U Knez Mihailovoj kod Francuskog instituta u Srbiji u popodnevnim satima ovih dana gužvu stvara nekoliko stotina ljudi… Prolaznici oduševljeni performansom brejkdensera koje nagrađuju gromkim aplauzom. I mi smo prišli da vidimo plesne akrobacije nekoliko mladića.
Oni nisu novost u centru grada, ali iz godine u godinu ne prestaju da privlače isti broj ljudi koji su iznova impresionirani koreografijama. U ritmu hip hopa rade stoj na rukama, uzdužu se u vis oslonjeni na jednu ruku, vrte se na glavi, a sve druge pokrete koji se nižu kao na ubrzanim filmu teško je i propratiti.
Reč je o profesionalnim plesačima Srđanu Poštinu, Milošu Hiniću, Željku Miliću i Adamu Masadu predvođenih najpoznatijim beogradskim brejkdenserom Anđelkom Pavlovićem, koji je govorio za naš portal. Upitali smo ga kako ljudi reaguju na „vratolomije“.
-Oduševljeni su. Ne čudi što nas toliko gledaju, slikaju, snimaju i aplaudiraju nam. Često ljudi neraspoloženi zastanu, a posle nekoliko trenutaka izmamimo im osmehe na lica. Navikao sam na takve reakcije, mada sam ovakvu vrstu performansa izvodio i ranije na hrvatskom primorju, najviše u Poreču, sa drugom ekipom, pa tek onda u Beogradu. Zanimalo nas je da čujemo i kako je biti brejkdenser u Srbiji.
-Nije lako nigde, u smislu što je to fizički naporno, posebno kada izvodimo ekstremne pokrete, dok se vrtimo na glavi ili leđima. Međutim, nije to toliko opasno kao što izgleda. To ukažemo i roditeljima čija deca žele da upišu školu brejkdensa. Sve se radi postepeno, niko ne počinje tako što pokušava da se vrti na glavi… Kada je o toj tački reč, neko je lakše, a neko teže izvodi, zavisi od fizionomije glave – objašnjava Anđelko Pavlović. Dodaje da njegovi drugari i on od Grada Beograda imaju dozvolu za ovaj ples, a sve što od ovog hobija zarade jeste novac koji prolaznici ubace u kutije, te da igraju iz ljubavi.
-Svuda mi nastupamo, ne samo u Knezu. Igrali smo i na koncertima poznatih pevača, u njihovim spotovima, filmovima i TV serijama, gde god nas pozovu. Nekoliko nas radi i kao kaskaderi, a nastupali smo na niz muzičkih i sportskih manifestacija – priča Anđelko Pavlović.
Kao i većina njegovih vršnjaka, brejkdensu se posvetio kao tinejdžer, devedesetih godina, gledajući TV Košavu, Vivu, MTV, filmove poput „Flešdensa“, a onda su krenuli u specijalizovane plesne škole koje su počele da se otvaraju.
-Brejkdens je u celom svetu postao popularan osamdesetih, pa i kod nas, a nastao je sedamadeseth u njujorškim getoima, na ulicama i podrumima blokova pošto su Afroamerikanci i Latinoamerikanci eksperimentisali sa muzikom i plesom, jer im nije bilo dozvoljeno da idu na disko žurke – podseća Anđelko Pavlović.
Naš sagovornik ističe da je brejkdens nedavno priznat kao sportska disciplina i da će učestvovati na predstojećim Olimpijskim igrama u Francuskoj. Iako je ovaj neverovatni ples koji je zaludeo planetu nastao u Americi, ubedljivo najbolji brejkdenseri su Rusi.
Foto: Instagram i Rebelgrade.com
