Vizuelni umetnik i predavač na FSU Đorđe Stanojević, autor je inovativne izložbe BIOS u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka (Zaprokulu), povodom manifestacije Muzeji za 10.
Cilj ove izložbe je podizanje nivoa kulture ekološke svesti i pokazivanje jedinstva prirode i umetničkih tokova.
Bojana Vunturišević za Rebelgrade: Malo se bojim svojih pesama
-Izložba „Bios“ je ideja da se lagano uđe u priču o ekologiji, ustvari o nečemu što mi u ovoj zemlji vrlo često zaboravljamo, a to je kultura življenja. Sama definicija o ekologiji, odnosa prema njoj prevashodno proističe iz kulture življenja. Stoga je izložba koncipirana kao jedan opozit zagađenja i novog način razmišljanja unutar ekologije – priča u intervjuu za Rebelgrade profesor Đorđe Stanojević.
Izložba BIOS u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka (Zaprokulu)
Da li je ekologija zadužena da zaštiti prirodu, planetu, životnu sredinu?
-Ekologija sama po sebi nije zaštita životne sredine. Sama Zemlja po sebi će naći načina da se odbrani od te vrste zagađenja, a postavlja se pitanje zaštite čoveka u prirodi. Zemlja je sama po sebi biće koje se brani od raznih virusa, oboljenja, a bojim se da je virus Zemlje postao čovek i da će ova planeta naći mehanizme kako da ga se otarasi. Upravo zbog toga ekologija mora na neki način da se redefiniše i postavi kao odbrana čoveka unutar prirode. Dakle, čovek mora ponovo da pronađe dijalog sa prirodom, i u tom dijalogu da formira kulturu svog življenja, jer upravo iz toga nastaje i kultura i umetnost, sve ono što je posledica indvidualnog stava koji se negde kroz mišljenje Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka sada menja.
Šta se na mikro nivou konkretno može preduzeti u svrhu zaštite od zagađenja prirode?
-Moj koncept umetnosti veoma je jednostavan, a govori kako prirodne procese pretvoriti u umetničke i prezentovati ih ljudima. Putem slike „prevodim“ prirodu savremenom čoveku. Prirodu involiram direktno putem savremenih kulturnih modela unutar života ljudi sa kojima sam savremenik. Moj koncept je upravo predstavljen zbog toga. Dakle, ja krećem iz mog mikro nivoa. Na otvaranju izložbe „Bios“ bio je Ljubivoje Ršumović i vodili smo jedan interesantan dijalog. Govorili smo o redefiniciji strategija unutar ekologije, pa smo krenuli pre svega od ličnog primera gde svako za sebe preuzima odgovornost i u svom vremenu služi kao lični primer. Doktorirao sam na temi kako prirodne procese pretvoriti u umetničke, a samim tim i stvoriti jedan novi kulturni model koji nije nastao iz volje za moć, iz sile advertajzinga… U Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka pokušavamo da ponudimo jedan novi model koji nastaje iz prirodnog procesa. Kultura življenja koja nastaje iz prirodnog procesa poštujući principe, dinamiku prirode, formiramo model kulture življenja, a iz toga nastaje kulturni model, odnosno umetnost koja pre svega vezuje čoveka i prirodu u toj, da kažem, pokidanoj vezi. To je i koncept mog rada, zbog toga sam iz Beograda otišao u Osečinu. Imam tamo studio i pet velikih ateljea. Okupljam sve ljude koji razmišljaju na temu kako sada ponovo vratiti prirodni proces unutar sociološkog, te unutar nauke, tehnologije, umetnosti, kako čovek putem svega navedenog da ostvari dijalog. To je moj mikro narativ. Ne idem sa velikim manifestima, evolucijama.
INTERVJU Savo Manojlović: Umetnost izlaska na ulice
Izložba BIOS u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka (Zaprokulu)
Značaj ekologije u našem školstvu maltene izostaje, što je pogubno. Smatrate li da zbog toga da je uopšte moguće pojedinačnim, grupnim i bilo kakvim projektima narodu probuditi ekološku svest?
-Neko mora da poseje seme te logike. Mislim da je to zrno u inkubator ubačeno u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka. Radim u školstvu i znam da ono funkcioniše po inerciji i kao takvo teško može da se menja. Stoga je važno da se unutar tog samog takvog sistema pojave primeri ubacivanja tih zrna, mogućnosti novog smisla. Sa sociološke realnosti moramo da ukazujemo na meni jedinu reanost, a to je prirodna – kaže za Rebelgrade profesor Đorđe Stanojević.
Izložba BIOS u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka (Zaprokulu)
Kako komentarišete što ekologija širom sveta, pa i kod nas, nije ono što treba da bude, briga o prirodi, već izuzetno profitabilan biznis kojim se mogu baviti samo privilegovani?
-Ekologija apsolutno jeste jedan dobar advertajzing za svaku kompaniju. Stoga moramo da kažemo jednu istinu, da razbijemo naivno verovanje da je ekologija čovekova briga da zaštiti planetu od zagađenja. Zemlja će sama da se zaštiti i ona će bez ičije pomoći razgraditi tu plastiku za milion godina, što za samu planetu nije ništa, ali će čovek nestati.
Ako se tvrdi da će čovek nestati sa Zemlje, filozofski gledano to bi moglo značiti da je planeta odlučila da nas eliminiše, a u tom slučaju mi ne treba da se odupiremo, protivimo tom moćnom prirodnom, a možda i kosmičkom procesu?
-Dosta sam se družio sa čuvenim vajarem Kostom Bogdanovićem, koji je završio i biologiju, veoma je svestrano biće, a planetu Zemlju je posmatrao kao biće. Čovek je uvek imao suživot sa tim bićem, a suživot podrazumeva međusobno poštovanje. To je nešto slično kao nekoj zajednici, recimo u braku. Čovek je definitivno prestao da poštuje biće sa kojim živi, da ga žestoko ugrožava zbog svoje samovolje i alavosti. Od pojave kapitalizma javlja se nepoštovanje prema biću Zemlje, a sada stižu posledice toga. Čovek greši što misli da je apsolutni gospodar sveta, a da je bog profit.
Izložba BIOS u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka (Zaprokulu)
Šta danas najviše zagađuje našu planetu?
-Ljudska misao. Čovek misli da je mnogo pametan i da njegova misao treba da nastaje iz citata prethodnika, a bez dijaloga sa prirodom. Ta misao se reciklira i pretvara se u jednu vrstu surogata bez dijaloga sa bićem Zemljom. Sva misao koja nastaje bez dijaloga sa našom prirodnom realnošću, zapravo je surogat misao. Tako je recimo bitkoin i kao termin totalni surogat, produkt čoveka.
Izložba BIOS u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka (Zaprokulu)
Ako je Zemlja mentalno, duhovno zagađena do samog jezgra, koliko je zbilja zagađena fizički, na primer plastikom?
-To je posledica misli. Kada neko ima zagađenu misao, on je apsolutno alav, samim tim potcenjuje biće sa kojim je u suživotu. Dakle, naftne mrlje i bacanje plastičnih flaša, kod nas recimo bacanje svega u potoke, samo su posledica naše zagađene misli. Shvatio sam da na makro planu nećemo ništa uraditi, već samo na mikro, da pokažemo šta možemo da uradimo. Ako sama kultura življenja nastane iz jednog međusobnog poštovanja i svojim primerom pokažemo da to može, onda će to neko negde čuti, a možda i primeniti. Na nama kao generaciji je primer – priča Đorđe Stanojević.
Koje države su dobar primer prisustva ekološke svesti, odnosno poštovanja prirode?
-Mislim da su nordijske zemlje i posebno Japan. Ta svest, dakle, ide od ljudskog poštovanja. Na primer, u Zemlji izlazećeg Sunca se trude da vas ispoštuju, a ne da pokvare raspoloženje. Imaju kulturu poštovanja, pa stoga žive dosta dugo. Kada poštujete i volite, te emocije vas ispunjavaju, a kada mrzite, ophrvani ste mržnjom. To nije nikakva demagogija, već prirodna istina, realnost. Važno je povezati se sa prirodnim procesima. Recimo, ja slikam u prirodi, napolju, ispod vedrog neba. Ne samo da koristim prirodne materijale stvarajući svoju umetnost, već i utucaj velikih prirodnih sila. Dakle, putem svoje slike pokušavam da ostvarim dijalog sa prirodom.
Izložba BIOS u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka (Zaprokulu)
Da kao na kraju bajke pobedi dobro i pravda bude zadovoljena, recimo da će Zemlja kao moćno biće kazniti njene najveće zagađivaće i razoriti puteve najgorim kapitalistima i tzv. ekološkoj mafiji. Verujete li da je tako nešto moguće?
– Kaže se „Život je uvek u pravu“, a Zemlja ima svoje mehanizme odbrane, koji nisu brzi, ali su vrlo efikasni. Zemlja je biće kao i mi, a svako biće nalazi mehanizme odbrane. Zemlja je eonsko biće koje razmišlja u skladu sa prirodom, veoma sporo. Priroda je spora za ovaj ritam za koji mi sada živimo, ali je stoga mnogo efikasna – zaključuje Đorđe Stanojević.
