I pored gustog rasporeda usled snimanja filmova i serija zbog kojih je nadaleko poznat, Tihomir Stanić svaku slobodan trenutak koristi za projekat koji hrani njegovu dušu i, kako sam kaže, oživljava mladalački duh.
Pozorište „Teatrijum“, čiji je organizator drugu godinu zaredom, greje srca Beograđana i oplemenjuje kulturni život glavnog grada tokom letnjih dana.
Tihomir Stanić u razgovoru za Rebelgrade otkrio je kako je sve počelo i ne krije da u toku organizacije događaja redovno sam „zavuče rukave“.
Kako je nastala ideja za pozorište Teatrijum?
-Osamdesetih godina na istom mestu igrao sam u pozorištu „Dvorište“, to je za mene bilo jedno predivno iskustvo. Petar Zec je 14 godina vodio to pozorište i mnogi glumci su prošli to iskustvo. Uvek sam se s nostalgijom sećao tih vremena. Igrom slučaja sreo sam se sa svojim najboljim prijateljem iz mladosti, glumcem Vladanom Gajovićem. Shvatili smo da je sada prilika da to obnovimo. Namerili smo da pokušemo da dobijemo prostor i pružimo priliku mladim ljudima da stvaraju svoje pozorište.
Da li je tačno da je za osnivanje pozorišta „Teatrijum“ „kriva“ jedna fotografija na Fejsbuku?
Istina je! Gaja je objavio našu zajedničku fotografiju iz perioda kada smo upravo na tom mestu igrali predstavu „Venecijanke“. Rekao sam: „Hajdemo ponovo?“. On se složio, tako je sve krenulo.
Foto: Facebook/Tihomir Stanić
Šta je prvobitna ideja pozorišta?
Akcenat je na trupama koje nemaju gde da igraju. Prošle godine smo imali 50 predstava, a ove godine imamo 80 i četiri premijere. Oni se sami prijavljuju, mi ne sudimo o kvalitetu predstava koje će tu igrati, program je raznovrstan i moći će da se vide raznovrsne stvari. Cela ideja počiva na entuzijazmu. Kada Vladan Gajević i ja ne možem već da vratimo vreme i budemo opet mladi, na ovaj način oživljavamo mladalački duh kroz ideju tetra na otvorenom.
Kako ste znali da prepoznate da je Beogradu potrebno upravo pozorište na otvorenom?
Iz sopstvenog iskustva. Sećam se da smo tih godina igrali trideset predstava u avgustu, sve su bile rasprodate. Velika je razlika između igranja u pozorištu i teatru na otvorenom. U zatvorenom pozorištu zbog reflektora ne vidite lica, dok na otvorenom ne postoji ta svetlosna rampa. Zahvaljujući tome glumci imaju prilike da vide ta ozarena lica, entuzijazam publike i ljubav koja ih je tu dovela.
View this post on Instagram
Ove godine rešili ste da oplemenite program predstavama za decu. Da li već sada imate neke ideje za narednu godinu?
Dečje predstave su pun pogodak! Zakazali smo 20 predstava za decu što se pokazalo izuzetno. Uz pomoć fondacije “Alek Kavčić” predstave su besplatne. Shvatili smo da smo ovim potezom obezbedili publiku za narednih 20 godina, kada ta deca stasaju. Što se tiče noviteta, već imam ideje da se organizuju studentske predstave iz celog regiona. Naravno da će za to biti potrebna sredstva, zamisao je da im bude obezbeđen smeštaj za 15 dana. Nadam se da ćemo uspeti da zamišljeno sprovedemo u delo, jer, kao što rekoh, finasiramo sve sami.
Da li je tačno potpuno učestvujete u organizaciji pozorišta i da vam nimalo nije teško da “zasučete rukave”?
Prošle godine sam igrao četiri predstave i ceo kredit od iste uložen je u “Tetrijum”. Ove godine igram dve, a sezonu ću zatvoriti simbolično monodramom “Na Drini Ćuprija”. Mnogo nas je uključeno, svi pomažu. Kada se završi predstava svi nameštamo stolice, svetla i sve se priprema za naredni dan. Po završetku predstave u prilici smo da vidimo i reakcije publike. Meni mnogo znači ta reakcija publike, uglavnom se zahvaljuju, što je zaista divno.
View this post on Instagram
Na repertoaru je i jedna od Vaših predstava, možete li nam reći nešto više o njoj?
“Detinjarije” je moja predstava iz 1996. godine. Imala je zanimljivu sudbinu. U prvi mah niko nije želeo da je gleda. Onda kada sam počeo da dobijam neke glumačke nagrade, situacija se preokrenula. Na nagovor ćerke malo sam je izmenio i ove godine se igra na “Teatrijumu”.
Kakvi su Vam naredni planovi kada su film i pozorište u pitanju?
U planu je da uradim još nekoliko predstava, neke od njih su „Neprijatelj naroda“ i „Čekajući Godoa“. Snimam i nastavke nekoliko serija u kojima glumim, kao što su „Ubica mog oca 6“, „Državni službenik“, „12 reči“, „Kamiondžije“, sudeći po interesovanju biće i četvrte sezone te serije.
Da li i dalje želite da realizujete želju za režijom?
Naravno. Paralelno režiram seriju „Nobelovac“, o životu Iva Andrića. Imam osećaj da će taj projekat u mojoj režiji biti uspešan. Osećaj me u životu retko prevario.
