Novi domaći film „Кomunistički raj“, prema drami čuvenog autora Aleksandra Popovića, u režiji Miloša Stojanovića, premijerno je prikazan na 50. Festu kao deo programa „Fest Fokus“ u Domu omladine Beograda.
Sada publika može gledati film u Dvorani kulturnog centra Beograda i ponovo u Domu omladine, a onda i u Jugoslovenskoj kinoteci.
„Komunistički raj“ prikazuje kako se celo društvo menja u ratnim uslovima tj. ljudske naravi u svim slojevima društva, do neverovatnih razmera…
-Iznenađen sam uspehom filma, odnosno pozitivnim reakcijama publike. Ljudi su mi prilazili i hvalili fotografiju filma. Oduševljenje je izrazila i glumica Vesna Stanojević, rekavši da sam slikom dobro oblikovao film. Dakle, svima je to vizuelno bilo impresivno. Gledaoci su mi govorili da je „Komunistički raj“ drugačiji, hrabar i divlji film – priča za Rebelgrade direktor fotografije Pabro Ferro Živanović.
Pablo Ferro Živanović, foto: Nevena Stanković
Koliko Vas lično pogađa tematika filma?
-Veoma. Lično me muči. Mada, ono što me zanima, to i prihvatam da radim. Ono što je deo mog interesovanja, to mi i „pripada“ da radim. Tema filma očito ne zastareva, a tekst je fantastičan.
Kako izgleda saradnja između reditelja i direktora fotografije?
-Sve zavisi od spoja. Nema tu pravila. Uvek postoji neki dogovor i nešto što struji između te dve, najvažnije pozicije za film. Reditelj i direktor fotografije se nalaze da nešto dobro stvore i mora da postoji dobar odnos između njih.
Koje su Vam omiljene scene u „Komunističkom raju“?
-Ima mnogo odličnih scena, pa mi nije jednostavno da kažem koja je najbolja. Međutim, dok sam gledao film na FEST-u, posebno mi se svidela scena u kojoj dvoje ljudi razgovara o životu. Sedeli su, jeli pileće meso i pričali šta su mogli biti, a scena se završava rečenicom „E, živote, što me mimoiđe“.
Gde ste film snimali?
-U dva sela. Jedno se zove Stojnik u porti crkve, gde smo i dobili blagoslov za snimanje. To je malo seoce, ima samo jedan skver. Druga lokacija je bila šuma u blizini Valjeva i Mionice. Tu smo ustvari snimili najviše pejzaža.
Pablo Ferro Živanović, foto: Nevena Stanković
Kakav odnos snimatelji treba da imaju sa glumcima, posebno glumicama koje najčešće žele da lepo izgledaju?
-Sa glumcima uvek mora da se izgradi nežan odnos, jer oni to vole, kako bi se osećali slobodnim i da nemaju pritiske od „oka“ kamere. To tako i mora, drugačije ne može. Reditelj Miloš Stojanović i ja smo je često hvalili glumicu Tanju Kecman, koja je igrala partizanku, jer je bila fantastična, spremna sve da uradi. Imala je tešku ulogu, morala je da ide i po blatu… U njenom slučaju lepota nije bila važna, ali je poznato da ima raznih glumica, kojima je veoma važno da budu što lepše.
Koliko dugo ste snimali?
-Dugo. U planu je bilo 35 dana, a onda smo dosnimavali još dve nedelje. Imali smo velike pauze, pa se snimanje odužilo cele 2019. godine.
Da li je napretkom tehnologije, kvaliteta i silnih mogućnosti najrazličitijih kamera, olakšano snimanje filmova?
-Jeste, ali to uopšte nije presudno za umetnost. To zapravo nema veze sa umetnošću. Fantastična moderna kamera je samo stvar koja može da olakša posao, ali ona ne pomaže u onome što je ključ, suština filma ili umetnosti kao takve. Stoga bih rekao „Svaka je puška ubojita“, samo treba znati kako je upotrebiti. Za snimanje „Komunističkog raja“ imali smo desetak godina staru kameru, a neke specijalne, nove objektive smo pažljivo birali.
Pratite li trendove što se tiče snimanja, kadriranja?
-Pratim, ali ih nikako ne sledim, ne oponašam, već radim po ličnom senzibilitetu, snimam onako kako mislim da je dobro za priču, kadar… Dosta se oslanjam i na intuiciju. Nije snimanje nimalo jednostavno. Radeći na ovom filmu, u osnovi smo imali, da kažem, stripovski koncept. To znači da je bilo malo „iscepkano“, nešto nalik Alanu Fordu. Taj naum, ideja, bila nam je jedna od vodilja tokom snimanja „Komunističkog raja“.
Pablo Ferro Živanović, foto: Nevena Stanković
Pod uticajem video igrica, poslednje decenije, filmski kadrovi se sve brže smenjuju, a ponekad toliko ubrzano odvijaju da gledanje čak i zamara. Da li je to u modi ili se snimatelji usled tolikih tehničkih mogućnosti sve više igraju?
-Jeste se sve to ubrzalo, kako zbog video igrica, tako i zbog smanjene pažnje gledalaca. Međutim, meni se taj filmski izraz baš i ne sviđa, više volim kadar koji priča priču i koji traje. U slučaju „Komunističkog raja“, bilo je nešto između.
U montaži filma neretko se izbace mnoge scene, što je obično najžalije snimateljima. Šta se radi sa tim materijalom koji nikada ne ugleda svetlost dana?
-Uglavnom se čuva. Što se tiče „Komunističkog raja“, ima dosta neiskorišćenog materijala. To bi moglo da se montira, pa da gledamo mi koji smo učestvovali u snimanju.
Može li se od filma i tog neiskorišćenog materijala izmontirati mini TV serija?
-Ne, a to nikada ne bih ni učinio. Mada, to se poslednjih godina često radi, ali u tom slučaju, ni film, ni TV serijal, nisu dovoljno dobri.
Kakvi su Vam utisci o ovogodišnjem FEST-u?
-Nisam imao vremena da idem na FEST. Bio sam na otvaranju, gledao sam samo „Strahinju Banović“ i nekoliko stranih filmova.
