Kada je 2012. godine počela da „crta Tviter“, Andrijana Vešović, poznatija kao Zombijana, brzo je doprla do publike. Sada većina ljudi kada vidi njen crtež odmah zna da je baš ona autor.
Zanimljivim ilustracijama, često humorističkog konteksta, izazvala je ogroman hajp, a pokazuje da se dobar crtež i još bolja ideja uvek cene.
I pored mnogo obaveza, kao i autorske izložbe koja je održana u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, Zombijana je našla vremena da priča za Rebelgrade. Kratko i jasno u svom stilu ilustracija sa malo teksta, a puno konteksta odgovorila je na naša pitanja.
Kako umetnik reaguje kad njegovo delo postane tetovaža, sigurno ti se desilo?
–Desilo se. Iskreno bila sam iznenađena prijatno. Niko do sada nije samoinicijativno istetovirao nešto, već su me uvek pitali i to jako cenim.
Ko najviše razume ono što crtaš, a ko ne?
-Smatram da svako razume šta crtam na svoj način, kao i sve ostalo na svetu.
Koliko često crtaš?
-Baš svaki dan. I zbog posla i zbog sopstvene zabave.
Kakvo je čitavo iskustvo sa Evrovizijom, svako ko te prati zna da ti je to bila želja. Jel to počelo kao šala ili je stvarno bila želja?
-Počelo je kao šala. Šala je potrajala desetak godina i ove godine se ostvarila. Iskustvo je uglavnom pozitivno, pazite šta želite.
Koja ti je društvena mreža sada omiljena? Kad je pitanju plasiranje radova….
-Nemam naročito omiljenu. Instagram se nameće kao najkorisnija.
Zasto si prvo odabrala Tviter a ne Instagram?
-Zato što Instagram nije postojao kada sam ja počela da objavljujem prve radove. 🙂
Ti se izražavaš kroz crtež, ali ilustratore ne prepoznaju često na ulici, tvoje lice ljudi znaju, kakve su reakcije?
-Baš lepe. Volim kad neko skupi hrabrosti da se tek javi, jer ja nisam imala hrabrosti da se javim Knezu, a želela sam.
Šta je najgori, a šta najbolji deo toga što si poznata u svom svetu?
-Ne doživaljavam sebe drugačije jer sam ‘poznata’, pa valjda ne pravim razliku.
Kako kolege gledaju na tvoje radove?
-Oni sa kojima se susrećem i sarađujem su sjajni i puni podrške. Dosta njih me je podržalo na mnogo načina, od dolaska na moje događaje pa sve do kupovine stvari koje sam pravila.
Kome prvo pokazeš kad nesto nacrtaš?
-Retko pokazujem radove ljudima oko sebe, samo ih objavim.
Šta poručujes nekome ko želi time da se bavi?
-Poručujem da su disciplina i kontinualnost ključ svega. Motivacija naravno odmah postoji, ako osoba želi da se bavi time, zato je važno ostati disciplinovan i kontinualan.
Čime crtaš sada, a čime si počela?
-Počela sam sa olovkom, sada crtam na iPadu. Za razliku od većine mojih kolega, jako sam kasno prešla na iPad.
Na koju si ilustraciju najponosnija?
-Nisam ponosna konkretno na jednu ilustraciju, jer su one moj način komunikacije. Postoje one kojima sam zadovoljna, a ponos osećam zbog uspeha koje postignem svojim celokupnim radom.
Probudila si svest o problemima sa kožom i pomogla onima koji se sa tim susreću da se osete bolje i prihvate sebe. Šta te je navelo da se javno baviš tom temom i jel javno pričanje o tome i tebi pomoglo?
-Mislim da je jasno da je potrebno pričati o ovoj temi, tako da me nije naveo ni jedan drugi razlog. Pričati javno o nečemu što ljudi ne doživljavaju kao obolenje kože, već kozmetički problem, zna da bude jako pipavo i osetljivo. Pomoglo je i meni naravno, većina stvari koje uradim kroz svoje crteže i ‘story telling’ krene sa motivom da pomognem i sebi.
Šta bi volela da ljudima bude prva asocijacija na tebe?
-Šta oni sami izaberu. 🙂
