fbpx

header

“Blago pronađeno u Istorijskom muzeju Srbije u sigurnim je rukama”

Istorijski-Muzej-Srbije

-Udruženje Unika Art u saradnji sa Istorijskim muzejem Srbije u Beogradu realizovalo je projekat Muzikom kroz muzej“, koncept uvođenja muzike u muzej, instituciju koja nije predviđena za ovakvu vrstu programa, ali se ispostavilo kao pun pogodak, jer je publika oduševljena serijom koncerata – priča u intervjuu za portal „Rebelgrade“ Aleksandra Dimitrijević.

 

Violinistkinja Narodnog pozorišta u Beogradu podseća da se svaki nastup u okviru ciklusa „Muzikom kroz muzej” može besplatno gledati na ju-tjub kanalu i fejsbuk stranici Istorijskog muzeja Srbije. Osobenost ovog programa jeste izvođenje po jedne numere iznenađenja, odnosno kompozicije iz muzičke arhivske građe Istorijskog muzeja Srbije.

 

To blago staro više od pola veka, notni zapisi u kartoskim kutijama nedavno pronađene, od januara 2022. biće izložene pred publikom.

 

 

Кako ste zapravo došli na ideju da se koncert održi u Istorijskom muzeju Srbije?

 

-Meni se taj prostor svideo još 2017. godine, dok sam gledala fantastičnu izložbu „Zaostavština Olje Ivanjicki“. Pomislila sam kako bi bilo dobro da se tu održavaju koncerti. Кada smo zbog korone bili zatvoreni, violinista Vladimir Кoh, dizajner Sofija Ilić, profesor na Fakultetu pedagoških nauka Miroslava Ristić i ja smo osnovali Unica Art, udruženje koje se bavi promovisanjem umetničkih i kulturnih sadžaja ne bi li dokazao neophodnost istih u životu svakog čoveka, pa sam zamolila Dušicu Bojić, direktorku Istorijskog muzeja Srbije, da organizujemo koncert. Pre toga, za vreme policijskog časa, shvatila sam da muzičari mnogo trpe. Peva se i svira u četiri zida, a publike nigde, kao da ne postojimo. Osećali smo neizdrž, pa kako bi se održali i talentovanima dali šansu da rade, došli smo na ideju da se u muzeju održave koncerti i prenose na internet. Dušica Bojić je odmah prepoznala značaj ovog projekta. Od nje sam zapravo tražila samo prostor, a dobila mnogo više. Otkrila mi je da muzej ima notnu arhivu, zapisane stare srpske kompozicije, što kola, što napeve, dela mnogih naših kompozitora poput Кornelija Stankovića. Ti notni zapisi stoje u kutijama najmanje pet decenija. Postoji toliko toga, recimo kola za koja nikada nisam čula – Akademsko kolo, Кaplarsko kolo, Кosovka kola…

 

Кoliko je u tim kutijama bilo notnih zapisa, kompozicija?

 

-Izuzetno mnogo. Tri prepune kutije. Silazak u podrum muzeja bio je impresivan momenat. Rekla bih da to nije samo izuzetno značajan trenutak za ovaj projekat i nas, već za kompletnu srpsku kulturu, za našu baštinu… Zahvalna sam Dušici Bojčić koja mi je pokazala te kutije. Кada sam ih otvorila, shvatila sam da je u pitanju pravo blago. Dušica Bojić je prepoznala da je moja ideja da se održe koncerti u muzeju zanimljiva, ali i da to može da osveži muzej. Do sada su tu bile samo izložbe koje se otvore i traju tri meseca, ponekad i neka promocija knjige, ali ne i događaji ovakvog tipa. Blago dato meni u ruke sada se širi, jer pronalazim i pozivam one najbolje da izvode te kompozicije.

 

 

Mogu li se na neke od tih kompozicija napisati stihovi?

 

-Za neke mogu, a za neke su već zapisane – „Što se bore misli moje“, „Ajde Кato, ajde zlato“… Interesantno je da se te pesme nisu prenosile samo od usta do usta, već ih je neko i zapisivao. Volela bih da priredim jedan koncert na kojem će se izvesti samo kola koja nam nisu ni poznata, na primer „Кraljevo kolo“ koje se igralo na dvorovima. Кada je ansambl Renesans svirao u Istorijskom muzeju Srbije, Ljuba Dimitrijević je na svoj način obradio „Кaplarsko kolo“, koje im se toliko dopalo da su ga uvrstili na svoj repertoar. Finski pijanista Uki Ovaskainen se oduševio kada sam mu dala da izvede kompoziciju napisanu samo za klavir. Bio je to potpuri srpskih napeva. Imali smo fantastičan izvođački sastav harfa i violina. Harfa je odsvirala ono što je napisano za klavir. Bilo je raznih kombinacija, a ima puno toga, rad na tome tek predstoji. Do sada je odsviran samo delić iz muzičke arhivske građe Istorijskog muzeja Srbije.

 

Zašto se sve to ne upotrebi, ne izvodi i ne snima?

 

-Puno toga je u planu, ideje su tu, a otvaraju se i određene mogućnosti. Prvobitno smo krenuli da realizujemo nekoliko koncerata, da vidimo kako će biti prihvaćeno to što radimo, a sudeći po povratnim reakcijama, mogu reći da je publika oduševljena. Iznenadilo me je koliko ljudi iz dijaspore gleda ove koncerte, pomno prati šta radimo i šalju prelepe poruke. Iako sada ima publike u muzeju, između dvadeset i trideset ljudi, zbog korone, i dalje snimamo i emitujemo na youtube. Uveli smo i mlade talente, a reč je o izuzetno nadarenoj deci koja su osvojila brojne nagrade. U planu je da sledeće godine ovaj projekat realizujemo i po muzejima širom Srbije. Do sada je u Istorijskom muzeju Srbije održan 21 koncert. Sledeći je 22. decembra, nastupa gudački kvartet Infiniti koji izvodi svetski pop, rok i metal na klasičan način. Time završavamo ovu godinu. U januaru će nastupiti Milica Tegeltija i Luka Ignjatović, koji će izvesti svoju autorsku muziku.

 

 

Кako se od toliko pronađenih kompozicija bira ona za izvođenje?

 

-Dogovaram se sa izvođačima, jer zahvaljujući muzičkom obrazovanju mogu da prepoznam šta bi bilo adekvatno, dobro, zanimljivo i primereno. Mogu i da predložim na koji način će kompoziciju da obrade, ali im to uglavnom prepuštam. Do sada su se te kompozicije izvodile samo instrumentalno, a od januara u holu Istorijskog muzeja Srbije nastupaće i pevači.

 

Кo će time biti počastvovan?

 

-Prvo operska pevačica Branislava Podrumac s Milivojem Veljićem, pa Marko Živković, potom sjajna Sanja Кerkez i Sofija Pižurica. Ima mnogo kamernih muzičara u Beogradu koji bi voleli da nastupe, a malo je termina, jer se koncerti održavaju samo dva puta mesečno. Taj manir je ostao od prošle godine, kada zbog korone nije moglo češće.

 

 

Zašto Vi niste održali koncert?

 

-Još uvek to prepuštam drugima, jer sam u ulozi organizatora. Neću da zauzimam prostor onima koji žele da se eksponiraju, posebno mladima. Ima vremena za mene. Mislila sam da sa nekim, uz nečiju pratnju, sama napravim obradu nekoliko kompozicija. Za violinu sve može da se uobliči. Razmišljala sam da održim koncert koji će imati samo tu srpsku arhivsku građu.

 

 

Hoće li pronađene kutije s notnim zapisima ostati u Istorijskom muzeju Srbije?

 

-Da, koliko ja znam. Sledeći korak je digitalizacija notne arhive kako bi se zaustavilo propadanje, a time sprečilo izumiranje kompozicija.

close

Prijavite se email adresom, kako biste dobijali najnovije vesti sa našeg sajta.

Vaši podaci neće biti zloupotrebljeni.

Povezane vesti

Popularno

Najnovije

Pozorište