fbpx

header

Filip Stefanović: Jednom putniku sam napravio džunglu u sobi

Izložba “Razgovor biljnog korenja”, Filip Stefanović

Na svojoj prvoj samostalnoj izložbi pod nazivom “Razgovor biljnog korenja” u Gradskoj galeriji Kulturnog centra Grad, likovni umetnik Filip Stefanović predstavlja živi instalacije i kreacije u formi akvarijuma, terarijuma i wabi kusa.

 

David Pužado za Rebelgrade: Obožavam Beograd, ovde sam ostvario ono što sam želeo

 

Kreiranje prirode kao svojevrsna umetnička praksa je glavno polje istraživanja autora i njome se bavi poslednjih šest godina. Pokrenut istraživanjem estetike i filozofije daleko-istočnih zen bašti kao prve forme žive umetnosti, kasnije aquascapinga i terarijuma, predstavljalo je prekretnicu u likovnom izrazu. Motiv prirode sa tradicionalnog crteža i grafike vremenom se pretvorio u kreiranje i stvaranje prirodnih postavki. Sredstva kao što su tuš i trska odnosno linija, površina i boja zamenili su prirodni materijali biljke, kamenje, drvo, zemlja i voda.

 

Izložba “Razgovor biljnog korenja”, Filip Stefanović

Izložba “Razgovor biljnog korenja”, Filip Stefanović

 

-Moje prirodne instalacije su proizvod interdisciplinarnosti i predstavljaju sublimaciju različitih naučnih oblasti kao što su biologija, fiziologija, ekologija, hemija, estetika, umetnost i filozofija – kaže Filip Stefanović u intervjuu za Rebelgrade.

 

Koji je cilj ove izložbe?

 

-Žive instalacije u formi akvarijuma, terarijuma i wabi kusa, veoma su popularne u istočnjačkoj praksi. Smatraju se apsolutno podjednakim vidom umetnosti kao grafika, slikarstvo ili crtež. Pošto kod nas na Zapadu to nije slučaj, utom mi je draže što publici predstavljam nešto što nije imala prilike da vidi.

 

Izložba “Razgovor biljnog korenja”, Filip Stefanović

Izložba “Razgovor biljnog korenja”, Filip Stefanović

 

Kako ste ovladali ovom nesvakidašnjom tehnikom pravljenja instalacija?

 

-Po vokaciji sam likovni umetnik, odnosno grafičar, pa je sve ovo proizašlo iz mog likovnog stvaralaštva. Motiv mi je oduvek bio kreiranje prirode u klasičnom crtežu, a sve ovo je krenulo pre šest godina otkrivši svet akvaskejpinga.

 

Izložba “Razgovor biljnog korenja”, Filip Stefanović

Izložba “Razgovor biljnog korenja”, Filip Stefanović

 

A šta je bila inicijalna kapisla?

 

-U detinjstvu sam gajio crvenouhe kornjače i njihov akvarijum nije bio estetski lep, pa sam došao na ideju da nešto bolje napravim. Stoga sam istraživao njihov biotop pa sam otkrio ceo jedan svet, gde zapravo vi kreirate mikro eko sistem koji je živ i funkcionali. Sama spoznaja, da prirodu mogu da kreiram po svojim načelima, što mi je oduvek bila moja okupacija u mislima, da sve što što sam pokušavao u crtežu sada mogu i praktično da uradim, potpuno me je zaukupirala, a vremenom postala i velika pasija.

 

Izložba “Razgovor biljnog korenja”, Filip Stefanović

Izložba “Razgovor biljnog korenja”, Filip Stefanović

 

Ko su kupci ovih Vaših dela u staklenim sudovima?

 

-Svako ko želi i ko je spreman da ih održava, zaliva na adekvatnom mestu i na odgovarajućoj temperaturi. Ovome je zapravo potrebna posvećenost…Istakao bih da kada se završi proces kreiranja instalacije, počinje drugi, mnogo zanimljiviji proces, a to je process održavanja.

 

Izložba “Razgovor biljnog korenja”, Filip Stefanović

Izložba “Razgovor biljnog korenja”, Filip Stefanović

 

Šta sve stavljate u posude osim biljki i kamenja?

 

-Postoji kanon kako se ređaju ti slojevi da bi bili funkcionalni, kako bi voda mogla da kruži u sva tri agregatna stanja, iz tečnog u gasovito i obrnuto. Takođe, i kiseonik i ugljen dioksid unutar tog sistema kruže. U toku dana, kada je biljka sklona svetlosti, vrši fotosinteza, a noću vrše hiper ventilaciju gde se više kiseonika pretvara u ugljen dioksid… To je ciklus koji se stalno ponavlja. Imam paletu biljaka koje koristim. Naime, u klasičnom likovnom jeziku služio sam se linijom i njenim raznim oblicima, pa mi je sam crtež bio dosta ritmičan i poetski, a samim tim kada sam sve ovo počeo da se bavim svim ovim i da kreiram, uspostavio sam paletu kojom ću se koristiti. Stoga se u mojim instalacijama vidi recimo mahovina, fitonija, paprati i još nekoliko vrsta, koje se stalno ponavljaju, jer je to neki novi likovni jezik kojim se služim.

 

Izložba “Razgovor biljnog korenja”, Filip Stefanović

Izložba “Razgovor biljnog korenja”, Filip Stefanović

 

Svaki je eksponat osoben, neobičan, očito priča za sebe, a recite nam nešto o “Ekosferi”, instalaciji koja se nalazi na centralnom mestu?

 

-Radio sam je po narudžbini klijenta, koji često putuje i posećuje razne džungle. Stoga je želeo da u svojoj sobi ima džunglu, onakvu kakvu je video čini mi se u Kongou. Zato sam se u dizajnu vodio time da sve izgleda što prirodnije i da teksture biljaka koje se mešaju budu slične kao u džungli, odnosno da više različitih vrsta biljaka raste na istom mestu i da zajedno egzistira. Našli smo minijaturne varijetete kako ne bi prerasli kanistar visok svega 420 centimetara.

 

Izložba “Razgovor biljnog korenja”, Filip Stefanović

Izložba “Razgovor biljnog korenja”, Filip Stefanović

 

Da li ste “Fitoniju u Puli” radili za neku romantičnu dušu koja voli suvenir sa mora, lepog plavog Jadrana?

 

-Ne, to je zbog staklenog suda iskreiranog u Puli, a kupio sam ga na jednom sajmu antitviteta negde u Hrvatskoj.

 

Gde kupujete ovu silnu staklariju neobičnih oblika?

 

-Na više mesta, uglavnom naručujem iz Poljske. Većina se ručno izrađuje. Imam jedan akvarijum iz Japana.

 

Izložba “Razgovor biljnog korenja”, Filip Stefanović

Izložba “Razgovor biljnog korenja”, Filip Stefanović

 

U njemu su zlatne ribe?

 

-Da. Taj akvarijum je pravi japanski brend. Razlikuje se od drugih u kvalitetu i transparentnosti stakla (99,9 %). Transparentnost drugog akvarijuma, u kom takođe plivaju ribice, neke drugačije, je 98,7 %. To zvuči kao mala razlika, ali je to ustvari ogromna. Ribe biram prema samoj postavci unutar, prema njihovim bojama, načinu plivanja i njihovim karakterima. Od flore stavim više od četrdeset vrsta sa tri, četiri kontinenta. Neophodno je dobro isplanirati sve, recimo kako će svaka biljka izgledati u svom punom razvojnom stadijumu, ali i kakve su njihove pozicije u odnosu na druge, zbog senki…

 

Izložba “Razgovor biljnog korenja”, Filip Stefanović

Izložba “Razgovor biljnog korenja”, Filip Stefanović

 

Zašto u drugom akvarijumu dominira ogromna grana?

 

-Ona me je inspirisala. Tu vrbu sam nabavio od čoveka koji iz Dunava vadi te panjeve. Zlatno pravilo je da se za akvarijum ništa od materijala ne uzima iz prirode, osim određenih vrsta koje mogu, jer ove sisteme mogu da naruše razne bakterije i paraziti. Naime, koliko god ovi sistemi delovali prirodno, oni su ustvari hibridni. To je njihov paradoks i dualnost. Ova grana vrbe je najmanje pedeset godina bila u reci, što znači da je dobro natopljena vodom, a onda sam je još i prokuvao i obradio hemijski, što znači da je potpuno bezbedna za ribe i da stoji u akvarijumu s vodom.

 

Izložba “Razgovor biljnog korenja”, Filip Stefanović

Izložba “Razgovor biljnog korenja”, Filip Stefanović

 

Kada se pogledaju skupa svi izloženi radovi, a i svaki ponaosob, glavna asocijacija je ipak Japan?

 

-Sve ovo i potiče iz Japana, a time sam počeo da se bavim proučavajući estetiku zen bašto. One su ustvari prvi oblik od strane prirode iskreiran od samog čoveka. Stoga mi je zen bašta u samoj estetici, ali i filozofiji dosta bliska. Dosta je u simbiozi i skladu sa mojim estetskim načelima. Dakle, Zemlje izlazećeg sunca je bila u fukusu mog istraživanja.

Povezane vesti

Popularno

Najnovije

fadolinka-maja-milinkovic-koncert-2022
12. Ethno Fusion Fest otvara nestvarna Fadolinka
svetski-festival-pantomime
Svetski festival pantomime: Predstavljen bogat program
Agents-Of-Time-zurka-barutana-2022
Agents Of Time: Italijanski duo stiže u Beograd
Letnji-Gradski-sajam-knjiga-kc-grad-2022
Letnji Gradski sajam knjiga + predstavljanje dve knjige
Omaž-Vasku-Popi-narodna-biblioteka-srbije2022
Omaž Vasku Popi ciklusom „Pisac u biblioteci, večeri na Kosančiću“

Pozorište