fbpx

header

Đumrukana: Prvo profesionalno pozorište u Beogradu

Iako je Narodno pozorište trenutno najstarije pozorište u Beogradu, otvoreno 1869., to nije i najstarije profesionalno pozorište u Beogradu.

 

Teatar na Đumruku ili Đumrukana prvo je stalno pozorište u Beogradu, koje je radilo tokom 1841. i 1842. godine, a za njegovo osnivanje zaslužan je naš poznati komediograf i jedna od centralnih pozorišnih ličnosti u Srbiji – Jovan Sterija Popović i Atanasije Nikolić.

 

Naime, đumrukana je u stvari bila zgrada carinarnice na Savskom pristaništvu, koja je u to vreme bila najveća zgrada ondašnjeg Beograda, a jedan deo zgrade adaptiran je za izvođenje pozorišnih predstava.
Đumrukana je zvanično otvoreno 4. decembra 1841. godine delom „Smrt Stefana Dečanskog” Jovana Sterije Popovića, a prestalo je da radi krajem avgusta 1842. godine.

 

U staroj turskoj carinarnici adaptirana je sala sa 250 mesta, u njoj je od decembra 1841. do kraja avgusta 1842. odigrano 55 domaćih i stranih dramskih dela. Predstave su igrane redovno četvrtkom i nedeljom, sve do svrgavanja kneza Mihaila, kada je pozorište prestalo sa radom.

 

Foto:Youtube/printscreen

 

Od početka brigu o teatru vodilo je Popečiteljstvo prosveštenija (Ministarstvo prosvete), koje je za upravnika imenovalo Petra Radovanovića, jednog od najznačajnijih srpskih kulturno-prosvetnih i školskih poslenika u prvoj polovini 19. veka. Atanasije Nikolić je takođe imao zvanje upravnika i bavio se poslovima iz umetničkih oblasti, dok je Radovanović bio zadužen za finansijsko i organizaciono poslovanje i funkciju upravnika obavljao je celim tokom postojanja Teatra na Đumruku.

 

Povodom obeležavanja „175. godina od osnivanja Teatra na Đumruku u Beogradu”, Pozorište na Terazijama, na inicijativu Skupštine grada, uradilo je istoimenu predstavu posvećenu ovom događaju, u režiji Mihaila Vukobratovića.
U glumačkoj ekipi su: Desimir Stanojević, Ivana Popović, Žarko Stepanov, Slobodan Stefanović, Duško Radović, Milan Milosavljević i drugi.

 

U pokretanju Teatra na Đumruku veliku podršku dobili su od kneza Mihaila, tako da je pozorište tokom svog rada jednim delom finansirano i državnom subvencijom.

Povezane vesti

Popularno

Najnovije

Borislav Pekić
Veče posvećeno Borislavu Pekiću
Rok-koncert-noć-u-gradu-2022
Noć u gradu: Žurke koje nas očekuju ovog vikenda
pia-leino-roman-nebesa-2022
Na festivalu „Art-Anima“ predstavljanje romana „Nebesa“
kamen-spoticanja-spomen-obelezje-2022
Postavalja se spomen obeležje „Kamen spoticanja“
klavir
Muzički performans Nade Kolundžije u Skupštini grada

Pozorište