U Likovnoj galeriji KCB-a, u Knez Mihailovoj 6, otvarena je jedna sasvim neobična izložba – “Pepa i tačka!”. Autoru Nikoli Velickom se Pepa Prase ukazalo kao odličan poligon za stiske vežbe, okvir koji mu je omogućio da se znalački poigrava, pre svega, različitim grafičkim i crtačkim postupcima.
Na ovoj izložbi može da se prati na koji se način jedna istaknuta figura dečijeg sveta, emancipuje od svog domicilnog okvira, nastavljajući svoj život u široj kulturološkoj sferi, postajući pop-ikona, znak vremena.
Nikola Velicki radi na Fakultetu likovnih umetnosti, kao asistent na grafičkom odseku, a do sada je priredio dvadeset samostalnih izložbi. Celokupno njegovo stvaralaštvo, kao i ciklus nadahnut Pepom Prasetom, odlikuje osvešćena infantilnost, igra, humor, poznavanje i poštovanje tradicionalnih grafičkih i likovnih tehnika i veština, otvorenost ka eksperimentu, kao i stvaralački duh kojeg bi mogli da označimo kao urbani primitivizam.
Kako Vas je inspirisalo Pepa Prase?
-Na Fakultetu likovnih umetnosti učio sam se da crtam po nekom modelu. Gledamo u model i crtamo, a sada kada sam postao stasao, postao otac, u moj život su došla deca, pa su mi modeli postali njihovi junaci iz crtanih filmova. I eto izložbe „Pepa i tačka!“, a mogao mi je model biti i Sunđer Bob. Ali, Pepa Prase je, ipak, simbol našeg vremena, pa sam se opredelio da ga nacrtam, naslikam i prikažem kroz svetlosne animacije. To je ustvari najšira interpretacija Pepa Praseta, tog ljudima poznatog čak bliskog junaka, pa stoga niko nema barijeru, prepreku da uđe u izložbeni prostor i pogleda postavku.
Da li ste deci nametnuli tog Vama dragog junaka, što neretko rade roditelji, ili se u porodicu Velicki spontano uselio?
-Potpuno spontano. Dok je žena bila trudna, internet je sam nudio, nametao crtane filmove. Kada su deca došla na svet, gledala su Pepa prase, pa sam ja počeo da ga crtam, a vremenom se tema širila.
Da li su Vam i zidovi stana oslikani u junake crtanih filmova?
-Ne, nikako, ovakvi radovi su samo za izložbene prostore.
Sve su veliki formati, a potpuno drugačiji rad je tehnika led neon, a i „džinovska čizma“?
-I to je nastalo spontano. Nije važno ni zašto, a ni kako. Izložba se ustvari zove „Pepa i tačka!“ upravo zato što ne želim da dajem dodatna objašnjanja. Tačke u crtanom filmu su i Pepine suze. Čizma je tu zato što Pepa Prase ide po kiši i šljapće po baricama. Prvobitno sam hteo da tu budu neke male čizmice, a onda došao na ideju za ovu veliku.
I duhu izložbe je i Vaša majica?
-E, to je rad mog petogodišnjeg sina Sretena, nacrtao je dinosaurusa, zaključuje Nikola Velicki.
