„Samo nežno prema sebi“ i „Kada budeš bila spremna“ – su dve rečenice koje sebi ponavljamo od kako su se pojavile. Idejni tvorac projekata jeste Jana Oršolić.
Ljubav prema dizajniranju fontova se može videti iz ova dva projekta, ali i izložbe „Healing playlist“ koja je održana u aprilu ove godine. Njene poruke su više od pukih reči. One se preslikavaju na život i prožimaju svakog dana bez ikakvog forsiranja.
Foto: Instagram
Kako si došla na ideju spojiš stihove pesama i zvuk i povežeš nas na jedan specifičan način? Sama izložba nosi naziv „Healing playlist“, te se može zaključiti, ali šta je tebe pokrenulo da spojiš Madonu, Blur, Vlada Divljana, Black…?
– Nekoga u mirno stanje ankeruje muzika. Nekoga pevanje. Nekoga ples. Nekoga kaligrafija. Mene sve to i pojedinačno, a zajedno… Simfonija. Svu ovu muziku sam odavno znala. U poslednjih godinu i po dana su reči pesama iz ovog niza došle do mene na sasvim drugačiji način. Kao da sam ih po prvi put zaista ČULA. Solidan deo izložbe je otišao u ruke prijatelja koji su bili inspiracija i podrška u trenucima koje pesme i njihove atmosfere ilustruju – započinje Jana Oršolić svoju priču za Rebelgrade.
View this post on Instagram
Uporedo, Jana je i profesorka na Fakultetu primenjenih umetnosti na predmetu Pismo. Ima priliku da mladima pomogne da svoje ideje pretvore u delo. Jana im pomaže da se forimiraju, ne samo tehnički u poslu, već i kako da spoje posao i ljudskost u sebi, ali i kako da pravilno iskomuniciraju svoje ideje.
Kako uspevaš spajaš sve i kako nalažiš vremena?
– Do nedavno nisam bila svesna ni koliko gazim svoje granice, ali ni koliko sam zapravo operativna, fokusirana, sposobna. Sve više cenim sve svoje veštine i znanja koje slažem, taložim i deljem od kad sam ušla u posao sa 16 godina, a do nedavno sam ih uzimala zdravo za gotovo. Bolje pratim i brže osetim kad je vreme za pauzu. I tokom jednog dana, a i u krupnijim vremenskim opsezima.
Šta najčešće govoriš svojim studentima, koja je to smernica koju nikada ne izostavljaš? Čime bi trebalo da se vode u poslu? A i šta su oni tebe naučili?
– Baš bih volela da njih to neko pita. Ponekad dođe do mene nešto od njihovih komentara i to mi bude baš dragoceno. Čujem ih da su kod mene videli ljubav prema poslu, i dizajnerskom i nastavničkom, da osećaju da je to za mene više od posla, da je to moj poziv. Ja bih rekla da studenti kod mene mogu da dobiju siguran prostor u kom mogu da krenu ili da nastave intenzivno da ispoljavaju, neguju i uče da vizuelno artikulišu svoju autentičnost.
View this post on Instagram
Ideju kako da nežnost prenesemo u stvarni život dala nam je upravo Jana. „Naterala“ nas je da usporimo, pustimo da stvari idu svojim tokom i izvučemo se iz mašine u koju se lako upletemo. Podsetila nas je da grub pristup prema sebi ništa dobro ne donosi, već je bitno znati kada je vreme za pauzu. Isto tako i kada sebe da nagradimo, zagrlimo se i potapšemopo ramenu i kažemo „idemo dalje“. „Nežni aktivizam“, kako ga i sama naziva, došao je kao poručen u trenutku kada je to najviše bilo potrebno.
„Samo nežno prema sebi“ je sada već više od projekta. Tu su saradnje sa mnogim brendovima, išlo se u više pravaca… Gde je sada „Samo nežno prema sebi“ u odnosu na pre godinu dana?
– Teče, ali ne talasa. Ide svojim tokom, sad je u solidno prokopanom koritu. Ja manje upirem, pratim svoj osećaj i kapacitete bolje nego ranije. Postajem sve nežnija prema sebi pa se to preliva i na ovaj projekat.
View this post on Instagram
Kako doživljavaš sreću i šta za tebe ona predstavlja?
– Za mene je sreća povezanost sa sobom i drugim ljudima, miran nervni sistem koji ima mogućnost da vidi i oseti da je svet dobro i sigurno mesto. Sreća je odsustvo straha i ankerovanost u prisustvu ljubavi.
Radiš li na nekim novim stvarima?
– Ova dva najnovija koje smo pomenuli nastala su mimo bilo kakvog plana i dali su mi više nego bilo koji planirani projekat. Sada mi se sviđa da tako lako i protočno koračam kroz život i posao, da osluškujem šta mi dolazi i uhvatim talas koji osetim kao svoj.
Šta te pokreće u radu i kako izgleda tvoj kutak za rad? Gde crpiš inspiraciju?
– Pokreću me promene stanja, raspoloženja, sezona, scenografija, mirisa, boja. Sve, svašta. Sve sam manje vezana za jedno jedino mesto i specifične alate za rad. Gde god je crni brush marker, iPad, četka i papir, kompjuter… Napraviću kutak za rad. Kafić, studio, selo, dnevna soba, park… Ne biram. Na mestu gde baš sedim i radim okružena sam probnim printovima aktuelnih projekata, katalozima papira, „Pantone“ kartama, palo santom, selekcijom kristala. Pred očima su mi i računi koje treba platiti, „samonežno“ nedeljna agenda u kojoj rukom pišem dnevne obaveze, matcha latte ili orange juice i mineralna voda 50/50.
View this post on Instagram
Ko ti se nalazi na listi želja brendova sa kojim bi volela da sarađuješ?
– Nemam listu želja. Spremna sam na iznenađenja.
Malo o Beogradu…
Beograd je, kako i sama kaže, deo njenog identiteta, iako se uvek rado vraća Rovinju. Zajedno sa gradom Beogradom se menja, ali i rastu. Jana nam je ispričala koji joj je omiljen kutak, gde otići na ručak, ali i gde se okrepiti.
Kutak u Beogradu.
– Volim da sedim sa dragim ljudima u kafeu Skica na Kosančićevom vencu, da pređem peške preko Brankovog mosta, prodavnicu umetnickog pribora u Golsvordijevoj, poslastičarnice Fini, sporu vožnju kolima po Topčideru, prodavnice Gvožđar i Tehnonautika u Zemunu…
Gde na ručak i gde popiti omiljeni napitak?
– Ako ste za chic and gourmet – Bistro Mali Pijac. Kad želim njujorkish vibe – Istok, kad mi treba da sam doma – Šaran Zemun, a pizza sa twistom Dolce Vita u restoranu Mio. Hladni ili topli Matcha Latte u Taiyaki-ju, Hugo Spritz u Kafeteriji Gardoš.
View this post on Instagram
Kada želiš da se osamiš gde prvo odeš, a gde kada želiš da plešeš?
– Zemun je za samovanje, a grad za ples. Pevamo i đuskamo u Košnici Dorćol – kaže Jana Oršolić.
Inspiracija – Jana Oršolić
- Umetnici? – Claes Oldenburg, Barbara Krueger, Jenny Holzer, Corita Kent.
- Dizajnerke? – Paula Scher, Louisi Fili.
- Font? – U poslednjih par godina Mint Grotesk, Roboto Mono i Arnold mi rešavaju 80% posla.
- Godišnje doba? – Proleće.
- Reč? – Čežnja.
- Pesma? – „He Won’t Hold You“ Jacoba Colliera ovih dana u loop-u.
- Poezija ili proza? – Poezija, iznenađujem i samu sebe tim preokretom.
- Moto kojim se vodiš? – „To inform and delight“, reče za svoju misiju Milton Glaser. Žena večna inspiracija.
