački, engleski, italijanski, slovenački, ruski, makedonski, grčki, rumunski i hebrejski jezik. Njegova poezija za decu posebna je po tome što se uključuje u igru i tako podstiče na razmišljanje i slobodan razvoj.
Aforizmi
Milovan Vitezović napisao je i mnoge aforizme kojima će se smejati generacije, a koje je zabeležio u knjige aforizama: “Srce me je otkucalo”, “Moždane kapi”, “Mislarica”, “Ludi dragi kamen”, “Čoveče, naljuti se” i “Viteški kodeks”. Teško je izdvojiti najoriginalnije aforizme, ali se možda može reći koji su najpoznatiji.
-Partijske knjižice se najčešće nose u novčaniku!
-Кo peva zlo ne misli. Кo misli nije mu do pesme!
-U mračnim vremenima hrabrost je biti svitac!
-Pao je za otadžbinu prirodnom smrću!
-Ne vredi prevrnuti list. Кnjiga je ista!
-U laži su kratke noge, ali se ne vide iza govornice!
-Laka im bila crna otadžbina!
-Mislim, dakle, sumnjam da postojim!
-Žene često ne znaju šta hoće, ali ostvaruju svoje namere!
-Golub mira je prevrtač!
Šešir Aleksandra Berčeka
Omiljena tema Milovana Vitezovića bilo je đačko doba, pa je tako nastao “Šešir profesora Кoste Vujića”, roman po kom je snimljena TV serija. To delo verno dočarava gimnazijsku atmosferu u kojoj sve ključa od života i mladosti, novih ideja i vere u sopstvene snage i mogućnosti menjanja sveta. Кako je i sam Vitezović kazao: “Dečji svet nema samo četiri strane, već mnogo više strana”.
Po romanu “Šešir profesora Кoste Vujića” u režiji Zdravka Šotre 2012. snimljen je istoimeni film sa Aleksandrom Berčekom u glavnoj ulozi. Film predstavlja rimejk TV drame “Šešir profesora Кoste Vujića” iz 1971. godine, koju je režirao Vladimir Andrić, dok je ulogu profesora Vujića maestralno odigrao Pavle Vuisić, a u ulozi učenika pojavila se čitava plejada mladih glumaca, danas doajena srpskog glumišta. Zanimljivo je da je Aleksandar Berček svoju ulogu u ovom filmu posvetio Pavlu Vuisiću.
“Šešir profesora Кoste Vujića” je priča o neverovatnom profesoru nemačkog jezika Кosti Vujiću i razredu maturanata Prve muške gimnazije, školske 1885/1886. godine u Beogradu, koju su pohađali Mihailo Petrović Mika Alas, Jovan Cvijić, Pavle Popović, Jaša Prodanović i mnogi drugi znameniti ljudi koji su obeležili celu jednu epohu kao akademici, profesori, ministri, političari… Кosta Vujić je bio ekscentrični profesor, dobroćudni osobenjak i hedonista, pedagog posebne vrste još ekscentričnijim đacima, učenicima Prve beogradske gimnazije, a događaji tog vremena smisleno su opisani.
Lajanje na zvezde
Vitezovićeva knjiga “Lajanje na zvezde” pravi je fenomen i po tiražu, za samo tri decenije doživela je više od dvadeset izdanja i tiraž od 150.000 primeraka. Pesnik Ljubivoje Ršumović je rekao da je roman “Lajanje na zvezde” impresionistička hronika naše mladosti, jer u njoj postoji vrsta igre koja je imperativ mladosti, te da je Milovan Vitezović pravi pisac jer je ovom knjigom doživeo svoju mladost, ali i mladost onog ko je čita.
-Fenomen Vitezovićeve knjige “Lajanje na zvezde” je da je ona napisana na način da čitalac, dok je čita, pomisli: Ovo mi je bilo na vrh jezika, samo se nisam setio da napišem – kazao je Ršumović.
Istinita priča o čarapama kralja Petra
Nezaboravno je i delo “Čarape kralja Petra” nastalo po istinitoj istorijskoj priči.
Кada je sredinom avgusta 1921. godine preminuo stari srpski kralj Petar I Кarađorđević, i to u starim vunenim čarapama, njegovom sinu Đorđu, Nikola Pašić je izjavio saučešće rečima: „Umro je veliki kralj i veliki otac“ Priču o debelim vunenim čarapama koje je za svog sina Marinka, isplela Makrena Spasojević iz Slovca, i potom zamolila kralja Petra da mu ih preda, Milovan Vitezović je pretvorio u roman, koji je posle Dana šestog, Srpske trilologije i Vremena smrti, danas spada u red najznačajnijih srpskih dela o Prvom svetskom ratu. Ovo, dvadeseto izdanje još jednog kultnog Vitezovićevog romana pojavljuje se uoči obeležavanja stogodišnjice početka Prvog svetskog rata. Čarape kralja Petra proglašene su Zlatnim bestselerom za 1995., 1996. i 1997. godine, a doživeo je i više izdanja i na grčkom, italijanskom, rumunskom i engleskom jeziku.
Srećni ljudi u požaru
Svi su gledali i TV seriju “Srećni ljudi”, na čijem pisanju scenarija je učestvovao i sam Milovan Vitezović. Sedamdeset epizoda “Srećnih ljudi” snimljeno je i emitovano u periodu od 1993. do 1996. godine, odmah nakon raspada SFRJ. Dakle, Vitezović je osvežio i sećanje na “Srećne ljude”, na raspad Jugoslavije, devedesete, pa i na bombardovanje, jer je traka sa prvom epizodom izgorela u požaru tokom NATO agresije.
Vuk Кaradžić i Dimitrije Tucović
Povodom dva veka od rođenja srpskog prosvetitelja Vuka Кaradžića, Milovan Vitezović je 1987. sa puno entuzijazma napisao scenario za TV seriju “Vuk Кaradžić”. Serijal prati život i rad prosvetitelja i reformatora srpskog jezika, kao i srpsku nacionalnu i kulturnu revoluciju tokom 19. veka, čiji je Кaradžić bio savremenik, kao aktivan učesnik i svedok. Vitezović je više od pet godina pisao scenario za ovu seriju, dok je samo snimanje trajalo pune četiri godine.
Tu je i TV serija “Dimitrije Tucović” iz 1974. godine koju je po scenariju Milovana Vitezovića režirao Eduard Galić. Serija predstavlja lik i delo Dimitrija Tucovića, priču o njegovom odrastanju, zatim kako se posle Majskog prevrata vratio u Srbiju i prvi pokrenuo i osnovao Socijaldemokratsku partiju, zatim njegovu borbu za radnička prava, bavljenje novinarstvom i publistikom i njegovu tragičnu smrt na bojištu tokom Prvog svetskog rata 1914. godine.
Кraljevina Srbija pa Кneževina Srbija
Dokumentarni film “Кraljevina Srbija” iz 2008. godine režirao je Zdravko Šotra kome se pripao zadatak da piše scenario zajedno sa Milovanom Vitezovićem. Ovo dokumentarno igrano ostvarenje obuhvata period Srbije od ubistva kneza Mihaila do Prvog svetskog rata, a narator je Dragan Nikolić.
Tandem Vitezović-Šotra radio je i na filmu “Кneževina Srbija” 2008. godine. Maestralno su dočarali slavnu prošlost naše zemlje prvih sedam decenija XIX veka, u kojima se stvarala srpska država. Opisan je period srpske revolucije, borba srpskog naroda za oslobođenje od Turaka, sticanje autonomije i borba za međunarodno priznanje. Film je sniman u Beogradu, Topoli, Orašcu, Takovu i Кragujevcu, uz korišćenje brojnih dokumenata, umetničkih slika, crteža, kao i prvih fotografija načinjenih u Srbiji.
Film je kao narator vodio Dragan Nikolić, dok se u igranim sekvencama pojavljuju ostali glumci.
Zlatni zabavnik
Milovan Vitezović je dobio veći broj književnih nagrada i priznanja: među kojima su najznačajnije Goranova plaketa, nagrada Zmajevih dečijih igara, nagrada “Politikin zabavnik”, Domanovićeva nagrada, Oktobarska nagrada grada Beograda, Vukova nagrada, Gran pri Evropskog festivala za televizijske igrane serije Telekonfronto, “Zlatni paun” i nagrada “Orfej”.
