Kada je pre pet godina Frensis Ford Kopola prvi put ekranizovao roman Marija Puza 1972. godine, nije ni slutio da će film “Kum” postati jedna od najpoznatijih trilogija svih vremena.
Sedam domaćih filmova stiže na FEST
50 godina kasnije, Frensisovo ostvarenje nije izgubilo ništa od svoje epske raskoši, dramske snage, zbog čega i dalje stoji pri samom vrhu najvoljenijih filmova svih vremena.
U čast pedesetogodišnjice otkad je čuveni film ugledao svetlost dana, premijerno 28. aprila 2022. godine biće emitovana serija “The office”, koja govori o snimanju popularne trilogije.
Serija će prikazati priču o čuvenom ostvarenju Frensisa Forda Kopole iz perspektive producenta Alija Radija, koga će u seriji igrati Majls Teler. Inače, za tu ulogu je prvo angažovan Armi Hamer, pre optužbi za kanibalizam, dok bi Kopolu trebalo da igra glumac Den Fogler.
Film “Jagnje” – islandski kandidat za Oskara u bioskopima
Mnogi ne znaju da je snimanje “Kuma” za većinu glumaca bilo izuzetno zabavno, možda se upravo u tome krije tajna uspeha čuvenog filma. Dok su pred kamerama bili ozbiljni i opasni, Marlon Brando, Džejms Kan i Robert Duval ludo su se zabavljali iz kulisa. Ali nije bilo nimalo lako pronaći glumce, zbog kojih se smatra da je film postao upravo ono što jeste.
Foto: Youtube/printscreen
Po filmskim krugovima pričalo se du su se Frenk Sinatra i Džejms Kan sami nudili za glavnu ulogu, a da je Kopola odglumeo epileptični napad kada su mu rekli da Brando neće igrati u njegovom filmu.
Skoro pa identična situacija dogodila se kod odabira glumca koji će igrati Majkla Korleonea. Dok su producenti predlagali Vorena Bitija, Dastina Hofmana, Džeka Nikolsona, Kopola je zahtevao da uloga bude dodeljena još uvek nepoznatom njujorškom glumuc Al Paćinu.
Za ove filmove se čekanje isplati: Donosimo vam 10 naslova
Film je nagrađen nagradama Američke filmske akademije za najbolji film, najboljeg glumca i najbolji adaptirani scenario, a izabran je i za čuvanje u Nacionalnom filmskom registru Sjedinjenih Američkih Država.
Takođe je rangiran kao drugi najbolji film u istoriji američke kinematografije, iza Građanina Kejna na spisku „100 godina… 100 filmova” Američkog filmskog instituta.
