fbpx

header

Intervju Stevan Aleksić: „Crtež, odnosno linija je EKG autora“

Stevan Aleksić

Osim što je vizuelni umetnik, scenograf, ilustrator i profesor na Fakultetu savremenih umetnosti u Beogradu, može se reći da je Stevan Aleksić urbana figura srpske kinematografije, jer je tvorac fantastičnih plakata i starih i novih filmova.

 

Da je neprikosnoven u ilustraciji postera potvrdio je i prestižni svetski sajt AMP – Alternative Movie Posters, svrstavajući ga na treće mesto svoje čuvene liste za filmski plakat Terminator 2: Sudnji dan.

 

Zasigurno će vas oduševiti silni njegovi radovi koje je postavio na instagram profilu „stevan_aleksic_art“, koji su nakon komplimenta Žan Kloda van Dama zapratili filmofili širom planete.

 

Stevan Aleksić

Stevan Aleksić

 

Kako nastaje plakat, scenografija ili filmska skica?

 

-Ono što vezuje filmski plakat, scenografiju i prostorne koncepte jeste besprekoran crtež. Ima jedan citat koji kaže: „Crtež, odnosno linija je EKG autora“, što je apsolutna istina. Dakle jedan plakat ili scenografska skica, nastaju traganjem za kompozicijom, višednevnim iscrtavanjem karaktera i prostora. Kada je u pitanju scenografija, tačno je da je moj omiljeni segment crtanje važnih scena, kadrova, udaranje temelja. Kada pažljivo pročitam scenario ili književno delo po kome je planiran film, prvenstveno se fokusiram na suštinu, na centralna zbivanja, koja u meni probude maštu. Vidim jasno slike, atmosferu u kojoj se odvija radnja, u kojoj ima pregršt zanimljivih događanja, te vapi za likovnim opisom. Istraživanje prostora u službi filmskog dela slično je detektivskom poslu. Što više informacija pružiš o jednom periodu u kome se odigrava priča, o okolini u kojoj jedan karakter diše, time potpomažeš ubedljivosti i verodostojnosti dela, likovno objašnjavaš emotivno stanje karaktera u datoj vremenskoj liniji, u prostoru koji ga okružuje saznajemo kakav je on čovek. Od epohe do naučne fantastike, vizuelizacija je ključna. Pravljenje skica, crtanje i kolorisanje je najlepši proces. Kada je u pitanju rad na ilustaciji plakata, uvek imam jasnu viziju kako će izgledati. Često kada pomislim da sam posao završio, sutradan se desi da izmenim poneki detalj. Dugo posmatram plakat, a kada steknem osećaj da me u potpunosti zadovoljava celina, da je dovoljno uzbudljiva kako koloristički, tako scenama u kojima se odvija određena akcija, spreman sam da stavim potpis. Pred sam čin kreiranja, pogledam film kako bih definitivno odlučio koje ću frejmove izdvojiti kao uzorke po kojima ću ilustrovati. Izvučem karakteristične kadrove, u kojima glumci imaju specifične izraze lica kakve pamtimo, zatim napravim kompoziciju. Definišem izraze glavnih aktera, atmosferu i kolorit. Proces crtanja jednog plakata traje od 7 do 10 dana. Kada je plakat završen, šaljem ga na štampanje u formatu 50 x 70 cm.

 

Stevan Aleksić

Stevan Aleksić

 

Uglavnom radite plakate kultnih filmova jugoslovenske kinematografije. Znači li to da Vam oni iz recimo devedesetih nisu tako inspirativni za rad?

 

Ima izuzetno dobrih filmova koji su nastali što na samom pragu devedesetih, to sredinom, pa i krajem dekade. No kako sam ja neko ko je zarobljen u osamdesetim godinama, ko crpi inspiraciju iz filmova i muzike takozvane „zlatne dekade“, startovao sam svoj projekat vraćanja slave ilustrovanom filmskom plakatu baš onim naslovima koji su rođeni u tom jedinstvenom, plodonosnom periodu koji je bio obeležen ponajviše dobrim komedijama, porodičnim temama i ponekom akcijom. Devedesete su donele mrak, teške ratne teme, a kako je moja generacija prilično osetila te strahote, cepanje velike zemlje u kojoj smo rođeni, surove sankcije, embargo, nemaštinu, sušto preživljavanje, imam blagi otklon prema tom segmentu na vremenskoj liniji. Ipak, na mojoj listi za uraditi, nalazi se dobar broj filmova koji je nastao mučnih devedesetih, tako da me čeka dosta posla.

 

Stevan Aleksić

Stevan Aleksić

 

Ljubitelji umetnosti ne prestaju da se oduševljavaju Vašim radovima, što govori izuzetno visok broj šerovanja na društvenim mrežama. Javljaju li Vam se tvorci i junaci starih filmova i TV serija kada vide svoje delo ili sebe u novom ruhu?

 

-Stekao sam dosta poštovalaca ideje vraćanja slave filmskom plakatu. Izuzetno sam zadovoljan kako reaguju kolege umetnici, prijatelji i ljudi koji prate moj rad. Svi se slažu oko ideje čuvanja sećanja na kultne filmove. Veoma mi znači što su značajni filmski autori videli moj angažman i pohvalili misiju, a imao sam veliku čast da se sretnem sa mnogim rediteljima, scenaristima, glumcima kultnih ostvarenja jugoslovenske kinematografije, kojima sam uručio ilustrovane plakate filmova iza kojih oni stoje kao autori. To su Đorđe Kadijević, Predrag Perišić, Dejan Karaklajić, Milovan Vitezović, Zoran Amar, Joca Jovanović, Darko Bajić, Bojana Maljević, Dragan Bjelogrlić i mnogi drugi. Bilo mi je zadovoljstvo da sa nekima od njih dugo evociram uspomene na zlatan period kinematografije.

 

Stevan Aleksić

Stevan Aleksić

 

Kažete da dnevno uradite nekoliko skica i crteža „tek toliko da ruka i oko budu u formi“. Šta radite sa tim silnim radovima?

 

-Smatram da svaki ozbiljan umetnik jeste disciplinovan, tako što svaki dan održava kondiciju tako što uradi barem pet skica. Izuzetno je važno da ruka i oko budu u komunikaciji, u konstantnoj vezi, a to se vežba čitav umetnički život. Na taj način stiče se rutina, te lagano može da se utisne na papir, apsolutno sve što se zamisli. Ti silni radovi, skice i crteži imaju svoje mesto, nešto slično arhivu. Dremaju u velikim mapama, fasciklama, među čvrstim koricama, pažljivo razvrstani, čekajući izložbe. S obzirom da predajem na Fakultetu već 15 godina, svojim studentima neprestano ponavljam da je ključ uspeha, biti disciplinovan u poslu, i kao papagaj im dosađujem da moraju na dnevnom nivou da urade što veći broj skica.

 

Stevan Aleksić

Stevan Aleksić

 

Fotografi kažu da im je najteže da ovekoveče kamen i vodu, a šta crtačima, ilustratorima stvara najveće muke?

 

Ne mogu reći da je muka, ali je dugotrajan proces u samom početku, da autor jasno definiše svoj stil, po kome će biti prepoznatljiv. Taj umetnički dojam, pečat koji će ostavljati, po kome će ga lako čitati, stiče se priličnom kilometražom. Talenat je naravno rezervoar, ali nije presudan. Najvažniji je taj uporan, udarnički rad, učenje od strane velikih majstora, efektno pronalaženje uzora, prisvajanje dobrih caka. Formula koja se na kraju iskristališe, biva samo vaša. Dakle taj „kod“  pruža mogućnost umetniku, da do rešenja dolazi lakše. Šta god da se tretira na papiru ili platnu, od prostora, preko likova, svojom crtačkom veštinom, kolorisanjem, teksturama, senkama, planovima, kadriranjem, akcentovanjem, izrazima, dramom, stvaraju se čuda.

 

Stevan Aleksić

Stevan Aleksić

 

Jeste li mogli da zamislite da ćete jednog dana oduševiti junaka iz svog detinjstva – Žana Kloda van Dama, koji je Vaš rad, ilustrovani plakat filma „Lionheart“ podelio na oficijelnoj stranici?

 

Da mi je neko rekao, pre 30 i kusur godina, da će moj junak Van Dam, da jednoga dana primeti moj rad, koji će biti omaž njemu i kultnim ostvarenjima uz koja rastem, ne bih mu verovao. Ovo je već drugi put da je čuveni Žan Klod Van Dam primetio moju ilustraciju i uz zahvalnicu podelio na svojoj oficijelnoj Facebook stranici. Prošle godine sam uspeo da ga oduševim rešenjem plakata za kultni film „Kik-bokser”, te ga je on podelio uz komentar: „Prelepo. Dopada mi se”. Njegova objava dobila je preko 100.000 lajkova, a njegovi pratioci podelili su je više od 3.000 puta. Ove godine sam ilustrovao plakat za podjednako značajan film u njegovoj karijeri, koji je na samom startu devedesetih, obeležio odrastanje moje generacije. Reč je o filmu „Lionheart“ (1990). Ovo ostvarenje učvrstilo je poziciju Žan Kloda Van Dama, kao jednog od vodećih junaka akcionog – borilačkog žanra. VHS kaseta vrtela se nebrojeno puta u našim video playerima. Izuzetno sam srećan što je jedinstveni Van Dam još jednom reagovao na moju akciju i odmah je postavio plakat na svom profilu uz komentar: „I love it. Meci beaucoup“.

 

Stevan Aleksić

Stevan Aleksić

 

Da li Vam se nakon toga neko iz belog sveta javio i zatražio neku saradnju?

 

Već pet godina ilustrujem filmske plakate, tako da je ovo priznanje znak da sam na dobrom putu i da treba da nastavim. Wb-sajt AMP je renomirani svetski trezor u kome se svaki dan skladište ilustrovani filmski plakati koje kreiraju umetnici, ilustratori, grafički dizajneri širom planete. Veoma sam ponosan što se u toj neverovatnoj galeriji nalazi deset mojih radova. Najdraže mi je to što sam plakatom za „Terminator 2: Sudnji dan“ uspeo da se nađem na trećoj poziciji TOP 10 liste, iz razloga što je taj film jedan od bitnjih naslova uz koji sam takođe odrastao, velika inspiracija, kao i jedno od najznačajnijih ostvarenja u kinematografiji našeg vremena. Mnoge kolege ilustratori iz čitavog sveta mi se javljaju sa rečima hvale. Razmenjujemo iskustva i kontakte. Do sada se desilo nekoliko sjajnih saradnji, a trenutno radim plakat za jednu veliku filmsku kompaniju. Ne smem ništa da otkrivam. Uskoro sledi iznenađenje.

 

Stevan Aleksić

Stevan Aleksić

 

Vrlo ozbiljni autori plakata, pravi umetnici, sedamdesetih i osamdesetih godina, neretko su bivali cenzurisani, jer su u svojim radovima omladini tada našeg socijalističkog društva slali određene poruke. Kome i kakve poruke danas Vi šaljete?

 

Ono što je najvažnije jeste da svojim radom inspirišem mlade, one koji ne znaju mnogo o prošlim vremenima, koji nisu svesni kakav je život živela moja generacija i koji ne poznaju dovoljno jugoslovenski film. Dobio sam mnogo potvrda koje govore da se mladi ljudi, kada ugledaju moje ilustrovane plakate, odmah odlučuju za potragu određenog filma na internetu. Dobijaju veliku želju da pogledaju te stare domaće filmove, jer im plakat probudi interesovanje. Poruka koju šaljem jeste – pogledajte stare dobre domaće filmove jer ćete tako upoznati bolje naš narod, mentalitet, u potpunosti spoznati sudbinu čoveka na našem prostoru, istoriju jedne fascinantne zemlje koja odavno ne postoji. Znaćete ko smo i gde smo bili, a ko smo i gde smo sada. Što je najinteresantnije shvatićete da smo bili ogromna sila kada je kinematografija u pitanju.

 

 

Budući da je sada zahvaljujući medijima sve dostupno, na telefonima se u sekundi prosleđuju vizuali, koliko ima potrebe za efektnim i umetničkim plakatom?

 

Živimo u digitalnom dobu, eri vladavine interneta i komunikacije na klik. Kao što su filmovi u visokoj rezoluciji dostupni jednim pritiskom miša, tako je i reklama za njih prisutna svuda u univerzumu mreže kako bi nam skrenula pažnju na aktuelni naslov. Filmski plakat nikako nije prevaziđen, on se lagano vraća na velika vrata u filmskim studijima koji shvataju njegovu važnost i dugu tradiciju. Pomenuću IMDb (Internet Movie Database) sajt, koji je ažuran u prezentaciji trejlera i plakata za dolazeće naslove, te tamo možemo imati prvi susret sa oficijelnim reklamama za potencijalne blokbastere i sva ostala ostvarenja. Tu je i veći broj renomiranih stranih sajtova i blogova koji pridaju značaj plakatima kao i njihovim autorima. Pri svakoj većoj premijeri plakati se štampaju i krase bioskopske panoe, takođe dobijaju svoju ekstenziju u vidu velikih bilborda koji su uvek na vidnom mestu i mame gledaoce u sale.

 

Stevan Aleksić

Stevan Aleksić

 

Čini li Vam da će umetnički plakat, nacrtan, naslikan, proizveden u specijalno izrađenom kalupu, kako se nekada radio, potpuno nestati iz upotrebe, jer se vizuali izrađuju kompjuterski za nekoliko minuta?

 

Vizuelni marketing filma postao je još jedan kreativni nivo procesa stvaranja istog. I još uvek je. Uz trenutnu potrebu za brzo svarljivim promotivnim sadržajem na društvenim mrežama i u medijima, ikonografija filma sada ima manje prioriteta nego pre 30 godina, ali to je razlog više koji me tera da istražujem i vraćam se svakim danom sve više umetnosti filmskog plakata. Slika, na kraju krajeva, vredi hiljadu reči. Bez sumnje, ilustracija je vladala u zlatnom dobu Holivuda, sedamdesetih i osamdesetih. Umetnici koji su stvarali u tom periodu kreirali su neke od najpoznatijih plakata u istoriji kinematografije. Bilo je to vreme kada su ilustrovani plakati pomoću kojih su studiji prodavali svoje filmove imali jednake šanse da traju kroz vreme kao i sami filmovi. Bila su to umetnička dela – mukotrpno izrađena, izrazito atmosferska i estetski moćna. Od vitalnog je značaja da nas filmski plakati uspeju ubediti da izađemo i kupimo bioskopsku kartu. Onog momenta kada bi neko poželeo da poseduje filmski plakat na zidu svoje sobe, to je značilo da je marketinški potez postajao vredno delo, zasebna umetnička disciplina. Mene izuzetno raduje što se pojedini veliki reditelji bude iz sna, tog ružnog sna koji su donele devedesete kada su neutralisale ilustrovani plakat i postavile pravilo brze kompjuterske intervencije u vidu velikih glavudža glavnih gumaca i tu je bio kraj. Kventin Tarantino me je oduševio 2019. godine, jer je angažovao umetnika-veterana Stevena Chorneya da ilustruje tradicionalnom tehnikom plakat za „Bilo jednom u Holivudu“. Pre toga je Edgar Wright, 2017. godine angažovao ilustratora da oživi plakat za film „Baby Driver“. Zatim je tu umetnik Kyle Lambert koji je ilustrovao vizuale i plakate za Netfliksovu hit seriju „Stranger Things“ na insistiranje reditelja Matta i Rossa Duffera. Ovo su samo neki od primera laganog vraćanja ilustrovanog plakata na poziciju koju zaslužuje.

 

Stevan Aleksić

 

Koji rad ste najbolje unovčili?

 

U Srbiji je veoma teško adekvatno naplatiti umetnički rad. Iz tog razloga, sve više se okrećem stranom tržištu, što znači da sam najbolje naplatio plakate koji se tiču Holivudskih ostvarenja a poručivali su ih stranici širom sveta.

 

Stevan Aleksić

 

Tehnika napreduje iz dana u dan, izbor kućnih bioskopa i televizora je ogroman, pa čovek više ni ne zna za šta da se opredeli. Šta preporučujete?

 

Mogu reći da me tehnika od vajkada fascinira. Kao neko ko se profesionalno bavi filmom, stalo mi je da na odgovarajući način doživim sliku i zvuk, te sam veoma osetljiv na tehniku koja mi može pružiti satisfakciju u potpunosti. Najradije bih kupio pravi bioskop, ali pošto je to nerealno, moram se zadovoljiti mudrim odabirom televizora i ozvučenja. Ja sam okoreli kolekcionar originalnih izdanja filmova. Imam preko 4000 hiljade fabričkih original blu-ray filmova, isto toliko i Dvd izdanja, da ne pričam o VHS kasetama koje su danas artefakti. Dakle može se reći da živim u ateljeu koje je kao malo skladište ili muzej filma. Teško je danas da se čovek opredeli kada kroči u prodavnicu tv prijemnika, no trenutno se interesujem za Ultra HD 4K SMart model Sony ekrana od 85 inča. Uz dobar soundbar sa valjanim zvučnicima, biće prava zgoda za uživanje u original dikovima koji će se zavrteti u Ultra HD 4K & blu ray Panasonikovom playeru.

Povezane vesti

Popularno

Najnovije

Dyed-Soundorom-Apollonia-Barutana-2022
Dyed Soundorom iz Apollonie dolazi u Barutanu!
bjesovi-koncert-klub-fest-2022
Bjesovi nastupaju u Bašti kluba Fest
izlozba-tvoj-pogled-na-svet-2022
Otvorena izložba „Tvoj pogled na svet“
Belef
Otvoren 30. jubilarni BELEF predstavom "Drama o kraju sveta"
Weekend Bazzar 25. i 26. juna na Sava promenadi
Weekend Bazzar na Sava promenadi obećava ludi provod

Pozorište