Nije tajna da je nekada jugoslovenska kinematografija bila inspiracija za Holivud, pa i da su u domaćim ostvarenjima glumili strani glumcim, put Ričarda Bartona.
Čuvene replike postale su deo narodnog folklora, prisutne su u svakodnevnim razgovorima ljudi sa ovog područja, a iako su neki od filmova snimani pre mnogo godina, ništa manje nisu popularni i dan danas.
1. Valter brani Sarajevo
Čuveni Bata Živojinović ostaće zauvek heroj sa filmskog platna, koji je svojom maestralnog glumom uspeo da dočara ratnu istoriju stare Jugoslavije. Film “Valter brani Sarajevo” je ostvarenje na koje je svaki Jugosloven ponosan, tome svedoči i činjenica da se radi o jedom od najgledanijih domaćem filmova do sada.
U pitanju je uzbudljiva, akciona, špijunska priča o sarajevskim ilegalcima i njihovom vođi Vladimiru Periću Valteru, koji je zaista postojao, ali je njegova biografija u filmu ilustrovana.
Nakon pada Beograda, Nemačka na Balkanu pokreće operaciju Laufer, čiji je cilj da dovedu gorivo vojnim vozilima radi početka povlačenja u Nemačku. Valter, agonetni i harizmatični vođa pokreta otpora može da ugrozi njihove zalihe. Na kraju filma se saznaje da li je uspeo u tome.
Pored Bate Živojinovića. u ostalim ulogama su se našli: Rade Marković, Ljubiša Samardžić i Dragomir Bojanić Gidra.
2. Bitka na Neretvi
Možda i jedan od najbitnijih istorijskih događa SFRJ-a ekranizovan je 1969. godine, smatra se najboljim i najskupljim filmom stare Jugoslavije, iste godine nominovan je za Oskara u kategoriji najbolji strani film.
Nosilac glavne muške uloge je ponovo Bata Živojinović u ulozi komandanta Stoleta, dok američki glumac Jul Briner glumi Vladu, koji u filmu ruši jablanički most, prema paklenom planu NOVJ-a.
U Drugom svetskom ratu, početkom 1943. godine, partizani su pritisnuti daleko nadmoćnijim neprijateljem, sa Vrhovnim štabom i 4.500 ranjenika i tifusara, našli su se opkoljeni u dolini Neretve. Ostao je samo jedan most na čijoj drugoj strani su čekale jake neprijateljske snage. Tito je naredio da se sruši most. Iznenađeni neprijatelj je prebacio svoje snage na drugu stranu predviđajući da će partizani pokušati samoubilački proboj obruča. Ali, u toku samo jedne noći partizani su izgradili privremeni most pored srušenog i prebacili se na drugu stranu, gde su se sukobili sa četnicima.
3. Tesna koža
Tesna koža predstavlja do sada najgledaniji filmski serijal u istoriji jugoslovenske kinematografije, koja je svojom pojavom 1982. oborila sve rekorde. U Beogradu za vreme premijernog prikazivanja ga je pogledalo 505.000 gledalaca, a uz “Zonu Zamfirovu” ostvario je najveću zaradu u srpskoj kinematografiji.
Milan Lane Gutović (Šojić) I Nikola Simić (Pantić) jedan su od najduhovitijih glumačkih tandema u istoriji domaćeg filma.
Dimitrije Mita Pantić najstariji je referent u preduzeću, čiji je san da se domogne unapređenja. On se svakodnevno bori sa gomilom porodičnih problema, a najveću muku mu zadaje direktor Srećko Šojić.
4. Ko to tamo peva
“Ko to tamo peva” jugoslovenski je film sa možda najviše replika koje su postaje deo svakodnevnog srpskog humora, poput: “I tata bi sine” , “Buši, buši”, “Vozi Miško”, “Ja bih autobus proter’o ovuda”…
Na samom početku dotrajali autobus firme “Krstić i sinovi” iz zabiti kreće za Beograd, a svi putnici imaju svoje razloge zbog čega bi što pre trebalo da stignu do željenog odredišta.
Stari, rastureni autobus sa svojim neobičnim i pomalo otkačenim putnicima komična je slika jedne epohe u raspadanju, kraj jednog sveta koji će nestati u plamenu i eksploziji.
U glavnim ulogama bili su: Dragan Nikolić, Pavle Vuisić, Danilo Bata Stojković, Aleksandar Berček, Neda Arnerić…
5. Maratonci trče počasni krug
Od jedne amaterske pozorišne predstave, koju je Dušan Kovačević napisao sa svoje 24 godine, ekranizovan je film čije dijaloge su Jugosloveni gotovo znali napamet.
Komad je osmišljen kao ozbiljna kritika društva kroz tragediju, ali je na iznenađenje autora, publika prihvatila film kao izuzetnu komediju.
Nakon Pantelijine smrti, kroz čiji je lik predstavljen i sam Tito, preduzeće (država) se raspada tako što naslednici pokušavaju da rasparčaju imovinu. Pantelija im, u stvari, nije ostavio ništa. Na taj način, Kovačević dvadeset godina ranije predviđa neodrživost jugoslovenske državne zajednice.
6. Balkanski špijun
Još jedna je komedija Dušana Kovačevića, a naravno, ponovo je zamišljena kao svojevrsna kritika režima, tačnije odnosa vlasti i pojedinca.
Radnja drame odvija se u porodici Ilije Čvorovića u savremenom Beogradu. Ilija je sitni činovnik i informbiroovac te je bio na Golom otoku. On je opsednut s tim da će pronaći državnog neprijatelja pa iz tog razloga započinje da prati svog podstanara koji se nedavno vratio iz Pariza. On veruje da je on jako opasan za državu i da se radi o agentu koji traga za državnim tajnama.
7. Žikina dinastija
Komedija u sedam nastavaka gotovo da je osvojila Jugoslaviju u celosti, a zanimljivo je da će poslednji deo “Lude godine” dobiti nastavak. U fokusu novog filma nalazi se Žikin unuk Miša, kojeg će ponovo tumačiti Nikola Kojo. On je sada otac dvojice dečaka, od kojih je jedan na pragu “ludih godina”, odnosno tinejdžer, pa bi se shodno prethodnim delovima moglo reći da se istorija ponavlja.
8. Hajde da se volimo 2
Svi dobro znamo koliko je pevačica Lepa Brena bila popularna u Jugoslaviji, a film “Hajde da se volimo 2” iz 1989. godine doživeo je rekordnu gledanost u bioskopima širom Jugoslavije -1.200.000. gledalaca.
Poznata pevačica Lepa Brena i njen ansambl „Slatki greh” nalaze se na radnom odmoru na jednom jadranskom ostrvu, na kome se priprema takmičenje vatrogasaca-amatera. Zabunom, u štampi izađe konkurs u kome ansambl traži specijalnog gosta i da će se audicija održati na ostrvu. Lepa Brena i članovi njenog orkestra su na muci zbog ove audicije: vatrogasci (iz „Audicije”) izvode svoje vežbe i, naravno, zapale ostrvo. Za sve to vreme profesori (iz komedije „Šovinistička farsa”) raspravljaju srpsko-hrvatsko pitanje…
9. Mi nismo anđeli
Prvi deo trilogije “Mi nismo anđeli” sniman je 1992. godine, takođe je jedna od najuspešnijih komedija na ovim prostorima.
Dvadesetogodišnji student književnosti Nikola ima dva problema: redovnu jutarnju amneziju praćenu mamurlukom i buđenje u krevetima nepoznatih devojaka. Nevolja počinje kada se u njegov život umešaju trudnoća i ljubav. Naime, maturantkinja Marina, jedna od mnogih Nikolinih „jednokratnih“ avantura, zatrudni i pritom se još i zaljubi u njega. Nažalost, Nikola se ne seća baš najbolje svih okolnosti.
10. Zona Zamfirova
Radnja filma smešta je u Nišu 19. veka i prikazuje ljubav između različitih slojeva društva, kujundžije Maneta i bogataške ćerke Zone.
Kada tetka Doka zatraži Zoninu ruku za Maneta, on biva odbijen i na smrt povređen. Sveti se i njegova osveta direktno pogađa Zoninu reputaciju. No, ljubav zna da savlada sve prepreke i dvoje zaljubljenih nalaze načine da se spoje.
Film se smatra najuspešnijim domaćim ostvarenjem kada je zarada u pitanju.
