Nekada Lorens i Endi, sada Lana i Lili autori su planetarno poznatog filma „Matriks“. Posle skoro 20 godina pauze od kada je svelost dana ugledao treći nastavak filma publika je i prestala da razmilja o tome da će biti i četvrtog dela, ali smo se svi prevarili. Čuvene filmove koji su jasno postali sastavni deo kulture filozofije modernog doba prvo su snimali kao braća, a sada kao sestre. Obojica su promenili pol, pa je još jedno iznenađenje koje se tiče četvrtog filma to da su ga zamislili kao metaforu o transrodnosti.
Nakon što se pojavio naučno-fantastični film „Matriks“ svi su počeli da postavljaju pitanje koje do tada niko nije- da li živimo u simulaciji stvarnosti. Film je pre vremena na neverovatan način predvideo uticaj interneta i društvenih mreža kojem danas svedočimo. Od kada se na filmskom platnu pojavio Kijanu Rivs u ulozi hakera Nea, rame uz rame sa Lorensom Fišburnom, Keri En Mos i Džoom Pantolianom film je postao hit munjevitom brzinom, a već tada su se pojavili oni koji kojima crvena i plava pilula nisu više bile aluzija na Alisu u Zemlji čuda…
Na društvenim mrežala pojavile su se spekulacije o pojedinim scenama i ulozi Sviča. Sama Lili Vačovski (ranije Endi) u razgovoru sa Netflixom otkrila je da su crvena i plava pilula ustvari aluzija na hormonsku terapiju i na taj način prekinula nagađanja.
Braća Vačovski promenili su svetsku kinematografiju filmom o kome pičaju i oni koji ga nisu gledali, a već pre drugog nastavka „Matrixa“ krenule su glasine da je stariji brat Lorens rešio da promeni pol. Ceo proces završen je 2008. godine i Lari je postao Lana. Endi je svoju transformaciju okončao 2016. i od tada je Lili.
– Drago mi je da ljudi pričaju o filmovima, o „Matriksu“ sa trans narativom. Dopada mi se to koliko su značajni trans osobama i sviđa mi se to kako mi priđu i kažu mi: „Ti filmovi su mi spasili život“. Jer, kada govorite o transformacijama, posebno u svetu naučne fatastike, što je stvar imaginacije, građenja sveta i ideja, govorite o tome kako naizgled nemoguće postaje moguće. Mislim da je to razlog što im film govori toliko. Zahvalna sam što mogu da budem deo toga, da im bacam uže da im pomognem na njihovom putu – rekla je Lili Vačovski.
Lili Vačovski dodala da je ideja o transrodnosti bila originalna namera, ali da„svet tada još nije bio sasvim spreman za to“. Od toga da je film bio metafora simuliranog života, sada dobija novo ruho i postaje metafora menjanja pola. Dve decenije kasnije to ispada jedna od društvenih tema o kojima se najviše govori, a da u startu filmovima skoro niko nije davao baš to značenje.
– Drago mi je da je to otkriveno da je to bila originalna namera, ali svet nije bio sasvim spreman na to, korporativni svet nije bio spreman na to. Kada snimate filmove, bilo koju vrstu umetnosti kad predstavljate svetu, tu je taj proces prenošenja, jer delo ulazi u javni dijalog. To mi se sviđa, to je kao proces evolucije. Mi kao ljudska bića u umetnost ulazimo na nelinearan način, tako da uvek možemo da govorimo o nečemu na nove načine i u novom svetlu – rekla je ona.
O tome su zato progovorile kroz lik Svič(a).
– Bilo je da je „Matriks“ sav o žudnji za transformacijom, ali to je dolazilo sa prikrivenog stanovišta i zato smo imali lik Svič(a), koji je bio muškarac u realnom svetu, a onda žena u „Matriksu“, a bio je – oba – rekla je Lili Vačovski kroz smeh.
Na pitanje da li je njen i Lanin rodni identitet uticao na pisanje i režiranje „Matriksa“, Lili Vačovski odgovorila je da to ne može da kaže, ali da je fantastika svakako bilo polje u kom su se i ona i sestra osećale slobodno.
Danas gledaocima preostaje da pogledaju četvrti deo onim očima kojima Matriks filmovi nisu bili posmatrani kada su se pojavili. Filozofske teorije koje su nastale oko filmova još jednom su doživele transformaciju u skladu sa trenutno aktuelnim društvenim tendencijama, a time su braća Vačovski još jednom pokazali da prevremeno koracima ispred aktuelnosti prate teme koje će verovatno tek postati izrazito važne kroz još koju godinu.
