Dorćol je i dan danas sačuvao duh neodoljivog starog Beograda, a svojim netaknutim zdanjima svedoči kako je glavni grad izgledao nekoliko vekova unazad. Pored najstarije kafane, koja datira iz 18. veka, na donjem Dorćolu sačuvana je i najstarija kuća sazidana u Beogradu ikada, ali upravo ta kuća iz 17. veka iza svojih zidina krije mnoge do danas nerešene misterije.
Priče iz beogradske suvenirnice: Rusi ne vole Putina na srpskoj čašici za rakiju
Kuća ja zidana za vreme austrijske okupacije Begorada od 1724. do 1727., po nacrtima švajcarskog neimara Nikole Doksata de Moureza, ali nesrećni graditelj je kasnije pogubljen od strane austrijskih vlasti zbog, kako rekoše tada vlastodršci, veleizdaje. Inače, tada se govorkalo da je Švajcarac ubijen da ne bi otkrio tajne prolaze koji su se nalazili ispod kuće i vodili ko zna gde. Upravo su ti prolazi izgleda privlačili mnoge da ovoj kući daju na značaju.
Zbog čega je „Veliki pad“ lekcija savremenog doba u kom živimo?
Prema istorijskim pričama, jedan deo tunela vodi do ulaza u tvrđavu, a drugi, navodno, duboko u grad. Upravo su ti prolazi izgleda privlačili mnoge da ovoj kući daju na značaju.
Tokom Drugog svetskog rata, Nemci su navodno tajno kopali pod kućom tražeći zakopano blago, govorilo se i da su ga pronašli i poslali u Berlin. I danas se veruje da se iza zazidanih zidova u podrumu zapravo nalaze prolazi koji su predstavljali stratešku podzemnu komunikaciju sa tvrđavom.
Napisao je note za Andrićeve stihove, a sada dobio nagradu za životno delo
Niko do sada se nije usudio da prođe podzemnim prolazima do kraja i istraži kuda oni vode, a danas je nemoguće otkriti jer je dobar deo prolaza urušen ili je pod vodom jer je zbog izgradnje “Đerdapa”, porastao nivo Dunava i Save. U Dušanovoj ulici bilo je još šest ovakvih kuća i veruje se da su sve tajnim kanalima bile spojene sa Kalemegdanom, ali su mnoge od njih u međuvremenu srušene. Zgrade su bile povezane podrumima i navodno lagumima sa tunelom ka tvrđavi.
Danas je sve manje-više urušeno i pod vodom. Inače, ova kuća je često menjala namenu, u njoj se nalazila i tekstilna radionica, a stanovnici ovog dela grada pamte de se prva beogradska pekara koja radila non-stop 24 sata nalazila baš u Dušanovoj 10.
