Dok je većina pijaca u glavnom gradu imena dobilo po naseljima na kojima su nastale, Cvetkova, Bajlonijeva i Kalenić pijaca nazive su dobile po bogatim Beograđanima koji su svoja imanja nesebično ostavili svom gradu.
Čak i u 21. veku, pored pojave hipermarketa, pijace su ostale velika srca grada, a nesumljivo svakog jutra pulsira život na svim pijacama Beograda.
Vrvi život i na pijaci u srcu Vračara, kako kažu, “najgospodskijoj od svih”, a mnogi ne znaju po kome je Kalenić pijaca zapravo dobila ime. Narodna izreka kaže “ako želiš da traješ, posadi drvo, napiši knjigu, ili rodi dete”, a mi bismo dodali i ostavi zadužbinu.
Foto: Youtube/printscreen
Vlajko Kalenić beogradski je obućar, ekonom i srpski dobrotvor, koji je svoje veliko zemljište poklonio upravo Gradu Beogradu, između ostalog i današnju Kalenić pijacu.
Krajem 19. i početkom 20. veka u Srbiji cvetali su zanati. Ko je bio dobar u nekom zanatu, mogao je da zaradi pravo bogatstvo.
Otac Vlajka Kalenića bio je obućar i papudžija, a plodove svog rada otac i sin ulagali su uglavnom u kupovinu zamlje u Beogradu.
Foto: Youtube/printscreen
Vlajko se posle očeve smrti bavio i građevinom, ali I dalje mu je obućarstvo bilo glavno zanimanje. Uspeo je svojim trudom i radom značajno da uveća zemljište koje su stekli.
Oženio se lepom i mladom Milevom, ali dece nisu imali. Pretpostavlja se da je to bio razlog zbog kog je bogati obućar odučio da svu zemlju pokloni gradu u kom je rođen.
Vlajko se bavio poljoprivredom, a pomagao je i vojsci:
„Tokom proleća 1895. godine Vlajko je izlagao na velikom sajmu-izložbi u Beogradu svoju kolekciju poljoprivrednih proizvoda: pšenicu, ječam, ovas, detelinu, grašak… Ali, pored toga, i zbirku semena gradinarskog bilja, kupusa, kelerabe, patlidžana i sl… Na nekoliko mesta sam naišao na podatak da je pomagao našu vojsku raznim namirnicama, stokom, pa čak i zaprežnim kolima”, piše dr Živojin Petrović u nadahnutom tekstu „Obućar kome nismo ni do đona”.
Kalenić pijaca podignuta 1926. na Kalenića guvnu, imanju koje je Vlajko nasledio od oca. Beograd se tada brzo širio i pokazalo se da Velika pijaca ne može da zadovolji sve potrebe. Stoga je napravljena Kalenić pijaca, a 1933. dobila je i svoju pijačnu upravu.
