U skromnom i preuređenom suterenu na Dorćolu, Milena Milićević je, na inicijativu svog sina Ognjena, rešila da penzionerske dane provede baveći se humanitarnim radom.
Elektronske humane licitacije, koje se već godinama bave prikupljanjem sredstava za ljude kojima je to najpotrebnije, Milena je rešila da pretoči u opipljive. Namera je da pomogne svima koji nemaju mnogo načina da dođu do potrebnog novca.
U ponudi radnje nalaze se vredni dizajnerski komadi poput Thierry Mugler blejzera, Pierre Cardin cipela ili komada iz Rive Gauche YSL kolekcije, a najbitnije od svega je da su oni nisu u profitabilne svrhe, već humanitarne.
Rebelgrade je rešio da poseti humanu porodicu u ulici Rige od Fere 12, a entuzijazam sa kojim nam je Milena pričala o pomaganju drugima teško je pretočiti u reči. Otkrila nam je kako ju je sin nagovorio da ostvari svoje zamisli.
Kako ste došli na ideju da osnujete udruženje Poklon za poklon?
-Inicijalna ideja potekla je od mog sina, Ognjena Milićevića, jer godinama skladištim gomilu dizajnerskih stvari, ali ne nosim ništa. Sve ovo što vidite su moje stvari. Sestra dugo živi u Londonu, gde sam ja i kupovala sve te stvari, ili je ona donosila u Srbiju. U pitanju su radnje „secon hand“ odeće i takozvani „charity shops“, iza kojih stoje humanitarne organizacije (British hard fondation, Oxam, itd.). Vremenom smo otvorili jednu malu antikvarnicu, ali ne umem da prodajem, pre umem da kupim (smeh). Ovo je prava prilika da mogu da kažem cenu, ali novac ne ide meni, već odlazi u dobrotvorne svrhe. Ponekad se zbunim, ne dobijam ništa, nemam nikakvu korist, a navijam da se proda svaki komad i obuzme me neopisiv osećaj. Imam 70 godina i u penziji sam, sada bi trebalo da se odmaram, ali ovo je zdrav odmor.
Po kom principu funkcioniše Poklon za poklon?
Nećete verovati, ali danas je već ušlo 20 žena. Odziv je ogroman. Mušterije uđu, nešto im se svidi, ja kažem cenu i oni na licu mesta uplaćuju novac na neki od humanitarnih računa. Najčešće uplaćujemo za bolesnu decu „Budi human“ organizacije. Neko je uplaćivao za školu za slabovide i slepe, za konje na Staroj planini, azile za mace i kuce, SOS dečja sela, za žene u situaciji nasilja… Uopšte se ne mešam gde će oni da uplate novac. U slučaju da me pitaju, imam spisak sa brojevima žiro računa, ali sve je po sopstvenom nahođenju.
Postoji li fiksna cena, ili se razlikuje od komada do komada?
Nekome se svidi određeni komad i ja kažem cenu na primer 5.000 dinara. U početku sam stavljala nešto niže cene, a sada sam ipak podigla, jer je u pitanju humanitarna donacija. Nikada niko nije dovodio u pitanje cenu.
Koliko Vam se isplati da držite ovakvu radnju, s obzirom na to da sami uslovi mnogo koštaju?
Ovaj prostor je u vlasništvu moje kume Adele Magdić. U pitanju je suteren, koji je ona prepustila u dobrotvorne svrhe, a mi ga preuredili. Kuću poseduje poznata beogradska porodica. Doktor Đorđe Siber, koji je bio kraljev lekar, je živeo u njoj. Lečio je Dorćol besplatno, one koji u tom trenutku nisu imali novca.
Da li su neke od poznatih dama kupovale kod Vas?
Sada dolaze naši poznati dizajneri, kupuju odeću, pa na osnovu iste prave kroj za svoje modele. Dok sam ranije držala radnju dolazila mi je Olja Ivanjicki, koja je kupila kompletan asortiman šešira. Dragana Ognjenović, kada je pravila izložbu „Jovanka Broz“, kupovala je kod nas stare minđuše, jer je slične tada nosila prva dama Jugoslavije, takozvane „sarme“.
Zbog čega samo brendirane stvari?
Ne, imam ja svašta. Nažalost, vidim kada ljudi uđu da traže samo brendirano. Prva ja kupujem nebrendirane stvari, presudno mi je da je nešto lepo, ali kvalitet, dobar dizajn i dobra izrada je uvek prateća za brendirane stvari. Nije niko lud, ne bismo prodavali komade po tim cenama, kada uzmete stvar u ruke odmah možete da zaključite da je dizajnirani komad u pitanju.
Šta dalje kada rasprodate sve Vaše stvari?
Nema ko nije ušao, a da nije ponudio da donira. Naša kreatorka koja živi i radi u Americi donela mi je mnogo stvari, koje su se rasprodale u jednom danu. Ona ima mnogo tih stvari koje su joj drugi dizajneri poklanjali, isto ih je donirala. Druga žena je obećala da će doneti silna brendirana muška odela, koje njenom suprugu više nisu adekvatna. Između ostalog, trenutno u radnji vidite samo jedan deo moje kolekcije. Mišljenja sam da ne bi trebalo pretrpavati prostor, bolje se vidi kada ima menje izloženih komada. Pa i dizajnerske radnje imaju malo stvari.
