fbpx

header

Valentina sa pčelama smeje se na beogradskim silosima

Poslednjeg vikenda marta i u našoj zemlji je obeležen „Sat za našu planetu“ i to u Silosima Beograd na Dunavskom keju 46, predstavljanjem novog murala autora Dejana Ivanovića. Time je zahvaljujući Gaia pokretu ulepšana ova impozantna i grandiozna betonska građevina na obali reke.

 

Tim povodom specijalno za naš portal govorio je umetnik Dejan Ivanović iz Inđije, koji je za pet dana naslikao devojčicu sa pčelama u prirodi. Pčele su bile tema koju je zadala WWF, internacionalna organizacija koja se pola veka zalaže za zaštitu ugroženih životinjskih vrsta, delujući u više od sto zemalja.

 

 

Šta obično slikate?

 

-Uglavnom nešto iz svog detinjstva, a to mogu biti ljudi ili događaji, nešto što mi se urezalo u sećanje. Sada je WWF zadao temu, da naslikam pčele, a uz to sam slikao ono što želim. Sada je to bila devojčica Valentina, prva komšinica iz Inđije. Fotografišem klince iz svoje okoline i slikam ih, što je zanimljivo i njima i njihovim roditeljima. Ovaj mural je spoj deteta i ugrožene vrste insekta. Mališani su neiskvareni pa pčele mogu odmalena da žive sa njima, a kada deca porastu, ove insekte će više ceniti. Mada, ne volim mnogo da filozofiram o svojim radovima, drugima prepuštam da na njima vide ono što žele.

 

Da li su Valentina i njeni roditelji videli mural?

 

-Samo na fotografijama, ali će doći da pogledaju.

 

Kako su reagovali kada ste im rekli da će njihova ćerka biti ovekovečena na ovako moćnoj betonskoj konstrukciji – Silosu Beograd?

 

-Devojčica se oduševila, a njeni roditeljima su navikli da je lesto crtam i slikam, to im je uobičajeno. Za potrebu ovog murala, Valentina mi je mnogo pozirala ispred fotoaparata.

 

 

Da li je teško savladati veliki portret, uopšte slike ili zidove velikih formata?

 

-Kao muralista počeo sam sa grafitima na manjim zidovima i vremenom sam radio sve veće, pa mi sada to dođe kao da radim na papiru ili platnu bilo koje dimenzije. Prvo uradim skicu koju potom na objekat prenosim uz pomoć grida (mreže) i lakše se orijentišem. U slučaju murala na Silosu prvo sam radio nebo i zelenilo, ono što je u drugom planu, pa travu, da bi onda slikao devojčicu. Interesantno je da brže i lakše uradim zidove ovako velikih dimenzija nego sliku na platnu. Recimo, platno 70 x 110 radim mesec dana, a ovaj mural za pet dana. Ponekad mi nije jasno kako, ali verovatno ovo brže ide zbog većih poteza. Koliko god da je oslikavanje murala umetnički poduhvat, toliko je i fizički posao, majstorski.

 

Kakav je osećaj kada se sa zemlje pogleda završen mural?

 

-Budem zadovoljan, ali uvek uočim pojedine detalje koje bi mogao da bolje uradim, da ih popravim. Istina je da su pojedinosti na mojim muralima grubo odrađene, ali to nije propust, već moj stil.

 

Kako izgleda kada se popnete na visoke skele ili kran?

 

-Fascinantno. Ovaj mural sam radio sa čeri pikerom, a u upravljanju korpe za visinu pomogao mi je drug, takođe umetnik, jer smo imali ograničeni rok slikanja.

 

 

Kakvo je Vaše prvo sećanje na pčele?

 

-Samo nekoliko puta sam se susreo sa pčelama u šumi. Nema ih mnogo u Vojvodini. Mada, mogu reći da su pčele prisutne kroz celo moje detinjstvo pošto sam ih viđao u košnicama. Sećam se i da me jednom pčela ujela za nogu, dok sam išao u prodavnicu i video sam kako je nakon toga uginula.

 

Kakav mural bi voleli na naslikate, o čemu maštate?

 

-Da nastavim da slikam scene iz detinjstva, a voleo bih da naslikam neke tradicionalne teme, možda zanate.

Povezane vesti

Popularno

Najnovije

Borislav Pekić
Veče posvećeno Borislavu Pekiću
Rok-koncert-noć-u-gradu-2022
Noć u gradu: Žurke koje nas očekuju ovog vikenda
pia-leino-roman-nebesa-2022
Na festivalu „Art-Anima“ predstavljanje romana „Nebesa“
kamen-spoticanja-spomen-obelezje-2022
Postavalja se spomen obeležje „Kamen spoticanja“
klavir
Muzički performans Nade Kolundžije u Skupštini grada

Pozorište