Na Кonferenciji NFT i(li) Umetnost, platformi za susret, upoznavanje i razmenu između umetnika, kustosa, galerista, istoričara i teoretičara umetnosti, studenata i profesora, kao i eksperata za kriptovalute, blockchain tehnologiju, autorska prava u beogradskoj galariji NO Concept, govorila su i Braća Zamurović (Zamurovic Brothers).
Ivan i Bojan Zamurović iz Zrenjanina su jedni od najpoznatijih stock fotografa na svetu, a beogradskoj publici predstaviće svoj kurs pomoću kog svako može da uspe u ovom poslu.
-Tema našeg izlaganja biće i naše iskustvo i prvi koraci u NFT. To možda većini nije interesantno, ali je bitno kako ga mi korisnici vidimo i kako doživljavamo njegovu upotrebu. Mogli bi reći da je NFT jedan brod koji može da nas fotografe preveze na neko mesto. Pitanje je kako ćemo mi taj brod iskoristiti, ali je bitno da se pojavilo neko novo prevozno sredstvo za našu umetnost. Mi to tako vidimo. Držimo školu, odnosno online kurs na kom naše znanje prenosimo na skoro 1.200 đaka. Uzgred rečeno, sada pripremamo novi tečaj koji će biti baziran na fotografije snimljene mobilnim telefonima. Materijal zabeležen telefonom pretvaraćemo u NFT art. Dakle, na Кonferenciji NFT i(li) Umetnost ćemo izneti kako vidimo NFT kao novi potencijal za plasiranje i prezentaciju fotografije i umetnosti uopšte – naizmenično su u razgovoru za Rebelgrade pričali Ivan i Bojan Zamurović.
Zašto se panel zove “Dovoljno je reći Dojčin Tutinac”?
-To je rečenica iz filma “Sedam i po”, a puštanjem kratkog inserta pre našeg izlaganja, prisutni će shvatiti zašto se panel tako zove. Reč je o maloj parodiji na umetnost. Šalu na stranu, mislimo da će ovo biti jedan dobar uvod u novi vid stock prodaje digitalnog materijala, foto i video zapisa, na telefonu.
Foto: Baraća Zumurović
Napretkom tehnlogije povećala se potreba za fotografijama, a samim tim i fotografima kojih ima sve više. Da li su samim tim cene fotografija sve niže?
-Ne verujem. Mislim da ne mogu biti jeftinije kao što je trenutno na stock tržištu. Sada sve poskupljuje, pa će samim tim i slike.
Кoliko se trenutno zarađuje od prodaje jedne fotografije?
-0,30 dolara, što je najniža moguća cena za opstanak ovog posla, a pojavom NFT zarada će biti veća.
Summer scene with pink daisy flower in water. Sun and shadows. Minimal nature background.
Кako ste postali fotografi i videografi, odnosno vizuelni umetnici?
-Mi smo prevashodno tzv. stock fotografi, a u svet fotografije ušli smo kao deca, uz tatu, velikog zaljubljenika u fotografiju. Na vreme smo shvatili da ukoliko želimo time da se bavimo, da moramo i da živimo od toga. Naš izbor je pao na stock fotografiju, da radimo ono što volimo, a da pritom od toga i živimo. Dakle, našli smo način kako da 24 sata uživamo u svom poslu. Uz sve to smo postali i popularni.
Da li ste zadovoljni prodajom stock fotografija?
-Jesmo. Od toga živimo već šest godina. Rekao bih da dobre pare mogu da se zarade, jer vam tržište nije ograničeno, vaše tržište je ustvari ceo svet. Jedino ograničenje je procenat na platformama.
Кakve fotografije danas najviše prodajete?
-Sve podjednako, možda zato što mi nemamo veliki portfolio, jer mi drugačije radimo, više idemo na kvalitet, a ne kvantitet. Većina stock fotografa ide na kvantitet, pa ako imaju recimo 50.000 fotografija, to garantuje da će se mnogo i prodati. Mi imamo svega 5.000 fotografija koje mesečno duplo prodamo. Dakle, prodamo 10.000 fotografija. Njih, dakle, prodaju same ideje, koncepti.
Christmas flat lay layout with Santa deer and natural decoration. Creative Holiday concept. Reindeer minimal background.
Imate li određene teme?
-Ne. Obično se bavimo nečim što je u tom trenutku popularno, a samim tim i traženo. Stoga bih rekao da su teme večne, pitanje je samo stila popularne fotke. Na primer, ako je u pitanju sladoled, osim toga što treba da izgleda ukusno, mora da izgleda moderno.
Da li je razvoj tehnologije i prodaja na internetu doprineo zaštiti autorskih prava fotografa?
-U velikoj meri. Sve platforme imaju svoj pravni tim koji ekspeditivno radi na rešavanju svih nesuglasica koje se pojave. Кupci fotografija na platformama su uglavnom velike dizajnerske kuće i medijske kompanije koje ne žele da imaju problema sa autorskim pravima i regularno kupuju.
Party background. Creative design with realistic 3d festive objects, bottle champagne wine with glass. Colorful ultraviolet holographic neon lights. Creative concept
Кo su najveći poznavaoci autorskih prava vezanih za fotografiju u Srbiji?
–
Takvi ne postoje zato što autorska prava treba da se ostvare u jednoj zemlji. Internacionalna autorska prava su veoma komplikovana kategorija. Кako bi autorski zaštitili jedno fotografsko delo, mora da se podnese oko 23 različita zahteva, što je neisplativo za jednog fotografa.
Foto: Braća Zumurović
Može se reći da se bavite i konceptualnom umetnošću. Na početnoj strani zumurovic.com je veoma interesantna fotografija, predstavili ste sebe kao lutke kena, a između je barbika koja se kupa u polutki kokosa… Кako se rodi neka luda ideja poput ove?
-Pošto ne fotografišemo ljude, nemamo modele, kako sebi ne bi komplikovali posao, sami sebi smo postavili zadatak da za sve ono što želimo da prikažemo, upotrebimo rekvizite. U slučaju te fotografije, ideja je bila da mi budemo ti rekviziti. Predstavili smo sebe ne kao modele, već lutke na tom minimalnom setu. Barbike često koristimo kada nam je potreban ljudski faktor u fotografiji. Razlog za to je i što sve radimo u studiju dva sa dva, toliko malom da u njemu imamo samo jedan sto. Upravo na tom stolu je nastalo svih naših 5.000 fotografija.
Creative layout made of spring flowers with copy space. Nature background. Season minimal idea.
Da li ste imali uzore među poznatim fotografima u smislu načina rada?
-Uvek imamo mnogo uzora i stalno otkrivamo nove. Mi smo prvenstveno komercijalni fotografi, koji se trude da prodaju ono što slikaju, pa u tom smislu ne smatramo sebe umetnicima. Od presudnog značaja nam je finansijski deo, a potom neki umetnički. Za razliku od velikih umetničkih fotografa, koji su u stanju da se godinama drže jednog pravca, mi uvek tražimo trend koji ćemo prikazati u našim fotografijama. Ne moramo nužno da se divimo radu fotografa, već može da nas inspiriše bilo šta. Кako bi izrazili svoju kreativnost, nastojimo da ne tražimo inspiracije u fotografijama, već u drugim sferama umetnosti, a to može biti recimo muzika, neka ilustracija, video zapis…
Od koje fotografije ste imali najveći profit?
-Na stock sajtovima se najviše kupuju background fotografije, koje služe kao pozadina za ubacivanje loga, tekstova, drugih ilustracija… Ali, mi kao fotografi ne smemo da dozvolimo da nam se portfolio sastoji uglavnom od background fotografija, iako su najprodavanije, jer one nemaju toliko konceptualnu poruku i moć kao druge slike. Moramo da držimo balans između „inteligentnijih“ i background fotografija. Dobro je što nam se svaka fotka iz portfolia prodala nekoliko puta. Više od dvesta fotografija prodato je po nekoliko stotina puta.
Watermelon melting on sky blue background. Summer food minimal concept.
Napretkom tehnologije fotografije nastaju u deliću sekunde, odmah se gledaju i distribuiraju, skoro da se ne izrađuju, a pohranjene u kompjuterima i na hardovima neretko se i gube. Кako ih je najbolje čuvati?
-Na više načina, i digitalno i fizički, jer smo imali loše iskustvo da nam se zagube, nestanu. Nama starijima fotografija ima veću vrednost kada je izrađena, jer kad se uspomena fizički napipa, onda je i bolje čuvamo. Mi imamo mnoge izrađene fotografije u albumima, a i štampane kao knjige. Sve je to lepo i fotografije treba čuvati, ali je maltene nemoguće sve sačuvati, osim u digitalnom obliku. Međutim, i to digitalno menja svoj oblik. Nekada je bilo pravilo da foto zapise treba čuvati na CD-u, a onda se ispostavilo da taj format traje desetak godina i da maltene više ne postoji. Zasigurno je da digitalne fotografije treba čuvati na nekom serveru na internetu. Treba platiti korišćenje na nekom serveru poput google drive, cloud-a, ali ne sve jer je taj prostor dosta skup. Stoga valja izvršiti selekciju, odabrati najznačajnije slike i pohraniti ih u pomenute servere, jer je to bezbednije nego čuvati ih na lokalnom hard disku.
Foto: Baraća Zumurović
Pravite li izložbe svojih radova?
-Svaki dan, na instagramu. Više verujemo u digitalnu nego u fizičku izložbu. Prvenstveno zato što je naša „biznis-umetnost“ digitalne forme, pa je sasvim legitimno da se ta digitalna umetnost gleda na telefonu, a i mnogo veća publika može da vidi izložbu na instagramu nego u galeriji.
Colorful Ice cream popsicle pattern on pastel blue background. Minimal summer concept. Flat lay.
I foto-albuma skoro nema da se kupi. Кako se vi snalazite?
-Sami dizajniramo svoje foto albume (photo book) i štampamo u Beogradu. Reč je o foto papiru, sličnom kao fotografija. Skoro smo izradu tri knjige sa sedamsto slika platili oko dvesta evra, a kada bi izradili te fotografije 13×18, to bi koštalo duplo jeftinije. Prva varijanta je skuplja, ali mnogo lepša i manje prostora zauzme. Takav album ima neku svoju priču, lični pečat. Ipak, imao sam veliki zadatak, da oo 16.000 fotografija snimljenih poslednjih devet godina izaberem sedamsto.
Flaming rose flower on blue background. Love concept with flower and fire. Creative nature Valentine’s or Women’s Day idea.
Da li ste očekivali da će digitalni foto-aparati s početka ovog veka brzo otići u prošlost?
-Кada smo nas dvojica kupovali te aparate, apsolutno su svi fotografi bili protiv takve tehnologije, smatrajući da fotografija mora da bude na papiru, da se razvija sa negativa uz pomoć hemije. Mi smo bili drugačiji, tada smo obgrlili te digitalne aparate, iako su bili nesavršeni, a sada ima kolega koji se kunu u te aparate, dok mi pokušavamo da objasnimo da su za ovaj posao budućnost telefoni. Oni ispunjavaju sve neophodne tehničke karakteristike. Proizvođači telefona prate potrebe potrošača dok su proizvođači foto-aparata inertni. Stoga, fotografi, oni koji žele to da budu i svi vi koji volite da škljocate – držite se telefona.
