– “Triptaminska injekcija” je mala provokacija na vakcinu protiv korona virusa, dodatak malo seratonima i nekih drugih stvari, a u suštini to o izložbi slika. Na platna sam preneo mnogo toga iz astrala, iz snova, mojih vizija, te iz raznih nekih momenata. Slike su dosta apstraktne i zanimljive, što bi rekli ljudi, šarene – rekao je u intervjuu za “Rebelgrade” Karlo Zagorac uoči otvaranja njegove izložbe u Galeriji N.EON.
Izložba “Triptaminska injekcija” govori o materijalnom, duhovnom, transcendentalnom i astralnom poimanju umetničkog putovanja na koji je Karlo pošao. Najpoznatiji triptamini su serotonin, hormon sreće i melatonin, hormon tame. U grupi triptamina nalaze se i druga biološki aktivna jedinjenja poput neurotransmitera ili halucinogena. Karlove slike su materijalizovani segmenti njegovih vizija u izmenjenom stanju svesti, njegovom ličnom putovanju kroz astral, a ovom izložbom on nas poziva da mu se na tom putovanju pridružimo.
Karlo Zagorac / Foto: Rebelgrade
Kada kažete “vizija”, mislite na onu iz ličnog života ili generalno?
-Na ovo drugo, vidim nešto kao svaki umetnik. Volim da se igram sa bojama, a dok to radim, setim se nekog sna, pa ga naglasim. Ove slike su zapravo i moji snovi… Paralelno sa tim, uz ono što usnulo oslikam, volim i da sviram, a tu je moja muzika za gledanje ovih izloženih slika. Reč je o “Changa Project” koju izvodim sa drugom Dejanom Tomkom. Pokušavamo da to što je na slikama, dočaramo ambijentalno, sa zvukom. Dakle, ovo je jedan multimedijalni spoj, jer smatram da tako treba sa dočaram suštinu onoga što je na platnu, a može se reći da je to jedan moderniji pristup. Ovo je moja prva samostalna izložba, a ona je deo program Galerije N.EON – “Buđenje usnulog dara”. Nadam se da će se moj dar tek buditi i da ću biti uspešan slikar.
Vi ste frizer, ali rođeni umetnik, što se može videte i po enterijeru i ambijentu Vašeg salona, ali kako ste se latili četkice i kista?
-Iz dosade, dok sam bio u karantinu.
Karlo Zagorac / Foto: Rebelgrade
Kažete da ste naslikali ono što ste sanjali, a šta je bilo najuzbudljivije što ste tamo videli, doživeli?
-Sve i svašta, a najpre ono po čemu sam i nazvao izložene slike – “Sunce”, “Mesec”, “Šaman”, “Centar univerzuma”, “Sveru čestica”, “Zemlju”, pa čak i “LSD”. Potom “Kosmičko oko” i “Kosmički poljubac”, dakle kosmos kao neki astral.
Jeste li tumačili te uzbudljive snove?
-Ne, nikako. To je više odraz mog duhovnog putovanja na kom vidim puno toga. Nešto od toga ostane u sećanju, a nešto tek prepoznam dok slikama.
Karlo Zagorac / Foto: Rebelgrade
Kada tako kažete, zvuči pomalo ne samo tajanstveno, već i misteriozno, pa bi se moglo naslutiti da ste otvorili “treće oko”?
-Suštinski da, kao vanzemaljac na Zemlji. To kao pojavu odavno smo počeli da priznajemo, ali u nju suštinski niko ne veruje. Mogao bih reći da sam vanzemaljac, jer imam talenat, želju, ideju, što mi je skupa neko iz kosmosa poslao. Imam želju da to realizujem, a šta će to biti, ne znam, jer svi smo mi deo nekog lanca iz kosmosa. Na drugima je da tumače moje delo. To ustvari i jeste poenta umetnosti, da svako u apstraktnoj slici pronađe nešto što mu je interesantno, baš kao što sam i ja nešto apstraktno video u svojim slikama. Dakle, neka svako tumači slike na svoj način, što suštinski i jeste najuzbudljivije. Ovo nije u pitanju neki realizam, kada je sve lepo tehnički urađeno, i tome svaka čast, ovde je poenta da se čovek zaigra sam sa sobom. Kao kada gledamo u oblake i prepoznajemo oblike, pa naš mozak traži objašnjenje onoga što vidimo, tako je isto i u apstraktnoj umetnosti. Mozak traži oblike da bi obajsnio sebi ono što vidi, a onda povezuje sa svojom svešću, odnosno podsvešću, tako da ne bih ja tumačio svoje slike, već to prepuštam drugima.
U svet Vaših boja na platnu posetioce uvodi, ali i navodi na tumačenje?
-Ovo je eksperimentalna muzika koju radim sa svojim genijalnim drugom Dejanom Tomkovim. Muzika je malo čudna, nije da kažem standardna, uobičajena, pa se kao takva ne može nigde svrstati. To je miks svega i svačega, fuzija raznih pravaca, kakva muzika danas i jeste. Ovo je zapravo world music. Dejan i ja radimo ambijentalnu muziku pokušavajući da u nju unesemo atmosferu sna i izmenjenog stanja sveti.
U svetlu neonskih lampi kod Brankovog mosta
Pre dve godine beogradska Galerija N.EON pokrenula je program otkrivanja talenta za slikanjem kod ljudi koji su se do tada bavili sasvim drugim zanimanjem, a koji su osećali da u sebi nose taj dar. U jednom trenutku svog života, ti ljudi ponovo otkrivaju usnuli dar, a Galerija N.EON im otvaramo vrata da javnosti predstave svoje radove.
