Snuker je gospodski sport, jedan od najspecifičnijih i definitivno živi u Beogradu. Kažu da godine nisu bitne i da svako može da trenira.
Igra se na stolu teškom 1,2 ili 1,4 tone sa šest rupa. Ima 15 crvenih i 6 obojenih kugli, a svaka od njih nosi određen broj poena. Pobednik je onaj koji ubaci više poena. Ukupni najveći mogući brejk je 147. Uvek se gađaju naizmenično crvena i šarena dok crvene ne nestanu sa stola. Zatim, postoji redosled od najjeftinije do najskuplje kugle, što su žuta, zelena, braon, plava, pink, crna – 2, 3, 4, 5, 6, 7 u poenima.
Marko Stoilković, snuker trener i osnivač snuker kluba Mister S, je u razgovoru za Rebelgrade ispričao kako se kotira snuker kao sport, da li je priznat i kolika je zainteresovanost u Srbiji. Marko je pričao i o tome kako ga je put doveo do ovog sporta, ali i da li je moguće da se postigne neki veći uspeh u našoj zemlji. Pre svega, razgovor sa njim je cilj da se objasni snuker kao sport jer mali broj ljudi pravi razliku između snukera i bilijara.
Kako si krenuo da se baviš snukerom i kakvi su bili tvoji počeci?
– Sve je počelo kada sam imao 12 godina. To je bila razonoda posle škole. Moj otac ovim bavio kada je on imao oko 19 godina, a tada to nije bilo u tragu kao sport nego neka vrsta kocke. Ovde pričam o bilijaru, ne o snukeru. Onda je sve to prestalo u njegovom svetu i pauza je trajala oko 20 godina – počinje Marko svoju priču istučući da je na prvom juniorskom turniru odneo bronzanu medalju.
– To je kao neka psihička zamka – nešto ti ide i normalno da ćeš za to da se zakačiš. I onda sledeći turnir je doneo dobar rezultat i tako samo stalno imao te neke izazove u sebi. Sve je išlo veoma spontano. Dosta je bilo organizacijskih žrtvi, ali mi ništa nije teško padalo jer, realno, pričamo o osnovnoj i srednjoj školi. Nikada nisam imao plan da se jednog dana posvetim ovome jer nikada nisam želeo da pređem tu granicu da moram potpuno da se posvetim snukeru. Kako je raslo moje samopouzdanje, podjednako je rastao i balon nervoze, s obzirom da nije realno da čovek toliko ne trenira, a da su rezultati dobri.
Osvrnuo se i na to da je „kaznio sebe“ zbog lošeg ponašanja za stolom. Zato nije trenirao godinu dana, ali se onda 11. 11. 2011. godine otvorio prvi Snuker klub u Beogradu. Pre toga je postojao jedan sto na po nekim mestima, ali ništa ozbiljno. Jedno što je bilo moguće jeste da se igra iz ljubavi. Marko je više puta naglasio da je prostor u kom se igra veoma bitan, kao i energija kojom odiše.
Priseća se da je izgubio na nekom turniru u final, ali da je osvojio Prvo državno prvenstvo u snukeru u Srbiji. To je bio okidač za njegovo dalje poimanje sebe u svetu snukera.
Kaže da je snuker takav sport da ako si bolji, pobeđuješ, a to možeš ako si postigao neki rezultat, da bi onaj drugi pobedio, mora da postigne isto što je i onaj prvi samo još plus jedan. Marko se ozbiljnije posvetio snukeru, išao je na Evropska prvenstva, ali i razna takmičenja na kojima je ređao uspehe. Međutim, negde u aprilu 2017. godine se cela beogradska scena skoro ugasila.
– Nastao je vakuum, čini mi se, u aprilu 2017. godine. Desilo se da u Beogradu ne postoji mesto gde može da se igra snuker. Od 12 stolova u Beogradu nije bilo nijednog. Tu su se odškrinula vrata, da bismo mi mogli da osnujemo klub. Cela vratolomija oko toga je dovoljna za jednu autobiografiju. Svi ljudski, finansijski resursi su iskorišćeni da se klub desi. Radiš ono što voliš pa te nekako teši jer ne ideš na posao, a radiš, ali nije to ni blizu neke ideje koja je na papiru. Jasno je da ovo može da bude dobra stvar, ali nemaš nikog konkretnog ko može da te posavetuje da razlika između papira i toga što možeš su 3 teške godine – ispričao je Marko same početke osnivanja snuker kluba Mister S.
U junu će biti pet godina od kako klub postoji, a nalazi se u Majke Jevrosime 19. Marko je više puta istakao da se klub desio zahvaljujući dobrim kontaktima i saradnjama iz prošlosti. Kockice su se jednostavno sklopile.
– Ni u jednom trenutku nisam pomislio da odustanem, iako nam nije bilo svejedno. Ali gde je zabava kada je nešto lako… Pet godina kasnije možemo da se hvalimo šta se sve desilo, koje su to sve cifre koje su porasle. Ni u jednom trenutku nije postojalo mesto na kojem bih pre bio i bavio se nečim drugim nego ovde u baru Mister S koji je bar i snuker klub.
Što se svirki tiče, Marko je rekao da je plan da ih bude jednom mesečno i to nešto drugačije.
– Mogu da izdvojim dva benda Mare di Luna Blues Band i Prekardashians, koji kad dođu naprave opštu ludnicu. Trudimo se da ovi zidovi upijaju nešto novo. Bolje da nekad ne bude ništa nego da bude nešto prosečno. Videćemo šta ćemo još raditi. Ovde smo sigurno još 12 godina – rekao je Marko.
Gde može da se trenira snuker?
Treniranje drugih ljudi je nešto u šta Marko ulaže najviše vremena, oko 5 do 6 dana nedeljno, po 6 do 8 sati. Kako je rekao u razgovoru za Rebelgrade, stigao je do stotog učenika.
– Kad kažem stoti, to nisu neki master klas časovi na kojima prisustvuje više ljudi, već pojedinačni časovi gde u najređem slučaju bude njih troje za stolom, a najčešće jedna do dve osobe. Možda je to najveći uspeh za sada, ali ne mogu da kažem da je bio cilj. Pogotovo što su ti učenici, na primer Vasilije Pešić, koji je nakon dve godine od kako je uzeo štap u ruke sa 14 godina, postao prvak Balkan snuker lige. Već je 2021. godine je završio kao prvoplasirani na listi A lige, ima dva senčuri brejka. Moram da istaknem, ne bavi se samo snukerom. Od sada ne držim časove više sam jer mi se Vasilije pridružio. To je dobro jer znači da postoji potreba, da je dosta ljudi zainteresovano za snuker – ispričao je Stoilković.
Kaže da je za njega uspeh kada svako ode sa informacijom više i sa nekom dozom veće ljubavi i zainteresovanosti za ovaj sport.
– To je naša misija – slamanje otpora između „gledam“ i „ma ne znam gde je to, preteško je“ ili „nemam informaciju“. Nama je cilj da te privučemo i da probaš pa makar se nikada ne vratio za sto. Kada budeš nastavio da gledaš shvatićeš da je teže nego što si mislio. To su ciljevi, više takmičenja, više turnira – objašnjava trener.
Da li postoje snuker turniri?
Balkan snuker liga je najpopularnije takmičenje koje se održava u regionu. Šest puta godišnje se okuplja 24 najbolja igrača iz 5 zemalja: Severna Makedonija, Crna Gora, BiH, Hrvatska i Srbija. Marko kaže da je prava je poslastica za gledanje jer se okupljaju najbolji igrači iz ovih država.
– Postoje najrazličitiji turniri, od lokalnih, klupskih, pa do međunarodnih. Pokušavamo tim jednim turnirom, koji se u klubu održava na svake dve nedelje „Mister S nedeljni hendikep turnir“, da pružimo mogućnost svakom igraču da može da oseti kako je to osvojiti turnir. Osmišljeno je tako da, koliko god da je neki igrač bolji ili lošiji, šanse za pobedu su mu 50-50. Imamo i turnire koji žele da odstrane najbolje iz države, kako bi se izabrao najbolji van najboljih „Best od the Rest“. Održava se jednom u 3 meseca. Imamo državno prvenstvo B lige, državno prvenstvo A lige na kome učestvuju svi najbolji. Tu je i juniorsko prvenstvo, prvenstvo veterana…
Kada su u pitanju žene, u snukeru ih ima veoma malo. Marko kaže da ne postoji fizička predispozicija ni fiziološko objašnjenje zašto ih nema, osim istorijske činjenice da muškarci igraju snuker 100 godina duže od žena. Marko je rekao da se mogu pohvaliti činjenicom je Marija Dimitrijević član kluba. Marija je pre 3 godine osvojila 9. mesto na evropskom prvenstvu.
Postoji jedan ogroman jaz između ljudi koji vole snuker i između količine informacija koje mogu da nabave, pogotovo na srpskom jeziku.
– Napravili smo prvi časopis na svetu „Balkan snuker magazin“ koji nije na engleskom jeziku. Mislim, da je drugi u svetu ikada časopis napravljen o snukeru, što je za jednu takvu zajednicu besmisleno. Napravili smo podkast iz istog razloga jer vidimo da ljudi koji ovde dolaze ne znaju neke osnovne razlike između toga šta znači biti profesionalac u snukeru ili amater. Ljubav prema ovom sportu u kombinaciji sa manjkom informacija, navela nas je na ideju da osnujemo pomenute platforme. Obe su istovremeno za edukaciju i zabavu – rekao je Marko za kraj razgovora.
View this post on Instagram
Markov cilj, ali i samog kluba jeste da privuku zainteresovane da se oprobaju u ovom sportu, a da će se za ostatak magije, pobrinuti sam snuker. Ko voli, nek’ izvoli.
