U bloku 21, prekoputa hotela Hajat na vrhuncu komunističke moći Josipa Broza Tita, 1963. godine nikla je najduža zgrada u tadašnjoj Jugoslaviji.
Ovaj stambeni titan dužine hiljadu metara, poznat kao Lamela, ima čak 62 ulaza, 6.380 vrata i 5.152 prozora, a u njoj živi oko 3.500 ljudi.
Lamela
Zahvaljujući svom obliku – devet krakova koji krivudaju poput domina raspoređenih u cik-cak, po čemu je i dobila ime Lamela – zauzima prostor od čitava četiri bulevara – Mihajla Pupina, Zorana Đinđića, Milentija Popovića i Antifašističke borbe.
View this post on Instagram
Lamela je delo projektanta grupe „Beogradskih pet“, aktivne između 1954. i 1970. godine, koju je predvodio čuveni arhitekta Mihailo Čanak. Inače, Čanak je u svojoj karijeri realizovao više od 10.000 stanova. Pored njega u timu su se nalazili Leonid Lenarčič, Miša Mitić, Ivan Petrović i Ivan Simović.
Lamela
Ova zgrada je predstavljala veliki građevinski poduhvat. Objekat, u projektu nazvan „stambeni blok B-7“, predviđen je kao projekat za stambeno zbrinjavanje vojnih lica. O tom vremenu Mihailo Čanak je, u jednom intervjuu naveo da su mu minimalistički zahtevi investitora, bili najveća otežavajuća okolnost.
– Šta god bih ja pokušao da učinim na nekoj prepoznatljivosti zgrada odmah je sistematski obarano demagoškom krilaticom: „Za te pare dobili bismo još četiri stana više. Ti time što to predlažeš, četiri porodice lišavaš stanova. Zamisli tu nesrećnu decu koja su bez stana samo zato što se ti iživljavaš na fasadi!“. I tako dalje. Dakle, jedan pauperistički pristup je bio jako prisutan. Armija je tu bila malo liberalnija jer je bila na državnim jaslama. Raspolagali su većim sredstvma od ostalih investitora, pa su mogli sebi da dozvole kvalitetniju arhitekturu. Ali ostali su, naročito oni koji su 80-ih već gradili takozvane stanove za tržište, bili okrenuti prvenstveno ka profit . govorio je Mihailo Čanak.
Lamela
Najduža zgrada u državi svojevrsni je spomen-park posvećen Titu. Do 1992. godine na tom mestu su se održavale školske manifestacije povodom Dana mladosti, 25. maja. Sam spomen-park podignut je u periodu od 1980-1981. godine na inicijativu Mesnog odbora Saveza boraca iz Bloka 21, a nakon Brozove smrti tu je zasađeno 88 stablala – po jedno za svaku godinu njegovog života.
Za one koji se prvi put upute u Lamelu, pronalaženje pravog ulaza može predstavljati mini avanturu. Budući da se vodi na četiri adrese, snalaženje je znatno olakšano ako znate baš tačnu lokaciju koju tražite.
Lamela je ispresecana parkovima, vrtićima, školama, lokalima, igralištima, pijacom… Sve to čini da zgrada funkcioniše kao grad u malom, načičkan brojnim automobilima koji danas jedva pronalaze parking mesto.
