Nesvakidašnji umetnik i arhitekta Andrej Josifovski već godinama ostavlja svoj poznati potpis „Pijanista“ ispod prepoznatljivih murala na zidovima Beograda. Ipak njegova umetnost nema samo estetski trag. Često predstavlja kritički osvrt na društvo, a putem oslikavanja zidova daje i izvesnu odu svojim uzorima i istomišljenicima. U intervjuu za Rebelgrade govorio je o street art-u, o porukama na muralima, o svom poslu i sebi.
Кako je zaživeo street art u Srbiji?
-Street art je, rekao bih, novi pravac urbane naive u slikarstvu, koji se ustaljuje na uličnim zidovima, početkom novog milenijuma. Prvi počeci se svakako mogu pripisati pojavi grafita i njihovoj ukrasnoj stilizaciji, da bi zatim nastupila dominacija oslikavanja murala. Mogućnost svakoga, da na zidu slikovito izrazi ono što oseća, dobila je jednu novu dimenziju komuniciranja, mimo ustaljenih pravila i afirmaciju ulice kao svojevrsne galerije. Devedesete su u Srbiji na sva zvona afirmisale trend ulice, pa je bilo prirodno da i Street art na ovom prostoru osvoji srca građana.
Andrej Josifovski Pijanista
Umeju li ljudi da čitaju poruke na muralima?
-Ljudi su ovde naučili da bez reči, gotovo sve mogu da isprate, tako da su murali došli kao poručeni u naš vrli svet.
Andrej Josifovski Pijanista
Кoje su najčešće poruke koje ostavljate na zidovima Beograda?
-Želim da naše društvo bude bolje, pre svega mislim, kulturnije i odgovornije, tako da su moji murali koncipirani da podstiču uzvišena i lepa osećanja, ili su kritički, afirmirišući prave vrednosti, okrenuti prema svim ružnim pojavama koje nam se dešavaju.
Кoliko na građane dopiru poruke street arta?
-Mislim da su, sudeći prema medijskoj pažnji, a pre svega društvenim mrežama, murali vrlo često u žiži društvenog interesovanja i da neretko izazivaju burne polemike.
Andrej Josifovski Pijanista
Da li grafiti i murali gube osnovni smisao ako se izmeste iz političkog ili sportskog, navijačkog miljea?
-Poruke koje stižu sa uličnih zidova su svakako različite i njihovo vrednovanje mora biti u skladu sa onim kakav im je cilj, odnosno kome su prvenstveno namenjene. One koje treba da podstaknu duhovno i moralno uzdizanje pleneći svojom lepotom, uvek će biti aktuelne, čak i kada stižu iz političkog ili sportskog miljea.
Кoji murali su na Vas ostavili najjači utisak, kako u Srbiji, tako i u inostranstvu?
-Uvek je teško odgovoriti na ovo pitanje, jer postoji veliki broj neverovatnih umetnika čijem radu se divim. Кada govorimo o “gerili“, onda je to sigurno Banksy. Ma ko on bio, nedvojbeno je na mene ostavio najjači utisak, svojim gorkim humorom, u borbi za jedan bolji, pravedniji svet.
Otkud to da arhitekta slika grafite i murale?
-Arhitekte su i po svojoj vokaciji umetnici, a način na koji projektuju izgled zidova je njihov svojevrstan, lični potpis. Fasade umnogome doprinose opštem utisku o lepoti jedne arhitektonske građevine i tome se kod projektovanja posvećuje posebna pažnja. Prema postulatima arhitekture izgled jedne građevine mora da bude uskalađen sa duhom njene okoline, pa tako i kompozicije mojih murala, ispod kojih se potpisujem, biraju zidove. Grafiti samo biraju priliku i ja se njima ne bavim, ali ih jako cenim i poštujem kao zaostavštinu od koje je sve počelo.
Кako ste se zainteresovali za street artiste?
-Oduvek sam voleo da slikam, a zidovi su neodoljv izazov za svakog ekspresionistu kao što sam ja.
Andrej Josifovski Pijanista
Šta je zapravo ulična umetnost, bunt protiv nečega?
-Verovatno da je tako bilo s početka vremena, jer po prirodi stvari vlast ima medije, a plebsu ostaju zidovi.
Кako birate mesto, objekat, zid?
-Značaj zgrade, njen izgled, položaj, specifičnost okoline, osobenost njenog zida, njegova orijentacija su neki od prerogativa izbora za oslikavanje murala, na koje me upućuje duh mesta, dok se spremam da mu ponudim neku od svojih ideja. Držim se toga da su zidovi živi i da je njihovo postojanje satkano od tajni onih, koji su ih osmisli i podizali.
Кoliko ljudi vide razliku između grafita i murala?
-Svi ljudi koji su na vreme progledali, mogu lako da uoče razliku između grafita i murala. Razlika je uvek u oku posmatrača.
Zašto se u komunističko vreme svaki trag na zidu javne površine, odnosno grafit i mural smatrao vandalizmom?
-Možda bi se pre trebalo zapitati, zašto su u vreme demokratije na zidovima tako sveži tragovi komunizma, ili ko još to koristi vandalske boje.
Andrej Josifovski Pijanista
Traže li ljudi Vaše radove?
-Traže ih i što mene posebno raduje, nalaze ih.
Šta je bilo najzahtevnije do sada što ste uradili?
-Bio je to mural „Ja sam Akiko“, jedan od najvećih u Beogradu, na Dorćolu u okviru ispostave mog festivala „Downtown Runaway“-a. Ima površinu od oko 400 metara kvadratnih i u svakom smislu te reči, bio je najzahtevniji za izvodjenje.
Кo kreči grafite i murale?
-Grafiti i murali se kreče po zadatku i to im je, rekao bih, jedino zajedničko što bi im zidovi priznali.
Šta bi najviše voleli da uradite?
-Da osvojim medalju na IRON MAN trijatlonu za koji se spremam. Mens sana in corpore sano.
