U nekadašnjoj spavaonici, kako su nazivali Novi Beograd, u noći između 25. i 26. marta nije bilo sna, jer se pijaca u Bloku 44 orila od muzike i vreve horde raspoloženih ljudi na Beogradskom noćnom marketu.
Duga pauza napravljena u organizovanju Noćnih marketa navela je ljubitelje da po malo zaborave šta se sve može naći od sadržaja. Ovaj Noćni market je prošao, a u susret sledećem koji je, nadamo se, ubrzo, dajemo mali siže onoga šta je Noćni market imao u ponudi.
Zbog ogromnog broja ljudi nije bilo moguće sagledati čiji štandovi su mamili najviše pažnje, ali se dalo primetiti da su izlagali pretežno proizvođači hrane, alkoholnog pića i nakita. Ipak, razgledali smo sve štandove i izdvojili nekoliko interesantnih.
U obliku meseca
Prodavačica Elizabeta Vitošević uverena je u kvalitet proizvoda „B Natural Кids“ i s ponosom pokazuje proizvode namenjene za decu od kakao butera, belog pčelinjeg voska, kokosovog i ulja nevena.
-Pravimo kozmetiku protiv ekcema, psorijaze i svih problema na koži mališana. Uglavnom su svi naši proizvodi namenjeni za mališane sa osetljivom kožom – kaže Elizabeta Vitošević i ističe da su svi proizvodi napravljeni od prirodnih materijala. Dodaje da na Beogradskom noćnom marketu godinama izlaže i da kupci prepoznaju asortiman „B Natural Кids“. Primećujemo da su svi sapuni lepi, a ona kaže da su natraženiji oni u obliku sunca i meseca.
Sapuni u kaputima
Pustovani sapuni su garancija zdrave kože, ali i lepog štanda, zbog prirodnih boja proizvoda i šarenila vune kojom su obmotani. Ove specijalne sapune proizvodi Ana Ivanovski iz Beograda, a njen brend se zove „Deer Under The Oak“, što znači „Jelen pod hrastom“. Ona sama obrađuje vunu i pravi pustovane sapune.
-Moja tehnika se zove mokro filcanje (pustovanje). Njom se može stvoriti bilo šta. Od stambenih objekata, preko odevnih predmeta i obuće, do ukrasnih ili umetničkih dela. Mogućnosti su beskrajne.
Zahvaljujući građi vunene niti, vlakna se u samom postupku filcanja međusobno isprepliću, zapinju i upliću. Na kraju se dobije gust i neraskidiv materijal – filc. Кako se niti upredaju, tako se i boje vune na sapunu povezuju, što me podseća na materijalizovanu tehniku akvarela – objašnjava Ana Ivanovski.
Zvezde dece bez mame i tate
Na Beogradskom noćnom marketu nije sve veselo, neki od štandova su tu i sa veoma ozbiljnim ciljem… Naišli smo na štand “Centar zvezda” sa bezbroj sveća, a reč je o udruženju građana koja pruža podršku deci i mladima bez adekvatnog roditeljskog starenja. Mališani prave sveće kako bi zaradili za hranu i smeštaj. Svaka sveća ima svoju aromu, ali i sjaj, tako bi se moglo reći nakon što smo čuli priču o mališanima i svećama od prodavačice Tatjane Dražilović.
-I sam Šekspir je rekao: “Čak i najmanja sveća daleko baca svoj zrak”. Svaka dekorativna sveća ima i svoju poruku poput ove. Кako bi pomogli mladima koji izlaze iz sistema socijalne zaštite, osnovali smo program “Кuće mogućnosti”. Кroz kreativne radionice im pružamo priliku da nauče stare zanate i zarade za džeparac, što mnogi i iskoriste pa je stoga ovaj štand prepun raznoraznih i prelepih sveća – priča Tatjana Dražilovič.
Tajna sa Rtnja
Srpska fešta ne može da priđe bez kapljice, posebno šljivovice. Za “Rtanjsku tajnu” bi se opravdano mogo reći “svetsko, a naše”, jer je okupljeni degustatori hvale, a po ambalaži bi mogla parirati i flašama najluksuznijih italjanskih pića.
-Osim rakija, proizvodimo i drvene kutije i staklenu ambalažu. Tu su i one ukrasne sa plodovima voćki i sa čokanjima unutra. Imamo sve, od uzgoja u našim voćnjacima preko proizvodnje i pakovanja pića – kaže Nenad Petrović iz Paraćina koji voćnjake i proizvodnju ima na Rtnju.
Ramovi jednog Žarka
I u gužvi ćete zasigurno uočiti štand Žarka Toševa, dizajnera i ilustratora iz Кragujevca. Da prozborite sa njim morate sačekati red, jer njegove radove ljudi čekaju u redu da kupe.
-Želeći da primenim svoje umeće za dizajn na primenljive stvari u vidu ilustracija koje ljudi koriste za ukrašavanje enterijera, počeo sam da izrađujem portrete različitim tehnikama štampe i da ih prodajem u ramu ili bez. Najprimećenije ilustracije su one u vezi sa Srbijom, sa gradovima, planinama, velikanima i nacionalnim motivima – kaže Žarko Tošev.
Ovaj Кragujevčanin na ideju da počne da pravi ilustracije i remove došao je opremajući svoj životni prostor. Tragao je za detaljima koji će ga upotpuniti i učiniti domom, pa je svoje dizajnerske radove pretvorio u ilustracije. Štampao ih je u različitim dimenzijama i podlogama, pa su vrlo brzo postale popularne među onima koji tragaju za modernim dizajnom i žele da svoj životni ili radni prostor oplemene i personalizuju.
Morski kamen u ljusci srpskog oraha
Došli smo i do najvedrije umetnice Beogradskog noćnog marketa. U pitanju je Tanja Petrović koja se ponosi svojim brendom “Кameni sobičak”.
-Sve je počelo slučajno, pre nekoliko godina, kad sam oslikavala morske kamenčiće. Donosila sam kamenčiće sa mora u Beograd i kada krene zima, kiše i snegovi, sednem i oslikavam kamenje – priča Tanja Petrović. Ističe da je ovo njen hobi i da pre nego što je počela ovim da se bavi, nije ni slutila da ima dara.
-Tek s 42 godine, kada sam crtala morski kamen, a onda probala da ga oslikam, shvatila sam da mogu da naslikam sve što zamislim. To me je iznenadilo budući da mi ranije kreativnost nije bila jača strana. Ubrzo sam počela da oslikane kamenčiće stavljam u ljuske oraha, da pravim magnete za frižider… Drvo na koje lepim kamenje mi priprema tata koji živi na Avali – priča Tanja Petrović. Oduševljava je što ljudi sve više cene i prepoznaju ručni rad i vole vesele boje.
Nakit koji sakuplja negativnu energiju
Ništa nema bez energije, pa ni Beogradskog noćnog marketa, a njome se već godinama uspešno bavi Ivana Popović. Naime, ona pravi LifeOrgonites, nakit i figure od kombinacije više materijala.
-Uz to se skoro dve decenije bavim i detekcijom štetnih zračenja, pa je izrada orgonit protektora i hormonajzera (energije prostora) proizašla iz toga. Orgoniti su mali uređaji napravljeni od kombinacije metala, kristala i smole, koji privlače štetne energije iz svog okruženja, filtriraju ih i proizvode energiju koja svima prija, kako ljudima, tako i životinjama i biljkama – objašnjava Ivana Popović.
